Printable View
Šta izreka ''Zabosti nož u leđa'' zapravo znači?
I zašto je ''udarac'' najbliskijih uvek najjači?
Da li je u tom momentu baš taj neko u koga smo se ''kleli'' morao da nas tako ''izenandi'' ili je to bio pravi trenutak da pokaže svoje pravo lice?
Šta mislite ? :hm:
kkrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrk :eek:
preteče me.... :haha:Citiraj:
Prvobitno napisano od Man
To je neko za koga smo već mislili da mu znamo pravo lice.. :dada: pa nam
se novo ne dopada.. :dada:
A valjda je najlakše povrediti nekoga koga baš dobro znamo.. :hm:
pravo lice:))Citiraj:
Prvobitno napisano od Sagacity
niej to bre pravo lice
to je jedno od lica
koje do sad nismo videli
ni svoja sva lica ne znamo
boli kad te povrdi neko koga volis.
ali i mi povredjujemo one koji nas vole.
sve je to deo zivota.
Ne znam Koto......Nije to za mene baš normalno...Da to doživim, taj ne bi ''prekosto''...:lol: :lol:, od mene bi dobio ''duplu dozu''....
Mada znam za neke situacije kada je neko ''zabo nož u leđa'' prijatelju, jer nije imao nekog drugog izbora u tom momentu. Bilo je ''ili ili''...Nekada u nekim ključnim momentima, čovek nema izbora i to je ono što bi mene moglo dovesti u situaciju da nekom nanesem takav ''udarac''...Znači, nikad ne reci nikad.
Jedan od najgorih ''udaraca'' je kada te prijatelj izda, nenadano...ili te napusti kada ti je najpotrebniji...Razočarenje je ogromno...
ja nisam imala takvih iskustava sa prijateljima..
imala sam sa bivsim parterom.
bio je nestabilan, i probudilo se najgore u njemu..
pitanje je, da li to najgore, potire sve ono pre, i postaje"njegovo pravo lice"?
ne bih rekla..
svi smo mi sve..neki jaci, sa manjim oscilacijama i iznenadjenjima, neki slabiji i nestabilniji..
Mislim da jak karakter neke osobe ipak ne dozvoljava da bude tako ''podmukao''..., jer ''nož u leđa'' se vrlo često dobije od prevejane osobe, koja svoju podmuklost pokaže u momentu kada se najmanje nadamo ili potpuno u neočekivanom momentu.
E sad je pitanje da se nije desio taj neki ''momenat'' da li bismo dugo živeli obmanuti da je ta osoba baš super....?
da, to bi bio slucaj da se neko dugo i uspesno pretvarao da bi bas nas zahebao u datom trenutku
nesto nisam sklona teorijama zavere, a i zabole me da se smaram razlozima zasto me je neko ispalio, ako jeste..
uvek negde natovarim sebi krivicu, sto nisam gledala bolje, sto nisam procenila, sto sam bila glumpava..
a sto su drugi taki kaki su, to je vec njihov problem, svako svoj krst nosi.
šta znam....samo sam jednom imala taj osećaj i to samo zato što nisam htela da vidim kakva je to osoba, u stvari.
dakle, krivica je moja.
Najlakše je povrijediti one koji ti vjeruju..
samo njih i mozes povrediti.
noz u ledja je uvek sinonim za prevaru, izdaju, bez obzira na koju sferu zivota mislimo.
A da li vam se desilo da taj isti "nož u leđa" osjetite dva ili više puta od iste osobe:hm:
ja ne, ko me jednom tako ubode, nema drugu priliku
nije mi jasno kako neko moze da pokloni poverenje jos jednom nekome ko ga je povredio jako onda kada se najmanje to ocekivalo
može..ima onih koji odluče da oproste,da daju drugu "šansu" ..
nekako mislim kad jednom neko napravi rez,taman i laserom,on-taj rez je uvijek vidljiv,manje ili više i kao takav opominje..stoji kao pulsirajući pokazatelj koji kaže: Vidi me..to ti je već jednom urađeno..
verovatno ima, samo mi nije jasno sta je to sto ih pokrene da se ponovo oslone na onog ko ih je povredio
pa ja sam ta.
tesko otpisujem, ljude.
za sve nadjem opravdanje.
do jedne tacke..
nemam problem da cu ispasti glupa, naivna, sta znam. slusam srce. imam dobro kefalo, ono me izvuce na kopno, koliko me god puta srce potopi..:lol:
lijepo si rekla.."do jedne tačke"..Citiraj:
Prvobitno napisano od ljubičica
mišljenja sam da svako ima svoju mjeru..da je svako odredio sebi neku svoju tačku pa je onda malo pomjeri napred,malo skrati..kao kad stavite psa na lanac pa ga skratite kad je neposlušan,produžite kad je dobar:hm:
ali,ko smo mi da sudimo o "dužini lanca"
cruz pita šta te ljude pokrene da se ponovno oslone:kapa: vjerujem da je to oprost koji dođe kao rezultat ljubavi ili želje da nekog zadržimo pored sebe,ponekad ima i element mazohističkog,podsvjesno kažnjavamo sebe..
moyda nekad jeste.Citiraj:
Prvobitno napisano od DirkaSta
ali kod mene nije taj slucaj..
niti je lanac u pitanju.
prosto, uvek imam svest o tome da smo mi nesavrsena bica.kao sto jesmo. ne postoji covek koji je savrsen..voleti nekog, znaci voleti ga takvog kakav jeste..
to je moguce do tacke dok ja kao licnost nisam ugozena. ma nije to jednostavno objasniti..ima stvari koje niko ne prasta, a mene sustinski ne doticu..a tesko podnosim neke druge, koje su skoro opste prihvacene..
svako ima svojke slabe tacke valjda. da ih nema, mogao bi oprostiti skoro sve..