Imamo običaj da kažemo da mora samo da se umre, pa ipak, u praksi
je sve drugačije. Veliki deo našeg života se svodi na neko moranje.
Šta je to zapravo moranje?
Kako uz sva ta moranja do slobode?
Printable View
Imamo običaj da kažemo da mora samo da se umre, pa ipak, u praksi
je sve drugačije. Veliki deo našeg života se svodi na neko moranje.
Šta je to zapravo moranje?
Kako uz sva ta moranja do slobode?
meni je ovo tema za podforum 'filozofija'... :eek:
moranje je po meni ponasanje prema pravilima, nevezano za to ko ih je postavio. a i osecanje obaveze, kao kad kazes moram deci da spremim dorucak, moram da ih ispratim u skolu i tako u tom smislu...
Kako uz moranja idu slobode? NIkako.Jer ,sloboda je po mom mišljenju jedna divna misao o kojoj svi pišemo,žudimo,čeznemo,zbog koje ginemo a zapravo smo u " okovima" čim se rodimo..ono što mi zovemo slobodom tek je dio tog pojma..kad sam slobodna Za(za nešto,za nekog) ja nisam slobodna..a kad sam slobodna Od (svega,obaveza,moranja)onda sam slobodna.
Al da ne talasam,evo malo ciljnije o temi kroz jednu istinitu priču.
..ona je imala 35 godina i radila je u jednoj privatnoj firmi veoma dinamičan posao,neprekidna putovanja,cjelodnevne obaveze..
i svakog jutra kad bi se probudila prvo što bi pomislila bilo je "Moram ovo..danas moram i ono..e,morala bih još..."
Između tih njenih moranja,uradila je sistematski pregled.Karcinom dojke..
Nazvala me je jednog jutra,sjećam se i na kom sam semaforu stajala u rekla mi:
"Ej,ja više ništa ne moram."
Moranje poistovećujem sa obavezama . To moranje iz obaveza može biti ono koje ti društvo nalaže kroz razne zakone itd. I moranje koje sam sebi namećeš.Citiraj:
Prvobitno napisano od kojica
Prvo ''moranje'' koje ne ispuniš, a odnosi se na ono što moraš da ostvariš prema društvu (moraš da platiš račun, moraš da imaš građevinsku dozvolu, moraš da kupiš kartu za prevoz...), je sankcionisano...
Drugo moranje koje sam sebi postaviš ima veze sa tvojom savešću. Voziš decu u školu, jer moraš...mada ona mogu ići i peške ili gradskim prevozom...Ali ti moraš da ih voziš, jer želiš da im olakšaš...
Moraš da vodiš računa o svojim roditeljima, i da ih obilaziš non stop...Mada bi oni živeli i bez tebe, ali ti nećeš da dozvoliš da ih ne obilaziš, moraš da brineš o njima to je tvoja savest i moralna obaveza.
E sada preterano moranje, pre svega mislim na ovo moranje koje smo mi uspostavili, mora da ima neke granice. Ne smemo da baš sve moramo. Na nama je kakve granice postavljamo. Možemo detetu tri puta postavljati da jede i mi pribirati za njim, iako dete već ima 18 godina i ništa mu ne bi falilo da to samo uradi. Tu mi svojim ''moranjem'' preuzimamo neke obaveze koje i ne bi trebalo da budu uopšte obaveza, ali eto mi to radimo jer tako mora i tako osećamo...Ovo je banalan primer...
Hoću da kažem, da ono moranje koje kreiramo prema sebi, treba da kreiramo na takav način da nas suviše ne blokira ...
Jedno je morati nesto a drugo trebalo bi ili moglo bi.
Zaista jedino mora da se umre ali mi sebi to "moram" sami namecemo.
ja sam totalno i oduvek alergična na moranje.. :srbpla:
Samo, sreća te u svojoj kući i u krugu porodice ništa ne doživljavam ko moranje.
inače bih prsla načisto..
Mislim da svi koji strpljivo rade sve što moraju, jednom moraju i da eksplodiraju.
:hm:
Ja sam uvek bio za moranje al ne za mene:) nekako mi to lepo zvuci kad ga drugi primenjuju:aha:
Moje moranje je da radim sta ocu mada i to najcesce bude...dosada:sad:
Mislim da su srecniji ovi sto...moraju:hm:
Zbog čega misliš da su srećniji? Ti za svoju dosadu ne očekuješ priznanje,
ni hvala ti nečije ne treba. Za moranje se očekuje nagrada, a ona često
izostane.. i eto patnje...
a ne, nije bas tako
jedno moranje koje sami sebi nametnemo, jer tako hocemo.
poredjamo prioritete, od moranja nepravimo dramu, radimo ono sto "moramo", ali kao da ne moramo..i nema patnje..
eto ti rece da nista ne moras, a nije tako. mozras da ides na posao, moras da brines o deci, moras da gomilu stavri..kao i svi mi..
ali moras jer tako hoces, pa to ne dozivaljavas kao nametanje
ja imam hiljadu mojih " moras", koje iz dana u dan ispunjavam jer hocu, jer zelim, jer je to moj yivot.
al tudje "moras" podnosim tesko..:namcor:
mora da se pije voda :lol:
ma kakva sloboda, ne znam gde joj je mesto u prichi...
mozemo da 'ne moramo' a pogotovo da ne morimo druge i sebe iluzijama koje stvaramo da neshto mozemo u biti da izmenimo... imamo izbor u okviru svojih mogucnosti poimanja sveta oko sebe i u sebi.. a moramo naravno, da na'ranimo decu i ostale koji zavise od nas, moramo da zivimo sa sobom ma shta uchinili, moramo da idemo dalje ma kako nam se ne svidja slika koju imamo u trenutku, moramo ...mnogo toga, a koprcamo se misleci da mozemo sve da menjamo :lol: