Roditeljski KGB, CIA, MOSAD...

Citajuci jedan clanak o akciji kragujevacke policije i roditelja, zapitah se ima li medju vama "paranoicnih roditelja" koji spijuniraju svoju decu, tajno ih prate kada i kuda izlaze, da li odlaze u skolu ili beze sa casova, u kakvom drustvu se krecu, preturate li im po dzepovima i rancima trazeci i najmanji trag neceg nedozvoljenog ili ste od onih koji svojoj deci veruju, pa nista od navedenog ne cinite?

Mislite li da deca u tinejdzerskom dobu mogu biti od reci?

Neko ce reci da je sve stvar vaspitanja, ali ima tu i neceg drugog, ja bih rekla da je u pitanju radoznalost i da dete, ma kako "pravilno" bilo usmeravano, ponekad dodje u iskusenje da iskusi i "zabranjeno".

sjajan časopis je "blic žena"...

u poslednjem broju je baš to opisano u kolumni jednog od urednika

a bila i tema oko fizičkog kažnjavanja

inače, volim da razgovaram s decom, da pitam i da me pitaju

poverenje je ključ

Mi smo sa nasom decom pricali i pricali, i mislili da imamo jedan fantastican odnos roditelj dete, nije bilo njuskanja po stvarima, preturanja, spijuniranja, sve je bilo otvoreno za pricu, i tako uz to poverenje dobismo unuku...

slazem se da je poverenje kljuc i da je osnov svega razgovor.

ja sam iskreno zabrinuta za svoju cerku kada izlazi, sada vise nego ranije, cini mi se, ali nikada je nisam spijunirala zaista. ima roditelja koji to cine... i sta se desi kada deca otkriju tako nesto? vodi li ih to u razocarenje, bunt ili nesto trece?

i, bre, kruz, sad ložiš kao kojica...

kad si već kod tinejdžera, bunt je startni osnov

roditelj mora biti svestan toga, i šmekerski zaobići

pa u konkretno

nisam bas najbolje razumela sta bi bilo konkretno mire?

želje, potrebe, razmišljanja, stavovi...

u presiji, aposlutnoj kontroli i proveravanju svakog minuta deteta, nema leka...
slazem se sa miretom, sve je u poverenju i razgovoru sa roditeljima...
to se stice sa vremenom...
pricam sa aspekta deteta...
secam se , moji su mi najpre oganicavali vreme izlaska, vracala bih se na vreme i time stekla njihovo poverenje da ostanem dokle zelim...
ali sam se i javljala, ako zadocnim...nema lazi, nema prevare...
i ziva i zdrava se uvek vracala... :dada:
nisu deca toliko luda pa da skode sebi i roditeljima...samo umeju da se inate...
roditelj koji dobro poznaje svoje dete zna za to...

Eh ta kojica.. :aha:

Sve greške koje smo napravili do njihovog puberteta, tada će početi da nam
se obijaju o glavu. Ako smo ih lagali i oni će lagati nas. I nikakvo špijuniranje i
zabrane neće pomoći.
Poverenje je ključ, ali poverenje koje se gradilo od prvog razgovora sa detetom.
- Hoće mi dati bocu?
- Hoće.
- Hoće li me boleti?
- Hoće. Ali će brzo proći i posle će ti biti bolje.

da, ali ima slucajeva kada su deca do puberteta bila "smerna", a onda na ulasku u isti potpuno krenu nekim drugim stazama...

ma koja, bre, "smernost", ne konstatujem dete koje nije, recimo, zivahno...

jao, kako se ovde brkaju, da ne kazem d****, pojmovi

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od Cruz

da, ali ima slucajeva kada su deca do puberteta bila "smerna", a onda na ulasku u isti potpuno krenu nekim drugim stazama...

---

ima slučajeva, tačno...ali, to je samo sa roditeljske tačke gledišta. možda nisu shvatali potrebe svog smernog deteta, nego su se uljuljkivali u njegovu poslušnost...takvo dete mora da je na neki način ipak dolazilo upornošću do svog cilja.
roditelj koji to ne shvati, biće zaprepašćen pubertetom smernog deteta.