Printable View
Vitraz (franc. vitrail) je staklena povrsina sastavljena od delova raznobojnog stakla, povezanih olovnim trakama. Prvi put se vitrazi pojavljuju u srednjoevropskim gotskim katedralama i sluzili su za zastakljivanje prozora. Vremenom, vitraz je usvojen kao umetnost, pa je nasao primenu i u domacinstvima.
http://razbibriga.net/imported/2012/...dieval_g-1.jpg
Na slici je prikazan vitraz iz 13. veka sa likom Tomasa Beketa.
Tiffany vitraz je novija tehnika izrade vitraza, stara nekih stotinak godina. Dozvoljava izradu vitraza od mnogo manjih komada stakla, tako da predmeti izgledaju elegantnije. Takodje, izradjeni predmeti ne moraju biti u jednoj ravni. Najpoznatiji primeri su tifani lampe.
http://razbibriga.net/imported/2012/...26381800-1.jpg
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Najstariji vitrazi nalaze se u Nemackoj i poticu iz perioda izmedju 1050.–1150. godine. Tehnika izrade ovih vitraza razlikuje se od Tiffany tehnike.
Louis Comfort Tiffany, americki umetnik i dizajner, izucavajuci umetnost stakla patentirao je novi nacin tehnike izrade vitraza koji je danas veoma rasprostranjen.
http://razbibriga.net/imported/2012/01/4cm385-1.jpg
(Window with Garden Landscape, 1902-1920, Leaded Glass, 37 x 65 1/2 x 4 inches. From the Richard H. Driehaus Collection, Illinois)
http://razbibriga.net/imported/2012/01/4cm386-1.jpg
(Window Panel with Swimming Fish, c. 1890, Leaded glass, oak frame, 48 1/2 x 36 1/2 x 2 1/2 inches. The Mark Twain House & Museum, Hartford, CT)
Tiffany tehnika izrade vitraza sastoji se iz sledecih koraka:
1. Izrada nacrta i sablona.
2. Rezanje stakla po sablonu i brusenje ivica.
3. Lepljenje, obmotavanje komada stakla bakarnom folijom.
4. Lemljenje (spajanje komada u celinu) Istopljenim kalajem pomocu lemilice.
5. Premazivanje varova patinom (dobija se izgled metala koga je nagizlo vreme)
1. Izrada nacrta i sablona.
Nacrti za vitraze rade se na svetlim podlogama (beli hamer, mada moze i bilo koji drugi). Dimenzije hamera moraju biti identicne sa dimenzijema vitraza koji se radi. Znaci vitraz ce biti dimenzija 50x30cm. Na pomenuti list hamera stavlja se indigo papir, koji ima svrhu da iskopira nacrt. Preko indigo papira stavlja se jos jedan list belog hamera i pristupa se crtanju na tom gornjem listu.
Crta se prvo grafitnom olovkom i lenjirima, a zatim crnim markerom kako bi podebljali linije na nacrtu. Na gotovom nacrtu, u svakom polju upisuje se boja stakla koja ce se upotrebiti. Gotov nacrt za vitraz treba izgledati ovako kao na slici:
Za sablon se koristi kopija nacrtanog vitraza. Prekopirani delovi se seku skalpelom ili nozicem za papir i tako razdvojeni prenose se na staklo, koje se zatim po njima oblikuje. Rastavljen sablon izgleda kao na slici:
2. Rezanje stakla po sablonu i brusenje ivica.
Najstarije nadjeno staklo u ljudskoj civilizaciji potiče iz Starog Egipta, sa nekim tehnološki naprednijim primercima koji datiraju oko 1450.g.p.n.e. Tehnika duvanog stakla nastala je u Siriji u prvom veku p.n.e., a usavršili su je Rimljani. Umetnost vitraža nastala je u Vizantiji od 4. - 6.-og veka n. e., a svoj kreativni vrhunac je dostigla u Zapadnoj Evropi.
Tokom svojih putovanja po Evropi i Severnoj Africi Louis Comfort Tiffany je ostao impresioniran srednjevekovnim vitražima i koloritom stakla koje je za njih korišćeno. U njegovo vreme pri izradi vitraža bilo je mnogo intervencija na samoj površini stakla - slikanje na staklu, nagrizanje, i sl., što je smetalo prolasku svetla i prirodnoj transparentnosti stakla. Tiffany je želeo da inkorporira boju i teksturu u samo staklo kako bi svetlo nesmetano prolazilo kroz njega i isticalo njegovu prirodnu strukturu i kolorit. Eksperimentisao je izlažući istopljeno staklo seriji metalnih oksida i gasova. Koristio je okside hroma, srebra, zlata, kobalta, čak i uranijuma u različitim kombinacijama da bi postigao željene boje i transparentnost. Rezultat je i Favrilestaklo (naziv potiče od latinske reči fabrilis što znači ručni rad), koje je Tiffany i patentirao. Proveo je trideset godina učeći "umetnost pravljenja stakla" i unapredio tehnologiju izrade toliko da je sam stvorio stakla neprevazidjenog kolorita i lepote. Doprineo je da danas postoje palete umetničkih stakala za izradu vitraža najrazličitijih boja, kombinacija boja, struktura i nivoa transparentnosti. Danas u svetu postoji nekoliko fabrika koje tradicionalno proizvode umetničko valjano staklo i svaka od njih i dalje razvija svoje palete i unapredjuje tehnologiju izrade.
Alat i materijal potreban za rezanje i brusenje stakla:
1. Radla, noz za rezanje stakla
2. Klesta za lomljenje stakla
3. Abrazivi za brusenje ivica stakala
4. Crni marker
5. Prethodno uradjen sablon
6. Odabrano staklo
Pripremljene delove sablona prenose se na staklo i crtaju crnim markerom. Zatim se staklo reze radlom po obelezenim ivicama. Vazno je precizno obeleziti svaki komad stakla po obliku iz sablona. Radi se deo po deo. Uglavnom se pocinje od aplikacije u sredini vitraza.
Ako je u pitanju cvet, kao sto je u ovom primeru, rezanje pocinje od latica po boji stakla, pa sve do najsitnijih delova i na kraju okvir. Svaki izrezani detalj redja se po nacrtu. Nakon rezanja, pristupa se brusenju ivica abrazivima granulacije 60-180, koji se nanose na rucnu brusilicu i rasporedjuju po nacrtu:
3. Lepljenje, obmotavanje komada stakla bakarnom folijom.
4. Lemljenje (spajanje komada u celinu) Istopljenim kalajem pomocu lemilice.
Potreba materijal i alat:
1. Jedan kalem bakarne samoleplive folije, debljine 6, 4 mm
2. 1/2 kg kalaja 50%
3. Dve lemilice (od sto i od pedeset vati)
Svaki komad izrezanog stakla oblaze se bakarnom folijom i ponovo vraca na nacrt. Zagrejati lemilicu na 250 stepeni, pa na vrh prisloniti kalajnu zicu i tako rastopljeni kalaj pazljivo razvlaciti po spojevima bakarne folije. Posto vitraz ima 2 lica, postupak ponoviti i sa druge strane. Kad se zavrsi postupak lemljenja, vitraz oprati.
5. Premazivanje varova patinom
Ovo je zavrsna faza izrade vitraza. U ovom primeru koristi se crna patina koja se cetkicom pazljivo nanosi na varove. Varovi potamne nakon 10-15 minuta.
Na slici su prikazani varovi pre nanosenja patine:
i nakon nanosenja patine:
Evo i zavrsenog vitraza: