A zašto baš ja?

Da li ste nekad na ulici videli zarđali ekser, pomislili kako će se neko ubosti na njega i sagnuli se, dohvatili ga i bacili u smece? A prosto se nameće ono pitanje bez obzira što ste to uradili po sopstvenoj savesti: Zašto baš ja? Zar nikom drugom od stotinu ljudi koji tuda svakodnevno prođu to nije palo na pamet nego samo meni? Šta sam ja? Nečiji čuvar?Dežurna luda? Osetite li se malo glupavo a u isto vreme i normalno što ste tako postupili?

Ovo sa ekserom neka bude samo primer, to sam ja danas uradila pa mi je palo na pamet da vas zapitam da li i vi nešto slično uradite i pitate se da li je to zaista samo vama zasmetalo i učinilo vam se kao nešto što može nekome da naškodi a ne ište puno truda, samo jedno normalno razmišljanje...
Većina je u stanju da kaže: Nisam ga ja tu bacio, pa neću ni da ga sklonim, ne razmišljajući da će možda upravo njegovo dete tu stati, njegov pas, on sam...