Printable View
Šta to pokreće ljude da se prije suoče sa smrću nego da odustanu od odanosti nečemu kao što je ideal ili princip ili nešto po čemu se oni samoodrede..
Neki oblici hrabrosti ne zahtijevaju nikakvo objašnjenje.Mnogi ljudi se ponašaju hrabro jer nemaju izbora,recimo kad je u pitanju biološki opstanak.
Ne govorimo ovdje o heroizmu i herojima,o bezumnim vođama i poremećenim pojedincima..već o malim,sasvim običnim hrabrim ljudima..
Za koga biste vi rekli da je hrabar?
Hrabar je onaj koji može i ono što drugi ne mogu. Hrabrost se graniči i sa nepromišljenosti. Hrabri ljudi ne razmišljaju puno o nekim posledicama, već o unapred zacrtanom cilju koji žele da ostvare.
:bravo: kažeš da se graniči i sa nepromišljenošću..skačemo u vodu da spasimo utopljenika ne razmišljajući,nagonski u odsustvu razuma..tačno..Citiraj:
Prvobitno napisano od Sagacity
ali navela si da je unapred zacrtan cilj..za cilj je potrebno planiranje,dakle i razum i promišljenost..ili bismo taj cilj mogli više odrediti kao impulsivnost..
Taj ''spasilac'' je imao za cilj da spase čoveka, ali o posledicama nije razmišljao. Rečeno je upravo u tom kontekstu...Pa može se reći da je i neka impulsivnost bila u pitanju, ali je nemaju baš svi...ili ne mogu svi biti tako impulsivno-hrabri...Citiraj:
Prvobitno napisano od DirkaSta
Tačno..imamo impulsivnu i promišljenu hrabrost..sasvim logično..znači,dva pokretača kojima neko učini neko hrabro djelo..u obje varijante postižemo cilj i izlažemo sebe opasnosti..
uglavnom,nemamo vremena da strahujemo za svoj život,da mislimo o posljedicama..
Šta nas to pokreće..
za mene je hrabrost vrlo prisutna svakodnevna osobina koju svakodnevno prikazuju pojedinci..hrabrost ljudi koji se bore s bolescu,hrabrost invalida rodjenih tako ili postalih nekim sticajem okolnosti da zive,rade,guraju napred uprkos svemu,hrabrost zena teskog imovinskog stanja koje se snalaze,rade sve da bi njihova deca imala makar malo sanse za neki normalan zivot,hrabrost je potrebna i kada se upustamo u nesto novo,hrabrost je potrebna i da kazes-ne-..ma jednostavno mislim da ju je svako morao pokazati bar nekad u zivotu..
jeste mikili..to je svakodnevna hrabrost koju možemo da vidimo svud oko nas,svakog dana ..koja postaje toliko "dnevna" da je ponekad zaboravimo..Citiraj:
Prvobitno napisano od mikili
svi smo mi na neki način,nekad bili ili jesmo hrabri..A može li se umoriti od vlastite hrabrosti..dosadi li ona pa poželimo da dignemo ruke od nje?
i dobili smo definiciju zdravog ludaka.Citiraj:
Prvobitno napisano od DirkaSta
nismo:nene:Citiraj:
Prvobitno napisano od Helga
moraš znati kada je vreme da po/pustiš sve te ideale i principe... ponekad nije vredno. ili vremenom metastazira i gubi smisao, a da ne primetiš.
što sam starija sve manje verujem da je pametno držati ih se po svaku cenu. i terati do kraja. i često izostane ukus 'pobede'. pitam se zašto. :mrgreen:
a pokretač može da bude i negativna emocija, inat, tvrdoglavost, sujeta... neka je recimo i pozitivna, ljubav. onog trenutka kada dovedeš u pitanje to za šta se boriš izgubio si. a zapitaćeš se u jednom momentu, potpisujem.
samo da to što dovodiš u pitanje ne bude toliko značajno da može da se podvede pod 'životnom greškom'... onda budi hrabar, pa priznaj. ili budi još hrabriji, pa ispravi.
Treba zapravo naučiti kad treba stati ili bar zaustaviti se..
Hrabrost...Nekako je povezujem sa zivotom u ovoj zemlji...Mislim da je hrabar svako onaj, koji ide kroz zivot sa osmehom, koji se suocava sa problemima, ne bezi od njih..Koji svakodnevno premasuje sebe, donosenjem malih, ali bitnih odluka i stoji iza njih. Koji je spreman da zagnjuri i upusti se u neke stvari...Mnogo toga, zapravo, od nas cini svakodnevne heroje.