Printable View
Da li su samoubice hrabri ljudi?
Ili su možda pomalo sebični?
Neko kaže...''Najlakše je ubiti se''?
Da li samoubice planiraju takav čin ili je to doneta odluka u momentu?
Zašto neki ljudi ne mogu da podnesu ''teret'' života?
Da li, ili koliko je puta i vama u životu došla ta ''žuta minuta''? (mislim na neke baš teške trenutke, kada vam svašta može pasti na pamet)
:hm:
nije najlakše ubiti se...a nije ni najbolji izor to učiniti. ne bih da osuđujem, nisam se (hvala Bogu) nikad našla u takvom bezizlazu...
ali, zaista mislim da to nije hrabrost, da je hrabrost živeti, pa kako god.
zašto je hrabrost živeti? pa zato što je svaki dan nova nepoznanica sa kojom treba da se suočimo, a za to je potrebna ipak neka mrva hrabrosti.
kod smrti nema ničeg neizvesnog, pa birati izvesno u tom slučaju jeste neka vrsta krajnjeg kukavičluka. možda grešim i možda je ovo što pišem isuviše logično, ne znam.
ali, svi znamo da postoje i dobri i loši i sjajni i užasni trenuci u životu. ni za šta na svetu ne bih propustila radost i sreću tamo nekog dana...pa ne znam kako da se mučim sad.
eto.
Ne znam, meni se čini da u psihologiji tih ljudi nema nade. Možda je baš to i razlog ''čina'', jer ne znaju ili ne umeju da se nadaju boljem...
Samoubistvo jednog kolege me je podstaklo da postavim ovu temu. Ostavio je iza sebe dvoje dece i veliki kredit, koji nije imao problem sa otplatom, jer je primao solidnu i lepu platu.
Deca i supruga su nasledili još tako nekih ''problema''...i pored te njegovoe iznenadne ''smrti'', oni će se suočiti sa mnogo čime...
Zbog toga sam postavila pitanje, da li u samoubistvu ima mesta sebičnosti...:hm:ili je to čin koji ne daje mesta racionalnom razmišljanju...ili je to totalna nemoć pojedinca ili je to hrabar čin u nemoći...Tako nekako....
kukavice.
neki to ne rade usled 'životnog tereta', već prosto traže pažnju.
svakom normalnom čoveku je nekad prošlo kroz glavu, dođeš do tačke kada ne možeš više, kada tražiš izlaz po svaku cenu, ali ako ti kreneš da planiraš tako nešto odbacujući sve druge opcije, potencijalni si samoubica.
poželim ponekad da me nešto pokosi, iskreno...
ako se gleda šire, onda svakako nema ljubavi, po nekom mom shvatanju stvari.
ako voliš - porodicu, decu, svoj život tako postavljen - onda ćeš se boriti i to će svakako imati smisla. a ako ne voliš - sve je beznadežno.
nije stvar u 'voliš i ne voliš... ili imaš razloga da živiš, ili ne. tačnije, vidiš razlog ili ne.
i nema to toliko veze sa drugim ljudima, svako ima svoj život i svoju svest, ne živimo zbog dece. porodica jeste prioritet, ali ne treba da bude razlog zašto živiš. ako nemaš svoj i samo svoj onda ebi ga.
Vrag, nemoj da poželiš....Veruj mi...kada gubiš život, najviše ti se živi...:dada:Citiraj:
Prvobitno napisano od ledena kraljica
Slažem se sa ovim potpuno Pričo...:dada:Citiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
Svako od nas treba da pronađe smisao zbog čega vredi živeti, to je tačno. Slažem se. :dada: Međutim, za neke ljude je očigledno, da imaju smisao da žive i svi vide puno više, nego oni sami...a opet sa druge strane imaš ljude koji se stvarno muče, ali se grčevito bore za život...Citiraj:
Prvobitno napisano od ledena kraljica
Ne znam, ponekad mislim da je u pitanju ''mentalni sklop'' ili baš neki trenutak slabosti kada ljudi totalno izgube kontrolu.
Mada lekari kažu da su mnogi depresivni ljudi skloni ''suicidu''....:aha:
razlog je ljubav.Citiraj:
Prvobitno napisano od ledena kraljica
kako god je definisala i u kakvom god obliku da postoji, ona je jedini razlog za život.
ne mislim da se treba da se živi samo zbog dece...ali treba i zbog njih, kad smo ih već doneli na ovaj svet.
život nije činjenica sama po sebi, nego se sastoji od mnogo finih stvari....ali, što ja to tebi pričam kad sve to znaš...samo spartanski gledaš na sve pa i na ovo. ja nisam takva.
ipak, imala sam situacija u životu kad je moralo da se odluči šta i kako, i to vrlo ozbiljno. nisam htela da se prepustim, ne zato što sam neki borac :nene: nego zato što sam videla da nemam pravo, bre, da lišavam ni druge ni sebe šanse koju imam....a možda i je i to spartanski :hm:
ne treba. smisao ti ja sam život. svaki dan,. svaki lep i ružan momenat, ybg.Citiraj:
Prvobitno napisano od Sagacity
lekari kažu i da smo smi svi manje ili više depresivni u nekom preiodu života. možda smo tada skloni mračnim mislima.
mada nešto mislim da je za tako nešto potrebna i potvrda karaktera.
znam slučaj uspelog, znam i više neuspelih... razlozi nemaju dodirnih tačaka, sem toga da se ni jedni ne mogu smatrati mentalno zdravim osobama.
tako da je razlog nebitan u celoj priči, ako će ga neko naći, ne treba se mnogo truditi. nekima je dovoljno i loše vreme.
mislim da u boldu lažeš samu sebe, ali dobro.Citiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
jer onda bi bilo da živiš za druge... što se mene tiče i neke moje procene, ti jesi fajter.
samo umoriš se ponekad od svih tih borbi, pa i ta ljubav o kojoj trtljamo dobija neki drugi smisao, biva teret.
najbolje ja znam da li sam borac ili nisam....i Bog, al da Ga ne mešam sad u ovu priču.
o ljubavi se ne trtlja. nisam biljka, pa da živim samo zato što imam zemlju i vodu. čovek sam i osim hrane, vode i sna potrebno mi je još nešto da bih se osećala živom.
samoubice nemaju nikakve potrebe za životom...bar ove koje uspevaju u svojoj strašnoj nameri. a što nemaju tu potrebu - to je stvarno pitanje za stručnjake...ako bismo to i sebičlukom nazvali, to onda nije sebičluk u svakodnevnoj konotaciji, naravno.
to je neki njihov sebičluk koji je potekao baš iz tog nedoživljaja ljubavi.
niko normalan, ko se oseća dobro, voljeno....nema potrebu da sebi prekrati život.
nemoj ni da ga mešaš... jer mi nikada nije bilo jasno zašto se neke stvari dešavaju dobrim ljudima.Citiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
što se tiče bolda, grešiš. oni samo nemaju odbrambeni mehanizam protiv života.
bolest, karakter... opet niđe veze sa ljubavlju.
tvrdim ti da su ljudi koji su primali manje ljubavi ili na neki način bili uskraćeni mnogo jači od ovih koji su njom okruženi. o posledicama svega toga neću sada. ali dići ruku na sebe nikada ne bi bila odluka takvih.
a šta je odbrambeni mehanizam od....života :lol: zaboga...o čemu ovde pričamo? kako možeš da se braniš od života? pa život je poenta valjda, a ne neprijatelj!Citiraj:
Prvobitno napisano od ledena kraljica
kada im svaki problem deluje nerešiv. kada ne vide dalje ni vedrije.Citiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
kako kome... možda zbog toga ne možeš ni da shvatiš da sama ljubav nije dovoljna. jer pored svih sranja neophodno je ostati mentalno zdrav.
Baš prije par dana sam raspravljala na ovu temu sa nekim.
Ne mogu reći da su ti ljudi 100 % kukavice,jer kako onda mogu dići ruku na sebe?
Ja sve i da želim(a ne želim),ne bih to smjela učiniti.Mislim da je i za to potrebna neka vrsta hrabrosti.
1. zašto je nerešiv? što nemaju snage da reše problem? odgovor: zbog nemanja ljubavi.Citiraj:
Prvobitno napisano od ledena kraljica
2. šta znači ostati mentalno zdrav? odgovor: to znači moći percipirati život i događaje u njemu na ''normalan'' način, ne ugrožavajući ne sebe ni druge rešnjima eventualnih problema.
3. ljubav nije dovoljna? odgovor: ona je nephodna. nemoj da joj pridaješ manju ulogu nego što ima.
1. u ovom kontextu možemo samo da govorimo o ljubavi prema sebi. mada i to pada u vodu kada čovek ode u aut. ljubav je izvikana, podrška je ono što većini treba.Citiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
2. ne znaš šta bio bio 'normalan' način.
biti sebičan prilikom rešavanja problema ne podrazumeva da nisi normalan.
3. zar nisam isto to rekla?
ne pridajem joj manju ulogu, ali nema ni glavnu.
ako je nešto neophodno, onda ima glavnu ulogu.Citiraj:
Prvobitno napisano od ledena kraljica
a normalno ipak znači normalno po nekoj statistici ponašanja, na to sam mislila.
i samosažaljenje je neki vid ljubavi.Citiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
i šta je uopšte normalno? ili je prihvatljivo ili neprihvatljivo...