Printable View
Da li je istina da nada poslednja umire?
Da li je bolje ne nadati se, nego se uzalud nadati?
Da li nada iscrpljuje ili daje snagu?
A šta ako se lažno nadamo i tešimo nadom sebe?
Da li gubitak nade, znači i kraj svemu što za nas ima smisao?
Šta mislite? :hm:
nada je krivudava vera do uspeha...:raz_088:Citiraj:
Prvobitno napisano od Sagacity
da li je bolje biti mrtav nego ziv? :hm:
ume da isrcpi ali najsladje pobede stizu nakon ulozenog truda i snage...
onaj ko se nada, nema vremena da se tesi...
gubitak znaci otaljavanje...
neko moze tako...
pravi znaju da mogu... :pusi:
Da, istina je.Citiraj:
Prvobitno napisano od Sagacity
Bolje je ne nadati se uopšte.
Nada iscrpljuje jer je uzaludna.
Onda smo gubitnici koji ne mogu da podnesu istinu.
Zavisi o kom smislu se radi, ali uopšteno, kada završimo sa nadom, sve gledamo na potpuno drugačiji način, puno realnije, na taj način i neke stvari koje su nam pre imale određen smisao, postaju besmislene potpuno.
To je moje mišljenje :dada:
Nada mi daje snagu da idem dalje.
Kad bih prestala da se nadam,prestala bih i da živim.
Baš tako :)Citiraj:
Prvobitno napisano od mihaela
Uostalom šta je poenta života ako ne nada. Radost ako se ispune očekivanja, razočarenje ako se ne ispune, pa se onda opet nadaš da će biti bolje i tako u krug. Sve to ide u rok službe
da ne odgovaram na svako pitanje posebno ,Citiraj:
Prvobitno napisano od Sagacity
ali da nema nade ,koju možemo zvati i verovanjem da će nešto biti drugačije od onog
što jeste ,ili verovanjem da će ostati onako kako jeste ,..kako bi nam život izgledao ,
da li bismo imali snage da odguramo *kola* do kraja ,ili bi nas negde na pola puta ,ili na samom
početku zahvatilo obeshrabrenje i želja da odustanemo ....ja mislim da nada postoji čak i onda
kada ne verujemo u nju ,ili je drugačije zovemo ,doživljavamo ,ili je čak ni ne primećujemo ili je
negiramo ...
život je nužno zlo i što pre shvatiš i prihvatiš da je težak, lakše će ti biti.
nada stvara konfuziju, asocira na irealno. znači da baš i nismo svesni situacije u kojoj smo se našli, ili se plašimo da je menjamo... pa šta nam drugo preostaje, nego da se nadamo i verujemo da će biti bolje?
al to je zayeb, sve dok nešto ne preduzmeš, džaba je i nada. što se mene tiče, mogu da se nadam samo rezultatima, kakvim god. ne verujem da će tek tako biti bolje. to što ću sebe slagati mi ne daje snagu, naprotiv, deprimira me.
nadamo se rezultatima ,nekih aktivnosti ili rada ili pokušaja ili ne znam čega ,
nada sama za sebe ne znači ništa ,kao što ni sve ostalo samo za sebe ne znači ništa ,
naravno da je sumanuto nadati se da ćeš jesti ako ne pripremiš ručak,ne kupiš hranu ili ti je neko ne da !!!
Sama pasti s neba neće ...ali kad već nešto radimo onda želimo da verujemo da će to dati rezultat ili ako
je dalo rezultat ,verujemo da ćemo ga zadržati ili poboljšati ...naravno ,uvek uz neki angažman i delanje
Čovek se uvek nada..da će sutra biti bolje, da će dobiti povišicu na poslu, da će uvek biti zrav..Jednom rečju, nada je sastavni deo našeg života. Ima smisao ako smo svesni svojih mogućnosti i slabosti.
Ako radiš, normalno je da se nadaš da ćeš napredovati u životu...Ako sediš kući uz TV, a nadaš se boljem sutra, teško da je to realna nada...Banalan primer, ali tako nekako...
Čoveka koji je na ivici života i smrti, vraća u život upravo nada, da još neko vreme ostane sa svojima...itd...Ako u najtežim momentima čovek izgubi i nadu, on se predaje i nestaje...
Nada zna da iscrpljuje...i da ''zavlači''...Neke osobe ceo život ostanu u nadi, čekajući da im se vrati voljeni ili voljena..iako oni već odavno imaju neke druge ljubavi...
Kockar se nada da će dobiti na kocki...I svakog dana povećava ulog, sve do jednog dana kada nema ništa...Dostojevski je to u ''Kockaru'' lepo opisao...
Ipak i pored svega...za mene nada poslednja umire...Sa njom sam se rodila, sa njom ću i nestati...Nada je i deo mog optimizma..
dakle, nada moze biti i vera u delanje? :palac:
Pa mislim najbolje da se se ubijem...ili bukvalno ili u pojam :huh:
I naravno, da svoju decu ubijem u pojam kako je život jedna velika zabluda:huh:
Ne tražim ništa ni od koga, ne očekujem ništa ni od koga, uzdam se u se i u svoje kljuse, ali se naravno uvek nečemu nadam...pa šta ima veze i ako me život ispali...ebeš ga, ne volim tako da razmišljam.
Da Naki...Ako radiš...nada ti može davati podstrek...Citiraj:
Prvobitno napisano od naki
Nerealno je da ne radiš ništa, a da se nadaš...To je već mašta...:palac:
Ili da završiš ekonomiju, a da maštaš da budeš hirurg...Razni ljudi se nadaju raznim stvarima...Ima svega...
Ako završiš školu, naravno da se nadaš da ćeš se zaposliti...Još ako imaš ''vezu'', nada je još opravdanija...(ovo se malo šalim...:lol:, zapošljava se i bez ''veze''...)
Ako radiš, čemu nada, pa normalno je da ćeš imati rezultate svoga rada, da ćeš napredovati i slično, čemu uopšte nada u tom kontekstu ? :huh:Citiraj:
Prvobitno napisano od Sagacity
ma dok ne vidim, ne verujem. :rile:
to nije ubijanje u pojam, bilo bi da očekuješ samo loše. da si negativna.
ovo je prosto odbrambeni mehanizam.
jedna je stvar razmišljati pozitivno, sasvim nešto drugo nadati se. ja uvek nešto čekam, ne nadam se... možda i nema neke razlike, samo ne volim da se zavaravam, držeći se grčevito za nešto što realno nema 100% šanse... pa neka je i 99%.
ili si gotovan... :palac: k'o u onoj prici kad se nadaju piletu sa neba... sas vezu ili brez... ce se zaposlim... a to je nada u verodostojnost mog delanja...za svakog ponesto...negde... :palac:
Čekaj bre...Ponekad ne napreduješ odmah iako imaš vidljive rezultate rada...Rezultati su tu, ali nema ni povišice ni napretka...Iako si sve uradio što je do tebe...Hoćeš li stati i pasti u depresiju zbog toga, ili ćeš i dalje raditi i nadati se da će tvoj napor biti primećen...? :hm:Citiraj:
Prvobitno napisano od Moonster
Nije nadu lako prepoznati...Ona prožima mnogo toga, hteli mi to da priznamo ili ne...
Jok bre, pitaću šefa da mi objasni kome namešta moje unapređenje :aha:Citiraj:
Prvobitno napisano od Sagacity
A ne da radim kao konj, da bi me neko "primetio", nema mesta nadi, već rezultatima za urađen posao :kapa:
Ja ne bi ni jedno ni drugo, najverovatnije bi popizdela i neko bi nayebo... pa kome se zalomi deblji kraj. :kapa:Citiraj:
Prvobitno napisano od Sagacity
Isto tako, samo se meni nikako nikada ne zalomi deblji kraj :kapa:Citiraj:
Prvobitno napisano od Vragolanka
Uh Moon, ti baš imaš sreće....:)....Primer koji sam dala je itekako realan...Ja sam ga lično doživela...Citiraj:
Prvobitno napisano od Moonster
Vidiš, nekada ti od nekog posla sve zavisi i ne možeš da ga promeniš u datom trenutku....Da budeš drzak ne ide, možeš dobiti otkaz...Naravno, niko nije lud da radi za džabe, ali jednostavno splet okolnost, pa malo i mobinga itd...i sve to kad se skupi...ti ne dobiješ ono što zaslužuješ..
Ali sa mnogo strpljenja, rada, pa i nade (jer se čovek tu stvarno izgubi), bez obzira što je mnogi ne osećaju, možeš doći do svog cilja...Polako, ali sigurno...
Na ''prepad'' se ništa ne radi...:lol: