Srbi severne Albanije

Srbi severne Albanije
Biljana Živković


Preko 25.000 Srba u Skadru, na severu Albanije, nakon decenija grčevite borbe za nacionalni ostanak su pukim čudom preživeli zlehuda vremena. Posle 74 godine ugnjetavanja, zahvaljujući razumevanju Ministarstva za dijasporu, konačno mogu barem da odahnu. Prošle godine u Udruženju Srba ”Rozafa” počela je da radi mini-škola srpskog jezika. To je za naše sunarodnike od epohalnog značaja. I mladi i stari sricali su prve reči na maternjem jeziku. U vreme režima Envera Hodže bilo je to za njih nezamislivo. Udruženje sa oko dve i po hiljade članova znalački više od šest godina vodi advokat Pavlo Jakoja Brajović. Aktivnih je preko 400 pretežno mladih, obrazovanih i poletnih ljudi.

Za srpske čitaoce širom sveta, gospodin Brajović kaže:

– Škola, odnosno kurs srpskog jezika, postao je pokretač značajnih projekata koji bi trebalo u dogledno vreme da poboljšaju nezavidan položaj pravoslavnog življa na ovom području. Udruženje okuplja ne samo Srbe, već i muslimane, koji se masovno pridužuju u želji da i oni savladaju, kako kažu, jezik svojih predaka. Od neprocenjivog značaja je činjenica da Udruženje radi svakog dana – vrata velike porodice uvek su otvorena. Ovde dolaze sve generacije, i što je najvažnije druže se, zbližavaju naša deca. Govore na maternjem jeziku. Znaju ko su. Svi mi veliku nadu polažemo u Srbiju. Bili bismo mnogo spokojniji kada bi naša veza sa maticom bila još čvršća, stabilnija. U tom smislu, učinićemo sve što je u našoj moći da tako i bude. S ponosom mogu da kažem da u ”Rozafi” imamo odlične ekonomiste, pravnike, inženjere, profesore. Dakle obrazovane, vredne ljude, duboko svesne značaja očuvanja nacionalnog bića, tradicije, korena. Na našu veliku radost, novembra 2008. otvorili smo Kulturno-ekonomsko-informativni centar, uz finansijsku pomoć od 9.500 evra Ministarstva za dijasporu.

Koliko rad novoformiranog Centra znači našim sunarodnicima?

– Počeli su masovno da dolaze, pre svega mladi. Uče stare srpske pesme, igre. Na taj način vraćaju se iskonskoj tradiciji. Šta je narod bez jezika, vere i tradicije? U okviru Centra je sportsko društvo. Ono što je za budućnost najbitnije jeste ekonomsko-informativni centar. Naša je davnašnja želja bila da mi u Skadru budemo istinska, fukcionalna spona sa Srbijom, kada je u pitanju spoljno-trgovinsko poslovanje sa Albanijom. Većina srpskih biznismena, pa i naših preduzetnika sa Kosmeta, oslanjaju se na aktuelne kosovske institucije, firme, što je apsurdno. Znam da je samo prošle godine 65 odsto trgovine sa Albanijom tako funkcionisalo. Baš zbog toga sada postoji naš ekonomsko-trgovinsko-informativni cenar i sve poslove, posrednika pri poslovanju, sposobni smo da preuzememo. U nama bi Srbija imala pouzdanog partnera. Na taj način mi bismo zaposlili naše ljude, kupovali srpsku robu, i još tesnije bi bile veze sa maticom. U Centru imamo ekipu stručnih, sposobnih, obrazovanih ljudi, koji već rade na tome. Zoran Đoković je i ekonomista i sociolog, Bledar Ajković vrstan ekonomista, koji daje u isto vreme ogroman doprinos funkcionisanju Udruženja, i neprekidno je u kontaktu sa maticim. To su dragoceni ljudi, koji ne štede ni trud, ni znanje, ni vreme. Odluka je na zvaničnoj Srbiji i srpskim privrednicima.

Započeta je akcija iz matice za formiranje Bibliteke za decu i odrasle na srpskom jeziku.

– Posle 74 godine, deci su, za sada u malom broju, dostupna dela naših pisaca. Presrećni smo što u Srbiji postoje ljudi, humanisti, intelektualci, profesori, koji znaju koliko je važno da srpski mališani u Albaniji znaju za svoje pesnike, pisce, naučnike. Zahvaljujući tim ljudima, u rafovima biblioteke našeg Udruženja je preko 250 knjiga za decu školskog uzrasta i oko 50 za odrasle. Naša velika želja je da sakupimo do dve hiljade knjiga za mlade i barem 200 za odrasle. Verujte, deca se prosto grabe, čitaju naše pesnike, pisce: Desanku, Crnjanskog, Andrića, Dučića, čika Jovu… ali nema dovoljno za sve. Stegne me u grlu kada dođe starina i moli da mu damo na čitanje neku knjigu, jer je žedan svog pisma, željan srpske reči. Srećni smo, jer koliko znam, akcija sakupljanja knjiga za Skadar se nastavlja u našoj matici.

Jedinstvena mini škola srpskog jezika u srcu Skadra bi trebalo od februara da redovno profunkcioniše.

– Prošle godine zahvaljujući matici u školi Udruženja radilo se u tri smene. Najviše je bilo dece, ali i starijih koje je revnosno podučavao naš Učo – Svetozar Ćiraković, profesor srpskog jezika iz Nikšića. Svi sada žele da savladaju maternji jezik – na stitine njih. Problem je novac, a pogledi i naših mladih i starih Skadrana uprti su u Srbiju. Nadležno ministarstvo nam je obećalo, i mi smo i ove godine konkurisali za sredstva u iznosu od oko 12.000 evra. Bez te škole nema nikakve budućnosti za dalje opismenjavanje na maternjem. Prekid bi bio poguban za našu mladost. Uostalom, sve dobro krenulo nam je od toga. Dok sredstva ne stignu, Crnogorsko-primorska mitropolija, pod brižnim okom Mitropolita Amfilohija, na sebe je preuzela obavezu finansiranja nastave. Tako smo uspeli da pripremimo Svetosavsku svečanost prvi put u istoriji, posle 74 godine pevala se himna Svetom Savi u Skadru. Za sve nas bio je to važan događaj.

Kako pomenuti problem rešava grčka manjina koja je, takođe, nastanjena u Albaniji?

– Možda bismo od Grka svi mogli da naučimo kako se pomaže svoj narod u rasejanju. Grčka vrlo efikasno, izdašno i pravovremeno finansijski, ali i u knjigama, izdvaja za svoj narod u Albaniji. I Makedonija brine o svojim sunarodnicima. U Albaniji postoje obdaništa, osnovne, pa i srednje škole na grčkom jeziku. Što ne može da isfinansira Vlada i ministarstva u Grčkoj, u pomoć priskače grčka Pravoslavna crkva, a neretko i biznismeni, privrednici, ustanove, institucije, jer im je stalo da se grčki narod na ovim prostorima održi i ne zlopati. Znamo da je u Srbiji velika kriza, ali naša je želja da i mi Srbi u Skadru imamo obdaništa, škole na srpskom jeziku. Kako sutra naša deca da idu na studije u Beograd, Kragujevac, Niš, ako ne znaju dobro srpski?!

Dakle, Srbima iz Albanije uskraćeno je, u izvesnom smislu, studiranje u matici?

– U neku ruku – da. Recimo, Albanija i Crna Gora prošle godine potpisali su sporazum o razmeni studenata i to na deset fakulteta. Na taj način problem je rešilo oko 200 studenata. Tako mladi crnogorskog porekla odlaze na studije iz Albanije u Podgoricu, Nikšić, i obrnuto, a države im obezbeđuju sredstva za školovanje. Za našu decu, za srpsku mladost – to je sada samo pusti sanak. Mislim da bi u velikoj meri pomoglo otvaranje srpskog konzularnog predstavništva ovde u Skadru. Ono bi svojim angažmanom itekako doprinelo rešavanju brojnih problema – a neke čak, imajući pravi uvid, i ubrzalo. To sam predočio nadležnim u matici.

Na kraju, gospodin Brajović je podsetio: – U okolini Skadra postoji više od 30 srpskih grobalja. U neposrednom okruženju ih je 12 iz perioda balkanskih i potonjih ratova. Na brdu Bardanjol, na tri kilometra od grada, sahranjeno je 10.000 srpskih vojnika iz Prvog svetskog rata. Nešto dalje, u jadnom, zapuštenom stanju je još šest svetilišta gde počivaju srpski ratnici koji su otišli u legendu, u istoriju. Sve su prekrili zaborav, trava, trnje i kamenje. Bilo bi dobro da se groblja urede i da se na mestu gde je najviše sahranjenih podigne monumentalni spomenik herojima iz Prvog svetskog rata. Lane, posle 96 godina, prvi put je u Skadru služen parastos izginulim srpskim ratnicima. Pitam se, kako čovek može da se nada boljoj budućnosti ako zaboravi one koji su životom platili ljubav prema otadžbini? U Skadru su kosti ostavljali najbolji sinovi srpskog naroda, na brdima Guri, Koć, Puljt, Tropoja, Nica Breg… Mi ćemo zasukati rukave, a Srbija da nam pomogne da se odužimo.

Ne sikiraj se, saće BoTa u kampanji da im pomaže :kapa:

U kakvoj kampanji? :hm: