Polarna svetlost - ili Aurora Borealis
...na severnoj polulopti i Aurora Australis na južnoj spadaju među najlepše prizore koji se mogu videti u prirodi. Ime Aurora Borealis je dobila po rimskoj boginji zore Aurori i grčkoj reči za severni vetar Boreas dok je Australis latinska reč za "južni".Drugi, uobičajeni naziv ... polarna svetlost ... dobila je jer se ova spektakularna pojava može videti samo u blizini polova. U stvari, polarna svetlost se vezuje za magnetne a ne za geografske polove tako da Aurora Borealis svoj najveći sjaj ne dostiže iznad samog Severnog pola, već se najbolje vidi oko Hadsonovog zaliva u Kanadi,u severnoj Škotskoj, te u južnoj Norveškoj i Švedskoj. …
U periodima pojačane Sunčeve aktivnosti može se očekivati i pojačan intenzitet polarne svetlosti. To se naročito dešava tokom magnetnih oluja na Suncu koje su najintenzivnije tokom jedanaestogodišnjeg ciklusa Sunčevih pega.U takvim slučajevima je moguće ovaj fenomen videti i na nižim geografskim širinama.Intenzitet polarne svetlosti u mnogome zavisi i od nagnutosti linija međuplanetarnog magnetnog polja, odnosno ugla koji zaklapaju sa linijama zemljine magnetosphere. (Ova veličina je poznata pod imeneom Bz i izgovara se bi-sub-zi). Kada je bi-sub-zi usmeren ka jugu, otvara se put za prolaz sunčevog vetra do unutrašnje magnetosphere Zemlje.
http://razbibriga.net/imported/2011/01/news_40268-1.jpg
Aurora Borealis i Australis se najčešće javljaju u periodu ekvinocijuma, u mesecima od septembra do oktobra, kao i od marta do aprila. Nije sasvim jasno zašto su geomagnetne oluje povezane sa godišnjim dobima Kad se polarna svetlost pojavi, često se na nebu čuje prasak, a veliki, sjajni luk, koji je neprestalno u pokretu, osvijetli noć. Blistavi zraci svetlosti ponekad se rašire poput lepeze ili se svetlosni luk razgrana u svim pravcima trepereći predivnom svetlošću pri tome. Dalje prema severu, tj. prema višim geografskim širinama i bliže polovima polarna svjetlost često izgleda kao velika plamena zavesa koja visi s neba i njiše se levo-desno, dok po njenim pokretnim naborima trepere narandžasti, zeleni i plavi plamenovi. Svaka "zavesa" se sastoji od mnogo paralelnih zraka svetlosti, usmerene tako da prate linije magnetnog polja Zemlje.
http://media.gorannecin.rs/2010/09/Polarna-svetlost.jpg
Polarnu svetlost stvara sunčev vetar koji usijane čestice plazme s površine Sunca izbacuje u svemir.Te čestice posle toga privlači zemljino magnetno polje... koje je najjače na Severnom i Južnom polu, tako da one na kraju bivaju zarobljene u jonosferi, odnosno u onom dijelu atmosfere koji se proteže od 60 do 600 kilometara od zemljine površine površine. Prema naučnim mjerenjima, polarna svetlost se najčešće dešava na visinama od 80 do 160 kilometara iznad Zemlje, a nastaje kao posledica električnih pražnjenja u razređenoj, gornjoj atmosferi. Svetlost nastaje kada se elektroni sa energijama u opsegu 1-15 elektron Volta, t.j. elektroni koji su ubrzani naponom od 1000 do 15000 Volti sudaraju sa atomima u gornjim slojevima atmosphere.
Zemlja se neprestano nalazi pod udarom "sunčevog vetra" koji nastaje zbog emitovanja slobodnih elektrona i pozitivnih jona od strane Sunca kao rezultat ekstremno visoke temperature (milion stepeni) u spoljnjem sloju Sunca - solarnoj koroni. Sunčev vetar stiže do Zemlje brzinom od oko 400 km/s, gustina je oko 5 jona po kubnom centimetru a intenzitet magnetnog polja iznosi 2-5 nT (nanoTesle). Poređenja radi, zemljino magnetno polje iznosi 30000 - 50000 nT. Za vreme magnetnih oluja, strujanje jona može nekoliko puta biti brže, a međuplanetarno magnetno polje ... znatno jače.
http://razbibriga.net/imported/2011/...2824_490-1.jpg http://razbibriga.net/imported/2011/01/magnet2-1.gif
Zemljina magnetosfera predstavlja prepreku na putanji sunčevog vetra, tako da na udaljenosti od 12000-15000 km, sunčev vetar biva nateran na skretanje i obilaženje magnetosfere Zemlje. Širina magnetosfere, zajedno sa samom Zemljom, iznosi oko 190000km a na neosvetljenoj, noćnoj strani Zemlje proteže se dugačak "magnetni rep" sastavljen od magnetnih linija koje se protežu do velikih daljina.
Kada se sunčev vetar poremeti, dolazi do prelaska energije i čestica u Zemljinu magnetosferu i takvi elektroni i joni se onda kreću duž linija magnetnog polja do polarnih oblasti. Na tom putu dolazi do interakcije i sudaranja elektrona, slobodnih jona i atoma u gornjim slojevima atmosphere, pri čemu nastaju električna pražnjenja koja se sa Zemljine površine posmatraču manifestuje kao polarna svetlost.
http://razbibriga.net/imported/2011/...stenlohf-1.jpg
Najčešća interakcija je sa atomskim kiseonikom koji pri tome emituje zelenkastu boju, a kod elektrona niže energije i na većim visinama preovlađuje tamno crvena linija pa su to najčešće boje polarne svetlosti.
Mnoge druge spektralne linije takođe su zastupljene, naročito one molekulskog azota koji svetli crveno kada nije jonizovan a svetloplavo kada jeste. Aurore takođe mogu da se opaze u ultraljubičatom (UV) delu spektra, što se posebno dobro registruje iz svemira (ali ne i sa zemlje jer atmosfera apsorbuje UV zrake). Fotografije sa orbitalne NASA svemirske letelice POLAR su pokazale da polarne svetlosti nad južnim i severnim polom mogu biti kao preslikane u odnosu jedna na drugu. Ova letilica je svojom CCD kamerom svakih 37 sekundi slikala po jedan frejm u ultraljubičastom delu spektra.
Re: Polarna svetlost - ili Aurora Borealis .......!!
Na vido snimku se vidi satelitski snimak polarnih svetlosti Aurora borealis (Severni pol) i Aurora australis (Južni pol). Oblak elektrona i jonske plazme koji je krenuo sa Sunca par nedelja ranije... uzrok je ovih pojava, dok je eksplozija na Suncu tri dana pre toga ... oslobodila sve te energetske čestice.
http://www.youtube.com/watch?v=YJBrMXSn-hU
Evo ....još nekih lepih slika .....
http://razbibriga.net/imported/2011/...edia_big-1.jpg
http://razbibriga.net/imported/2011/...1_jc_big-1.jpg
http://razbibriga.net/imported/2011/01/aurora-1.jpg
1 Priloga
Ta divna polarna svetlost!
Polarna svetlost (lat. aurora polaris) je svetljenje nocnog neba, obicno u polarnim zonama. Na severu se naziva Aurora Borealis, a kada se javi na Juznom polu Aurora Australis. Posto su obe Aurore istog porekla, naucnici pojavu nazivaju "Polarna Aurora" (severna zona). Ime "severna zona" je nastalo od utiska koji se stice pri pojavi aurore, posebno gledano iz Evrope - na severnom horizontu se ukazuje crvenkasta svetlost kao na istoku u zoru pred izlazak sunca.
Re: Ta divna polarna svetlost!
Danas je poznato da Auroru izazivaju elektroni sa energijama u opsegu 1-15 keV, tj. elektroni koji su ubrzani naponom od 1000 V do 15.000 V. Svetlost nastaje kada se ti elektroni sugaraju sa atomima u gornjim slojevima atmosfere, obicno na visinama od 80-150 km. U svetlu preovladjuje emisija atomskog kiseonika - zelenkasta linja na 557,7nm i tamno crvena linija na 630,0 nm. Obe linije poticu od zabranjenih prelaza atomskog kiseonika sa energijskih nivoa koji su (u odsustvu sudara) stabilni, cime se objasnjava sporo paljenje i gasenje aurorinih zrakova.
Mnoge druge spektralne linije takodje su zastupljene, narocito one molekulskog azota i one se pale i gase mnogo brze, otkrivajuci pravi dinamicki karakter aurora.
Aurore takodje mogu da se opaze u ultraljubicastom (UV) delu spektra, sto se posebno dobro registruje iz svemira (ali ne i sa zemlje, jer atmosfera apsorbuje UV zrake). Svemirska sonda "Polar" je registrovala auroru cak i u podrucju X-zraka.
Re: Ta divna polarna svetlost!
Aurora se javlja ili kao "difuzno svetljenje" ili kao "zavesa" koja se siri u pravcu istok-zapad. Ponekad se obrazuju "mirni lukovi" a nekada se svetlost neprekidno menja na nebu ("aktivna aurora"). Svaka zavesa se sastoji od brojnih paralelnih zrakova, usmerenih u pravcu lokalnog magnetnog polja sto navodi da je aurora uslovljena Zemljinim magnetskim poljem.
Pojava polarne svetlosti vezana je za magnetne bure koje su opet povezane sa jedanaestogodisnjim ciklusom aktivnosti suncevih pega. Takodje je uoceno da do geomagnetnih bura najcesce dolazi u vreme ravnodnevice, dakle u rano prolece ili jesen sto je pomalo zagonetno jer aktivnost na polovima nema mnogo veze sa godisnjim dobima.
Re: Ta divna polarna svetlost!
Norveski istrazivac Kristijan Birkeland je 1916. prvi predvideo postojanje Suncevog vetra. Pretposavio je da su Suncevi zraci i pozitivnog i negativnog naelektrisanja. Frederik Lindeman je 1919. pretpostavio da sa Sunca dolaze protoni i elektroni. Tridesetih godina 20. veka naucnici su pretpostavili da Sunceva korona ima temperaturu od nekoliko miliona stepeni. Britanski matemaicar Sidni Capman je pedesetih izracunao svojstva gasa na takvoj temperaturi i zakljucio da se toplota kroz koronu mora protezati u prostoru jos dalje od Zemlje. Nemacki naucnik Ludvig Briman se takodje pedesetih zainteresovao za cinjenicu da kometa uvek ima rep suprotno od Sunca. Briman je zakljucio da Sunce emituje stalnu struju cestica, koja potiskuje kometni rep.
Eugen Parker je 1958. taj fenomen prozvao "Suncev vetar". Parker je pokazao da iako je Sunceva korona jako privucena Suncevom gravitacijom, da je ona tako dobar provodnik da je jos uvek vruca na velikim udaljenostima. Posto gravitacija opada sa udaljenoscu od Sunca, vanjska koronarna atmosfera nadzvucnom brzinom bezi u medjuzvezdani prostor. Parker je poslao svoj rad u Astrofisical Journal, ali dvoje recezenata su mu odbili rad. Rad je ipak prihvatio Candrasekar (dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1983. godine).
Sovjetski satelit Luna 1. je januar 1959. prvi put merio jacinu Suncevog vetra. Koristili su scintilacione brojace i gasne jonizacione detektore. Merenje su 3 godine kasnije ponovili Amerikanci koristeci Mariner 2. Parkerova teorija nije mogla objasniti ubrzanje brzog vetra. Prvu numericku simulaciju Solarnog vetra u Suncevoj koroni koristeci magnetohidrodinamicke jednacine izveli su Pneuman i Knop 1971.
Kasnih devedesetih ultraljubicasti koronalni spektrometar, koji se nalazio na SOHO (Solarnoj i heliografskoj opservatoriji) omogucio je da se vidi da je podrucje ubrzanja Suncevog vetra u polarnim podrucjima Sunca i nadjeno je da je ubrzanje mnogo jace od onoga koje bi se ocekivalo samo od toplinskog efekta. Parkerov model je predvidjao da se beg Suncevog vetra desava na 4 sunceva radijusa, ali merenje pokazuje da se desava na jednom suncevom radijusu iznad fotosfere. To govori da postoji dodatni mehanizam ubrzanja Suncevog vetra.
Re: Ta divna polarna svetlost!
Aurora je opazena i na Jupiteru i Saturnu, planetama cija su magnetska polja mnogo snaznija od Zemljinog. Pokrece ih, kao i na Zemlji, Suncev vetar. Jupiterovi meseci, posebno Io, takodje uzrokuju snazne Aurore, koje se javljaju zbog elektricnih struja duz silnica magnetskog polja izmedju rotirajuce planete i meseca koji kruzi oko njega (dinamo ucinak). Io (koji ima aktivni vilkanizam i jonosferu) je posebno snazan izvor Aurore, njegove struje emituju i radiotalase, otkrivene 1955.
Nedavno je polarna svetlost otkrivena i na Marsu; zbog nedostatka magnetskog polja ranije se verovalo da je to nemoguce.
Izvor: Wikipedia
Re: Ta divna polarna svetlost!
Re: Ta divna polarna svetlost!
Aurora Borealis, Rusija, Murmansk region, 01.03.2011., autor Valentin Jiganov
http://www.youtube.com/watch?feature=endscreen&NR=1&v=Su9D2mvMEd8
Re: Ta divna polarna svetlost!
Re: Ta divna polarna svetlost!
Specijanu misiju, na koju su poslali raketu iznad Aljaske kako bi pokupila što više informacija o polarnoj svetlosti, odnosno Aurori polaris je finansirala NASA.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Fotografi su snimili lansiranje ceo put rakete do Aurore
Raketa veličine 13 metara poslata je na visinu od 300 kilometara kako bi u realnom vremenu slala informacije koje pokupi o polarnoj svetlosti. Na njoj su bili prikačeni posebni instrumenti koji su izračunavali jačinu električnih i magnetnih čestica koje nastaju od solarnog vetra.
Takođe, merili su Alfenove talase za koje naučnici smatraju da su ključni u stvaranju Aurore. Mark Lesard, naučnik sa Univerziteta u Nju Hempširu kaže da on i njegov tim žele da dokažu da aurore nastaju kada električne čestice udaraju u Alfenov rezonator. To je uzak prostor koji je visok nekoliko stotina kilometara, ali je širok samo devet.
"Zamislite žicu na gitari čiji se jedan kraj nalazi u jonosveri na oko 100 kilometara visine, a drugi je na nekoliko stotina kilometara u svemiru. Kada se ta "žica" zatrese od energije koja dolazi od Sunca, nastaje Aurora." kaže Mark Lesard.
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Za...Auroru-polaris
Re: Ta divna polarna svetlost!
Neverovatne fotografije severne svetlosti
Snažna solarna oluja je danas zahvatila Zemlju, ali za sada se ne osećaju štetne posledice. Umesto toga, na nebu iznad severnih delova Evrope, Severne Amerike i Azije može da se vidi spektakularna severna svetlost.
Severna svetlost ili aurora borealis i južna svetlost ili aurora australis nastaju kada naelektrisane čestice koje Sunce tokom solarne oluje izbaci u svemir dođu u dodir sa atimima Zemljine atmosfere.
Zbog jačine ove solarne oluje, moguće je i da će severna svetlost biti vidljiva i južnije nego što je to uobičajeno.
Ove fotografije su nastale u Švedskoj, Kanadi, na Aljasci i Islandu.
09. 03. 2012. - 22:57h, Foto: AFP, AP, Reuters
Izvor: Blic Online
Re: Ta divna polarna svetlost!
Одг: Ta divna polarna svetlost!
Одг: Ta divna polarna svetlost!
Fotograf i turistički vodič Endi Kin proveo je 6.000 sati fotografišući severna svetla. Predstavljamo vam izbor samo nekih od 150.000 snimaka koje je napravio u Norveškoj i Laponiji.
http://www.blic.rs/data/images/2013-...ver=1387637807
Endi Kin ispred polarne svetlosti (FOTO: Andy Keen/Aurora Hunters)
Polarna svetlost je svetlenje noćnog neba, obično u polarnim zonama. Na severu se naziva aurora borealis (lat. Aurora borealis), a kada se javi na Južnom polu aurora australis (lat. aurora australis).
http://www.blic.rs/data/images/2013-...ver=1387637859
Pošto su obe aurore istog porekla naučnici pojavu nazivaju "polarna aurora" ("aurora polaris" - lat. severna zora). Ime 'severna zora' je nastalo od utiska koji se stiče pri pojavi aurore, posebno gledano iz Evrope - na severnom horizontu se ukazuje crvenkasta svetlost kao, na istoku, u zoru, pred izlazak sunca.
http://www.blic.rs/data/images/2013-...ver=1387637870
Danas je poznato da auroru izazivaju elektroni sa energijama u opsegu 1-15 keV, tj. elektroni koji su ubrzani naponom od 1000 V do 15.000 V
http://www.blic.rs/data/images/2013-...ver=1387637939
Svetlost nastaje kada se ti elektroni sudaraju sa atomima u gornjim slojevima atmosfere, obično na visinama 80-150 km. U svetlu preovlađuje emisija atomskog kiseonika - zelenkasta linija na 557,7 nm i (naročito kod elektrona niže energije i na većim visinama) tamno crvena linija na 630,0 nm.
http://www.blic.rs/data/images/2013-...ver=1387637879
Obe linije potiču od zabranjenih prelaza atomskog kiseonika sa energijskih nivoa koji su (u odsustvu sudara) stabilni čime se objašnjava sporo paljenje i gašenje (0,5 - 1 s) aurorinih zrakova.
http://www.blic.rs/data/images/2013-...ver=1387637957
Mnoge druge spektralne linije takođe su zastupljene, naročito one molekulskog azota, i one se pale i gase mnogo brže, otkrivajući pravi dinamički karakter aurora.
http://www.blic.rs/data/images/2013-...ver=1387637892
Aurore takođe mogu da se opaze u ultraljubičastom (UV) delu spektra, što se posebno dobro registruje iz svemira (ali ne i sa zemlje jer atmosfera apsorbuje UV zrake). Svemirska sonda „Polar“ je registrovala auroru čak i u području X-zraka.
http://www.blic.rs/data/images/2013-...ver=1387637906
Aurora se javlja ili kao „difuzno svetljenje“ ili kao „zavesa“ koja se širi u pravcu istok-zapad. Ponekad se obrazuju „mirni lukovi“ a nekada se svetlost neprekidno menja na nebu („aktivna aurora“).
http://www.blic.rs/data/images/2013-...ver=1387637978
Svaka zavesa se sastoji od brojnih paralelnih zrakova, usmerenih u pravcu lokalnog magnetnog polja što navodi da je aurora uslovljena Zemljinim magnetskim poljem.
http://www.blic.rs/data/images/2013-...ver=1387637919
Pojava polarne svetlosti vezana je za magnetne bure koje su opet povezane sa jedanaestogodišnjim ciklusom aktivnosti sunčevih pega.
http://www.blic.rs/data/images/2013-...ver=1387638025
Takođe je uočeno da do geomegnetnih bura najčešće dolazi u vreme ravnodnevice, dakle u rano proleće ili jesen što je pomalo zagonetno jer aktivnost na polovima nema mnogo veze sa godišnjim dobima.
izvor: www.blic.rs
Одг: Ta divna polarna svetlost!
