Astromedicina

Medicinska astrologija je grana astrologije koja se bavi utvrdjivanjem bolesti i zdravstvenih slabosti, kojima je odredjena osoba naklonjena, kroz proučavanje njenog ličnog horoskopa. Veruje se da stelarne informacije, u času rodjena , nagoveštavaju potencijalna oboljena, koja mogu biti prelaskom planeta preko osetljivih zona natalne karte tokom sledećih godina. Postoji, naravno, mnogo načina na koje planete mogu uticati jedna na drugu. Takva kompleksnost otežava uspostavljanje tačnih formula, koje će ustanoviti latentno ili aktivno prisustvo bilo koje date bolesti. Na primer, ne postoji prost aspekt ili znak, koji bi se, uzet sam za sebe, mogao smatrati pouzdanim pokazateljem tuberkuloze ili raka. U isto vreme, postoje opšti razlozi ili konsonante, u natalnoj karti, koje upućuju na dalje, detaljne analize. Tačnost prosudjivanja zahteva bogato iskustvo i sposobnost sagledavanja horoskopa kao celine; uspostavljanje ravnoteže i mnogostrukih veza izmedju raznovrsnih i često suprotstavljenih svedočanstava pre donošenja temeljnog zaključka. U stvari, jedan od glavnih ciljeva medicinske astrologije je prevencija pojava bolesti u onim periodima života odredjene osobe, za koje njen razvojni horoskop pokazuje da će biti izložena neobično neskladnim planetarnimuticajima. Duboko ukorenjen princip astrologije tvrdi da „zvezde usmeravaju, a ne prisiljavaju“. Zato je važno zapamtiti da je zdravlje uvek moguće popraviti, i da se nevolje koje zadaju planete mogu otkloniti u velikoj meri, pa čak i prevazići kroz samodisciplinu, ispravnu dijetu i harmonično mišljenje. Doskora se ortodoksna medicinska praksa bavila dijagnozom i lečenjem bolesti tek pošto se simptomi manifestuju, a pacijent se konsultuje sa svojim lekarom pošto je već oboleo. Osim programa koji se bave učestalim kontolnim pregledima, kakve nadledaju i vode organizacije za medicinska istraživanja a imaju prilično ograničene ciljeve, malo je toga učinjeno na polju preidcione medicine. Važan napredak učinjen je u naučnim metodama za otkrivanje bolesti čije je prisustvo poznato; ali čak ni najbolje medju njima nisu nepogrešive. Skorašnje svedočenje pred kongresnim komitetom je otkrilo da su laboratorijske analize, recimo, urina, krvi, rendgenski snimci, elektrokardiogrami, itd., koji se obično prihvataju kao veoma pouzdani pri odredjivanju oboljenja pogrešne u 25% slučajeva. Studija Birosa za laboratorije u Njujorku otkrila je još gore stanje pri beleženju laboratorijskih grešaka u najvećoj američkoj metropoli. Od 425 ispitanih laboratorija, samo 100 je pokazalo prihvatljiv stepen tačnosti u svom radu, a 130 je bilo toliko neefikasno, da su morale biti zatvorene. Čak 75% isptanih laboratorija dalo je netačne rezultate pri jednostavnim hemijskim analizama krvnih uzoraka. Iako astrologija nuje u stanju, da u sadašnjem vidu veštine, pruži takvu vrstu kliničkih analiza, ona je u stanju da pruži vredne, a ponekad i tačnije indicije o prirodi i poreklu neshvatljivih simptoma. U domenu preventivnih medicinskih ispitivanja, stručno izgradjen horoskop mogao bi biti od velike pomoći. Na primer, medicinskki astrolog, koji zna da se izražen i štetan uticaj Jupitera vezuje za probleme jetre, može odrediti, iz drugih planetarnih aspekata, hoće li se, i kada, manifestovati bolest vezana za taj organ. S druge strane, enzimska analiza u laboratoriji, može ustanoviti tegobu tek kada je ona već uhvatila maha. Isto važi za sve ostale entitete bolesti. Svaki od njih poseduje odgovarjuću planetarnu formulu i konstantu u natalnoj karti, koja upozorava iscelitelja upućenog u astrologiju, i omogućava mu da dodje do ranije, ponekad, tačnije dijagnoze, nego lekar koji zavisi od opservacije simptoma, laboratorijskih analiza i pacijentove istorije bolesti. U slučaju smrtonosnih bolesti takav rani „sistem za uzbunjivanje“ može značiti razliku izmedju života i smrti. U porastu je broj lekara koji astrologiju koriste kao skrivenu pomoćnicu u dijagnostici, iako još uvek ne smatraju da bi obznanjivanje ovakve činjenice bilo profesionalno mudar čin. Neki od njih i sami uspešno izradjuju horoskope, dok drugi koriste za to usluge konsultanata. Medicinska nauka takodje počinje da prihvata individualne razlike u potrebama za biohemijskim solima, hranljivim materijama i vitaminima. Ovog mišljenja se već dugo drže astrolozi, koji poučavaju da rodjeni u svakom znaku zodijaka imaju odredjene nutricionističke zahteve i nedostatke, uslovljene svojim planetarnim tipom.

Princip rada medicinske astrologije

Najčešće postavljeno pitanje protivnika astrologije iz redova nauke je ovo: kojim materijalnim sredstvima zvazde (ili zvezdana energija) mogu delovati na čovečije telo? Paracelzus, veliki lekar-astrolog iz XVI veka, dao je odgovor u najvećoj meri prikladan ovome pitanju: „Čovek je za zvezde vezan logikom sopstvenog sideralnog tela“. Sideralan, sećate se, je sinonim za astralan, što zači ne samo ono „što je vezano ili dolazi do zvezda“, već i „vrstu natčulne supstance koje se smatra toliko profinjenom da se nalazi izvan opipljivog sveta“ (prema Novom Vebsterovom internacionalnom rečniku). Sideralno ili astralno telo je, dakle, definisano kao fin, nevidljiv dvojnik fizičkog tela. Hindusi ga poznaju kao linga sharira, jednu vrstu eteričnog duplikata osobe, koji poseduje grupe energetskih centara nazvanih čakra jer podsećaju na diskove ili točkove. U skladu sa istočnjačkim učenjima energija dobijena iz svemira prolazi kroz ove fine centre – prijemnike do ostalih delova tela pomoću nevidljivih „strujnih kola“ zvanih nadi. Skrivene naše tačke zvezdane snage K’o cvetovi pupe ka nebu To čitamo u jednom čuvenom hindu-tekstu Savitri. Na zapadu, naročito u zadnje vreme, razni pisci su čakre identifikovali kao endokrine žlezde. Takav zaključak nije u potpunosti opravdan, budući da su čakre situirane u astralnom telu a ne, precizno govoreći, u delovima fizičkog ozganizma. U isto vreme su centri funkcionalno povezani za endokrini sistem i utiču na telo stimulišući ove žlezde. Većina savremenih medicinskih astrologa, iako ignorišu astralno telo, priznaju činjenicu da moraju postojati osetljive tačke nervnog kroz koje elektromagnetska stelarna energija deluje na telo. Jedna široko prihvaćena teorija drži da je svaka endokrina žlezda sa svojim spletom nerava prijemčiva za magnetizam odredjene planete. Na primer, tiroidna žlezda je kako se veruje, osetljiva na uticaj planete Merkur, gonade na Uran, stražnji režanj hipofize na Jupiter, itd. Ostajući verni svom konceptu čoveka kao mikrokosmosa („Kako iznad, tako i ispod“), ezoterični astrolozi posmatraju strukturu čoveka kao jedan individualni sunčev sistem. U takvom sistemu endokrine žlezde su minijaturne planete prema kojim i inače imaju afinitet.

Rodni Collin, britanski naučnik i sledbenik Ouspensky, upućuje na činjenicu da u šematskom dijagramu ljudskog tela, ako se srce uzme kao Sunce ili centar sistema, endokrine žlezde će počivati na spirali, baš kao što solarni sistem izgleda kao spirala planeta koja se širi od centra prema krajevima. Iz sunčevog centra srca, spirala se „razvija kroz timus pankreas, tiroidu i paratiroide, solarni pleksus, oblast delovanja nadbubrežnih žlezdi, prema zadnjem i prednjem režnju hipofize, i svoju krajnu zavojnicu završava kroz seksualne žlezde u epifizi, krajnjoj predstraži i mogućnosti organizma“. Ovaj pregled na ljudsko telo kao sunčev sistem – mikrokosmos koji ponavlja ili na neki način reflektuje makrokosmos ili univerzum kao celinu – nije originalna ideja Ouspensk-og. Čitaoci upoznati sa istorijom filozofije prepoznaće je kao deo opštih pogleda na svet Aristotela koji ih je nasledio od Platona i Pitagore. Doktrina je prešla, uz druge delove Aristotelove misli, u skolastičku filozofiju srednjeg veka gde je pustila koren medju alhemičarima i astrolozima koji su u njoj našli racionalno objašnjenje prirodnog fenomena. Kasnije, u renesansi, zločesti Djordjo Bruno je prihvatio Kopernikov koncept fizičkog kosmosa, preformulisao je antički hilozoizam, objavio je da je univerzum veliki organizam smešten u beskrajnim svemirskim prostorima. Ljudska individua, govorio je Bruno, je monada koja kroz postojanje kao odvojena, integraciona snaga, postaje svesna svemira zato što on svoje biće ima u Monas monadum, duši sveta koja prožima sve. Predstava o kosmičkoj individui ponovo se pojavila više od pola veka posle Brunove smrti u monadologiji nemačkog filozofa Gotfrida Vilhelma Lajbnica.

Ukratko, teorija stvarnosti kako je formuliše Lajbnic, proizilazi iz doktrine monada koje su nevidljive, neuništive gradivne jedinice univerzuma. Ali ova bića atomskog lika ne treba brkati sa mrtvom supstancom materijalista. Atomske čestice hemije i fizike su slične, ali ne postoje dve monade koje su nalik jedna na drugu. Dalje, monada je centar moći, mali kosmos u sebi, koji održava svaku drugu monadu. Ona poseduje unutrašnju moć da postane svesna svoje ličnosti. Ljudsko biće je jedna takva samosvesna jedinica. Stepen svesti koji poseduje svaka individualna monada zavisi od stepena jasnoće kojom ona reflektuje ili reprezentuje sve ostale monade. Objašnjavajući povezanost jedne predstave drugom, koja rezultira u opštoj harmoniji univerzalnog sistema monada, Lajbnic anticipira Jungovu teoriju sinhroniciteta za dva veka. On svoju teoriju zove Preetabliranom harmonijom. Pod tim on podrazumeva da su monade, od početka vremena, obdarene odredjenom povezanošću medju sobom, tako da promene u jednoj monadi odgovaraju predodredjenim promenama u svakoj drugoj monadi sistema. Monade liče na mnoštvo časovnika navijenih da se drže odgovarajućeg vremena. Odmah postaje jasno da je Lajbnic u svom sistemu ostavio malo prostora slobodnoj volji. Naravno, mi nećemo početi diskusiju o njihovom principu uslovljene slobode – to jest, samosvesnog razvoja monade. Što se astrologije tiče, važnost njegove misli leži u njegovoj karakterizaciji materije kao sile i individualnog čoveka kao mikrokosmosa.

Vodič kroz astro-dijagnozu

Precizna dijagnoza bolesti kroz interpretaciju natalnog („Radix“) i progresivnog horoskopa ne zahteva samo dugo iskustvo i veliku veštinu u astrologiji, već i osovna medicinska znanja. Malo je astrologa danas u stanju da pretenduje na sposobnost za takve ekspertize. Literatura koja ukazuje na radne pretpostavke ove veštine, bazirana je na tradicionalnim izvorima koji znatno prethode skorijim rezultatima medicine i farmakologije. Uz to, veliki je broj važnih tekstova iz prošlosti ili izgubljen nepovratno, ili još uvek nepreveden ili nedostupan u zaključnim arhivama i bibliotekama. Tek u poslednjih nekoliko godina istraživači su iz, ali i izvan oblasti astrologije preduzeli ozbiljna proučavanja koja su bacila novo svetno na čovekov najprisniji odnos sa svemirom.

Postoji opšte slaganje medju medicinskim astrolozima da su pozicije i aspekti prema Suncu i Mesecu i ascidenta ili znak u usponu, oni faktori koji zasnivaju osnove za razvoj zdravlja ili praktikovanje astro-dijagnoze. Pri proučavanju radikalnih (natalnih) karata, kako bi se ustanovili opšti izgledi (vitalnost i snaga za oporavak), većina iskusnih astrologa počinje od Sunca. To je zato što sunčeva snaga u trenutku rodjenja (po snazi i aspektu) obezbedjuje precizan pokazatelj konstitucije organizma. Treba ipak imati u vidu da vitalnost i dobro zdravlje ne garantuju dugovečnost. Ponekad osoba može uživati u briljantnom zdravlju celog svog života i umreti rano, dok neko drugi pati od raznih bolesti i tegoba do duboke starosti. Dužinu života pokazuju neki drugi faktori, različiti od onih koji uključuju solarni položaj. Po opštem pravilu, razumno je očekivati dug život ako su Sunce, Mesec i ascedent snažni u znaku i svi kao i ascendtova planeta vladalac, oslobodjeni od bilo kakvih aflikacija.

Prema pokojnom dr Vilijemu M. Davidson-u, Sunčev znak i za njega vezani aspekti pokazuju voltažu, da tako kažemo, priliva vitalne snage, dok Mesec i njegovi aspekti, zajedno sa ukrštenim aspektima i planetama – maleficima, odlučuju amperažu ili brzinu toka. Takva pozicija Sunca pri rodjenju može dati snažnu vitalnos, ali ako se elektromagnetni solarni tok kreće nestalno ili nepravilno zbog aflikacije Meseca, rezultat će biti slabo zdravlje i pored unutrašnje snage fizičke konstrukcije. Dr Dejvidson je uporedio funkciju ascedenta ili znaka u usponu sa otpornošću električne žice. U serijama predavanja pred grupom profesionalnih astrologa u Njujorku on je to ovako formulisao: „U običnoj električnoj struji imamo tok struje ili voltažu (Sunce); zatim imamo brzinu protoka-ujednačenu ili neujednačenu-što je amperaža (Mesec); ali tu je i otpor žice. Fizičko telo, na koje ukazuje znak u usponu, pokazuje nam vrstu provodljivosti ili otpora na koji nailazi. Tako ćemo odmah zapaziti zašto Jarčev ascedent (Saturn je usporen) pokazuje veći otpor nego obično; dakle, mladi su retko snažni u detinjstvu ali postaju energičniji stareći. Blizanci, opet, dobar su provodnik, pa ove bebe prepoznajemo kao veoma aktivne, neumorne i neprekidno u pokretu, zato što je provodljivost, pokazana ascedentom, visoka. Vatreni znaci kao ascedenti daju dobru provodljivost. To čine i vazdušni. Vodeni znaci daju pristojnu dok zemaljski znaci, budući otporniji, ne propuštaju lako vitalano unutrašnje strujanje. Stoga morate, pri prosudjivanju opšte konstrukcije, obratiti pažnju na Sunčev znak i aspekte; planete koje naseljavaju vatrene znake (utičući na mozak i moždinu) i otpor i provodljivost ascedenta. Zatim se okrenite Mesečevom znaku i aspektima, planetama koje naseljavaju i aspektima malefika, kako biste rešili problem“. Kada je Sunce pri rodjenju u dobrom aspektu sa Marsom, osoba koja je tada rodjena biće veoma vitalna i obdarena sposobnošću da bolest odbije. Ako je s druge strane, Sunce u trenu rodjenja u aflikaciji od strane Satrurna, ili ako je kvadrat izmedju Sunca i Meseca, tada će rodjena osoba biti lišena telesne energije. Prema Meksu Hajndelu, kada su takvi aspekti uočeni na rodnom horoskopu, mudro je posmatrati pažljivo progresiju Meseca u aspektu sa zlokobnim planetama. Putanje prolaska mladog i punog Meseca takodje zaslužuju posebnu pažnju u takvim slučajevima. Većina autoriteta smatra da je Sunce pokazatelj opšteg zdravlja muškaraca, dok je Mesec smatran dominantnim uticajem pri rodjenju žena. Bolesti koje prouzrokuju aflikacije Sunca obično su ozbiljne ili hronične prirode.

Uticaj meseca u medicinskoj astrologiji


Posle Sunca, Mesec je nebesko telo koje vrši najdirektniji i najsnažniji uticaj na ljudski organizam. Menstrualni ciklus kod žena se podudara sa trajanjem lunarnog meseca, a normalan period izmedju začeća i rodjenja odgovara vremenu od devet lunarnih meseci. Kao što smo ranije primetili u vezi sa eksperimentima dr Roberta o. Arčera i ostalih, različite mesečeve faze obeležavaju izbijanje i krize različitih bolesti – naročito mentalne prirode. U kvalitativnom smislu, Mesec je ženski, magnetičan, hladan, vlažan, plodonosan, limfni i nepostojan. Luna je kolektor solarne energije reflektujući toplotu u svetlost Sunca, i svojom brzom putanjom kroz 12 zodijačkih znakova svakog meseca, predstavlja delioce tih svetlosnih snaga, kao što su to i druge planete, koje mimoilazi i koje aspektuje. Primetili smo da u čovekovom telu ona (Luna) kontroliše brzinu protoka (uporedivo sa amperažom) električne solarne energije. Kada je slab po znaku, poziciji kuće i aspektima, tok će biti nejednak, i sledstveno, rodjen u toj situaciji će biti predisponiran funkcionalnim oboljenjima, iako može imati jako Sunce. Tradicionalni astrolozi kažu da je Mesec slab ako je iznad horizonta na dan rodjenja ili ispod horizonta na porodjaju koji se desio po noći. Rak je Mesečeva kuća i jedini znak kojim Luna vlada. Njena je egzaltacija u Biku, njeno štetno delovanje je u Jarcu, njen pad u Škorpionu. Luna je saglasna sa vodenim znacima Rakom i Ribama; i sa Blizancima, Vagom i Vodolijom. Dugo se verovalo da Mesec vlada u prvih sedam godina dečijeg života; ali neki savremeni autori stavljaju u sumnju takvo mišljenje. Kako bilo, postoje statistički dokazi koji potkrepljuju teoriju da su Lunarne aflikacije ozbiljnije u detinjstvu nego kasnije u životu. Kaže se da Mesec nepovoljno utiče kroz aspekte kvadrata i opozicije, naročito u odnosu na planete-malefike. U natalnom horoskopu uticaj Lune se smatra dobrotvornim kada se puni i neprijateljski (doduše blaže) kada nestaje.

Bolesti nagoveštene lunarnim aflikacijama


Pri razmatranju sveobuhvatne vladavine Meseca, i dosledno, delova tela koji će biti ugroženi kada je ova planeta loše aspektovana, pažnja se usmerava na sisteme tečnosti i limfe, stomačni i probavni trakt, timus, levo oko muškarca i desno oko žene, ovarijume i uterus, produženu moždinu i procese razlaganja u organizmu. Mseec izaziva i vlada svim akutnim i stečenim bolestima i onim koje se periodično pojavljuju i nestaju. Tendencija bolesti koje veoma često uključuje štetne aspekte u odnosu na Mesec, u raznim zodijačkim znacima, pobrojane su dalje u tekstu. Ovo su opšte linije na dalji razvoj.

• Mesec u Ovnu: Nedostatci vida, migrenske glavobolje, nesanice, nepravilno funkcionisanje zadnjeg režnja hipofize, moždana groznica, mentalna prenapetost i ćelavost.
• Mesec u Biku: Gnojno zapaljenje krajnika, aftezni čirevi, septičko zapaljenje grla, bolovi u nogama i stopalima, problemi sa očima (ako se nalazi na 29 Bika i u aflikaciji od strane jedne od planeta-malefika ili planeta više oktave) i (kroz refleksnu akciju Škorpiona) menstrualni problemi.
• Mesec u Blizancima: Edem pluća, reumatizam ruku i ramena, bronhitis, astma, zapaljenje pluća i aneurizmi.
• Mesec u Raku: Stomačni problemi, hidropsija, neprilike sa varenjem, gojaznost, histerija i (u slučaju ozbiljne aflikacije) karcinom.
• Mesec u Lavu: Bolovi u ledjima, grčevi, problemi sa cirkulacijom, srčane neprilike i (kada se nalazi na stepenima 6 i 7 na zvezdama Ascelli jedan i dva) pogoršanje vida, posebno levog oka.
• Mesec u Devici: Abdomenalni tumori, crevne smetnje, dizenterija i (ako je na 22 Device) zapaljenje slepog creva.
• Mesec u Vagi: Apscesi, problemi sa bubrezima, gušavost, pleuritis, uremija, tendencija prema Brajtovoj bolesti, homoseksualnost (kada je u aflikaciji sa Uranom) i glavobolje (kroz refleksno dejstvo Ovna).
• Mesec u Škorpionu: Opasnost od otrova, menstrualne nepravilnosti, bolesti organa za reprodukciju, oboljenja žuči, kilski aneurizmi, vodena kila i (kroz refleks) problemi sa grlom.
• Mesec u Strelcu: Kostobolja, povrede i oboljenja kuka, išijas, paraliza i (kroz refleks) astma.
• Mesec u Jarcu: Reumatizam, nedostatak sinovijalne tečnosti, psorijaza, problemi sa varenjem i kožni osipi.
• Mesec u Vodoliji: Ometena cirkulacija (posebno u donjim udovima), delirijum tremens (od alkoholizma), proširene vene, sinkope (srčane, primitivno prevedeno) i hidropsija.
• Mesec u Ribama: Bolovi i grčevi u stopalima, naklonost ka drogama kao navici, slaba cirkulacija u ekstremitetima, hidropsija, psihosomatska oboljenja

Ascedent ili ulazni znak-podznak

Pri odredjivanju opšte slike zdravlja i bolesti u životu individue nužno je znati njegov ascedent ili ulazni znak. Ascedent je znak koji se uspinje istočnim horizontom u trenutku rodjenja (zahvaljujući rotaciji Zemlje po svojoj osi), onako kako je vidjen sa mesta rodjenja. Termin je takodje korišćen da označi ne samo tačan stepen ekliptike koja raste, već čitavog zodijačkog znaka kome ulazni stepen pripada. Zemlja je, naravno, u neprekidnom pokretu, što prouzrokuje pojavljivanje različitog stepena ekliptike iznad horizonta, u svake četiri minute. Tako bi Blizanci koji bi se rodili u razmaku većem od četiri minute imali različite ulazne znake. Ako bi ascedent prvog novorodjenčeta bio na 30 Bika, njegov blizanac bi imao Blizance kao ascedent. Odatle je važnost preciznog ustanovljavanja asceenta u ličnom horoskopu. U slučaju medicinske astrologije, koji nam je ovde najpreči, tačno odredjivanje uzlaznog znaka izuzetno važno zato što se ono koristi da obeleži vrh Prve kuće koja se tiče fizičkog tela.

• Ovan ascedent: Kosa pada na čelo u obliku šiljka. Obrve su obično spojene. Adamova jabučica se penje i spušta dok gobori.
• Bik ascedent: Vrlo karakteristična vrsta izdubljenosti očiju i zaobljenosti čela. Dr Dejvidson navodi predsednika SAD Ajzenhauera kao tipičnog. Dr Dejvidsonu je pošlo za rukom da predsednikovu majku, koja da je u ovoj stvari konsultovala pošto se nije sećala tačnog sata njegovog rodjenja, ubedi kako joj je sin Bik u uzlaznom znaku.
• Blizanci ascedent: Obično postoji sklonost ka orlovskom nosu, ponekad prilično nalik na ptičiji kljun. Druga tipična crta je pokretna usna. Opšti izgled lica bi se mogao okarakterisati kao izraz mačke koja je progutala kanarinca.
• Rak ascedent: Usta stisnuta u procep. Sa strane, lice izgleda u izvesnoj meri ravno i oblo, kao pun mesec.
• Lav ascedent: Tražite široka ramena i uzdignutu glavu. Zrači osećanjem vitalnosti i živim duhom.
• Devica ascedent: Najistaknutiji znak device je visoka, kupasta glava, koja nije široka. Ponekad je lice trouglasto, često špicaste, istaknute brade.
• Vaga ascedent: Venera, planeta vladalac Vage, obično daruje čistu kožu. Oči izgledaju zagledane u daljinu, a postoji neki dah kao sa drugog sveta i udubljenosti u misli, koji odaju osobe sa ovim uzlaznim znakom.
• Škorpion ascedent: po pravilu ovaj uzlazni znak obeležavaju vrlo teške obrve, snažan glas i prodorne oči. Gornja usna se često savija (pući). Nos je retko prav; često je rimski ili prćast. Otvorene pore na nadlanici su još jedan jasan znak.
• Strelac ascedent: Kada se ovaj zodijački luk uspinje na rodjenju, prema dr Dejvidsonu, osoba koja se radja imaće prav nos, razdaljina od vrha do korena će biti duža no što je to uobičajeno, oko će biti puno – ali nipošto tako istaknuto kao kod Bika ascedenta. Noge su nešto duže u proporciji prema torzu.
• Jarac ascedent: jedan od najdirektnijih znakova ovog ascedenta su uši koje urastaju direktno u jagodične kosti ne formirajući uvce. Žene rodjene u ovo vreme obično imaju izražene vene na nadlanicama, čak i kada su vrlo mlade. Osobe oba pola imaju oskudnu kosu.
• Vodolija ascedent: Talasasta kosa i prav ugao oka su karakteristični za osobe sa Vodolijom kao uzlaznim znakom pri rodjenju. Ovim dvema, dr Dejvidson dodaje treću – „prijateljski pogled“.
• Ribe ascedent: Osobe rodjene u tom času prepoznaju se po ravnotabanaškom hodanju i po činjenici da se beonjača ukazuje izmedju zenice i kapka. Pošto su pod uticajem misterioznog Neptuna, njihovo ponašanje odaje preokupiranost skrivenim mislima.