Astrometeorologija

U antičko doba, a naročito u vreme Ptolomeja, astrometeorologija je bila uvažavana kao jedna od vodećih grana astrologije. O njoj je Ptolomej dosta pisao u svojoj čuvenoj knjizi Tetrabiblos. Ali, od Ptolomeja nam je malo ostalo. Prvo su da Rimljani preveli na latinski, uzevši sebi suštinu, ostavljajući drugima osakaćeni prevod, a taj isti prevod išao je prvo na francuski, pa na engleski – te je i ono malo znanja ostalo negde na dvorovima – kod kraljevskih astrologa. U 20-om veku, ni jedna oblast astrologije nije mistifikovana kao ova; Sunce je suvo, Mesec nosi vlagu, Mars toplotu, Saturn hladnoću,... i ništa više. Šta je sa pomračenjima? Elementima? Zar Rak nije prvi vodeni znak? Zar pomračenje Sunca na nultom stepenu Raka ne donosi poplave u celom svetu? Kako deluju pomračenja u vatrenim, zemljanim, vazdušnim i vodenim znacima? Šta donose, kakav je uticaj Marsa, Saturna, Urana i Neptuna na elementarne nepogode? Brze planete u mnogo manjoj meri utiču na klimu i vreme od sporijih. Sunčev godišnji hod odredjuje 4 godišnja doba: proleće, leto, jesen i zimu. Sunce vlada znakom Lava (period od 23 jula do 23 avgusta svake godine), letnjim znakom kada temperatura dostiže i 40°stepeni C. Julske vrućine i avgustovske žege su samo znak da Sunce ne vlada slučajno Lavom, centralnim letnjim znakom. I dok Sunce daje toplotu, Mesec nosi vlagu, ali njihov upliv nije toliko izražen, zbog brzog kretanja Meseca kroz znake Zodijaka (poznato je da mesečev ciklus traje 28 dana... koliko mu je potrebno da obidje čitav zodijak). Pun mesec u vodenim znacima može izazvati poplave, naročito ukoliko se radi o totalnom pomračenju Meseca. Pomračeni Mesec u Škorpiji često dovodi do izlivanja reka, što može poplaviti čitava sela. Pomračeni Mesec u Ribama dovodi do velikih bura i oluja na moru, pa i brodoloma. Merkur ne utiče mnogo na vreme U vazdušnim znacima donosi vetrove, a znak i aspekti će odrediti vrstu i jačinu vetra. Tako npr. Merkur u Blizancima nas rashladjuje letnjim povetarcem, ali zato njegova konjukcija sa Marsom može doneti i neobično jak vetar za to doba godine. Merkur u Vagi nam nosi miris jeseni i uvelog lišća. Ovde se radi o laganom vetru, medjutim ukoliko se Merkur u Vagi u kvadratu sa Uranom, jak vetar i nevreme predskazuju brzu oluju praćenu munjama i gromovima. Merkur u Vagi u konjukciji ili u kvadratu sa Uranom, donosi košavu velike snage, koja nosi sve pred sobom, ali i čisti grad od svih otrova i zagadjenja. Venera najmanje (od svih planeta) utiče na vreme Ona nosi vlagu, ali samo u vodenim znacima. Venera u Raku donosi tzv. „kiše“ koje rashladjuju, pa istovremeno i sija sunce i pada kiša. Često se posle toga javlja duga. Venera u Škorpiji nosi jesenje kiše sa nabujalim rekama, koje se mogu i izliti. Venera u Ribama dovodi do otapanja snega, što može povećati nivo mnogim jezerima.

Izvor: astrosporto.com/horoskop/astro-enciklopedija

Osnovne odrednice

Četiri grupe astroloških znakova povezane su i sa četiri osnovna elementa: vatra, zemlja, zrak i voda. Četiri karakteristična opisa vremenskih uvjeta također se lako mogu prepoznati i povezati sa četiri elementa ili sa četiri grupe znakova.

TOPLO vrijeme – vatreni znaci (Ovan, Lav, Strijelac)

HLADNO vrijeme – zemljani znaci (Bik, Djevica, Jarac)

SUHO vrijeme – zračni znaci (Blizanac, Vaga, Vodenjak)

VLAŽNO vrijeme – vodeni znaci (Rak, Škorpion, Ribe).

No to bi bilo prejednostavno kad bi se samo radilo o opisanom. Istina je da stellium planeta u nekom od znakova izaziva dominaciju određenog vremena, ali nerijetko se radi o mnogim kombinacijama, pa je stvar mnogo složenija i treba pažljivo odvagati što će prevladati, te kako će se sve to ispoljiti na van.

Daljnje odrednice za vremensku prognozu povezane su s ostalim astroloških elementima, a u prvom redu tu su planete od kojih svaka ima određene karakteristike i ako je u nekim markantnim aspektima, ona jače djeluje. Dakako da treba proanalizirati i aspekte. No idemo redom. Evo kako planete mogu utjecati na vrijeme.

SUNCE je toplo i suho, te određuje generalni pravac prognoze.

MJESEC je hladan i vlažan, a također daje ton općoj prognozi.

MERKUR je suh i hladan, a zbog relativno brzog kretanja utjecaj je povezan i s planetama s kojim radi trenutne aspekte.

VENERA je hladna i vlažna, ali je povezana i s toplijim kišama.

MARS je topao i suh, te vlada velikim vrućinama.

JUPITER je topao i vlažan, te vlada obilnijim kišama.

SATURN je hladan i suh, povezan sa zimom.

URAN je vanserijski planet povezan s vjetrovima, ćudljivim i teško predvidivim vremenom. Iznenadne oluje, gromovi i sve što donosi iznenađenja obično je povezano s jačim uranskim aspektima na nebu.

NEPTUN je uvijek povezan s vodom, ali i s maglom. Jači aspekti mogu donijeti plime, te velike količine magle.

PLUTON može donijeti vrelinu od koje mnogi ljudi mogu imati i posljedice po zdravlje, ali i prirodne katastofe, ovisi o aspektima.

Što se tiče MJESEČEVIH MIJENA, već se odavno zna da u periodu rasta Mjeseca (od Mlađaka do Punog) dolazi do podizanja razina vode, mora, plime, dok u periodu od Punog do Mlađaka, tj. kad Mjesec pada, dolazi do povlačenja voda, oseke (ako nije vezana uz dnevno noćni ritam).

Gore je opisan opći utjecaj planeta ako su one u jačim aspektima, a evo i kakvo vrijeme one donose u tranzitima (znači u prelascima preko markatnijih točaka nekog područja, pokrajine, grada, države – obično se gleda tranzit planeta preko 4., 10., 7. i 1. kuće, odnosno kutnih kuća karte neke države, grada, pokrajine).

SUNCE u tranzitu po spomenutim kućama obično donosi toplo i suho vrijeme na tom području.

MJESEC u istom tranzitu donosi vlagu, oblačnost, kiše, mraz, nerijetko i hladnoću, a može i snijeg.

MERKUR daje suho, ali vjetrovito i promjenjljivo vrijeme. Nerijetko i kratke promjene vremenskih uvjeta od toplog na hladno ili obratno.

VENERA donosi vlažno i prohladno vrijeme, ali ne i nepogode. Pod njenom dominacijom situacija je obično stabilna i smiruje se. U ljetnim vremenima daje lijepo i vedro vrijeme, ali i vlažnost u zraku.

MARS donosi vrućine, ali može davati i krajnosti vremenskih uvjeta – po ljeti sušu, a po zimi iznimno niske temperature, ali je u zraku sve čisto. Osim ako ne dođe do naleta kratkog i snažnog vjetra.

JUPITER u tranzitu daje vedro, toplo i suho vrijeme. Iako je vruć i vlažan, pod njegovim utjecajem u dobrim aspektima lijepo je izaći van pod vedro nebo. Obično donosi stabilizaciju vremeskih uvjeta, a njegov utjecaj osjeti se na većim prostranstvima.

SATURN je gospodar snijega, leda, zime, pa donosi hladno i vlažno vrijeme, mrazeve, hladne morske bure.

URAN u tranzitu daje nepredvidive vremenske uvjete i nagle promjene iz jedne krajnosti u drugu. Ako vidite da dominira u tranzitima, pripremite sve vrste slojevite odjeće, jer dan će početi na jedan način na nebu, a do večeri će se izmjenjivati sve moguće varijante vremena.

NEPTUN svakako pojačava vjerojatnost magle u hladnijem dijelu godine, a inače potencira nadiranje vode, posebno podzemnih voda. Dobri aspetki daju dobro vrijeme za plovidbu morem, a loši nemirno more.

PLUTON također donosi ekstremne uvjete poput potresa, vreline, požara i sličnog. Inače je to planet koji vlada i vulkanima, pa njegov izazovni tranzit može u nezgodnim aspektima na određenom području donijeti osim potresa i aktiviranje vulkana i erupcije.

U današnjem vremenu globalnog zatopljenja i sveopće nepredvidivosti i službenim je meteorolozima, usprkos vrlo preciznim instrumenitma, ponekad teško dati točnu prognozu.

Izvor: horoskop.hr

Priroda znakova i njihov uticaj na vremenske prilike

Poznato je da su kardinalni znaci predstavnici početka određenih godišnjih doba: Ovan-proleće, Rak-leto, Vaga-jesen i Jarac-zima. U ovom slučaju, znak Ovna leži na asc, znak Raka na MC-u, Vaga na desc i Jarac na IC-u, što se povezuje sa kretanjem Sunca na nebu, gde je u Raku na svojoj najvišoj tački, a u Jarcu na najnižoj. Međutim, zagrejanost podloge koja uzrokuje promenu vremenskih prilika se ne podudara sa kardinalnim tačkama već sa fiksnim. Takođe, treba uzeti u obzir i strujanja u atmosferi, odnosno vetrove koji se takođe ne podudaraju sa gore navedenim kardinalnim tačkama.

U umerenom geografskom pojasu i na severnoj hemisferi u proleće preovlađuju zapadna strujanja, dakle zapadni vetrovi. Stoga znak Ovna treba staviti na desc.

Kako idemo ka MC-u, strujanja menjaju pravac i okreću na južnije smerove, donoseći topliji i suvlji vazduh, pa na MC treba staviti znak Raka.

Krajem maja u npr. našoj zemlji, preovlađuju SW strujanja, pa imamo dosta toplo vreme sa povećanom vlagom vazduha, što bi odgovaralo početku znaka Blizanca.

Od MC-a idemo ka asc, gde počinje E i SE strujanje, pojava košave i velika ciklonska aktivnost u Sredozemlju. Na asc stavljamo znak Vage.

Kako idemo dalje ka IC-u, odnosno ka sveru, tako ulazimo iz jeseni u zimu, gde preovlađuju severni vetrovi i u tom preiodu imamo prve prodore hladnih arktičkih masa, prva zahlađenja i sneg u nižim predelima. Dakle, na IC stavljamo znak Jarca.

Podela zodijaka na način da znak Ovna bude na asc, odgovara južnoj hemisferi, gde počinje jesen i gde preovlađuju istočna strujanja. Osnovni zakon cirkulacije atmosfere je da vazduh na severnoj hemisferi duva od zapada ka istoku, a na južnoj od istoka ka zapadu. To je opšti model strujanja, koji je podložan dnevnim promenama.

OVAN

Ovaj znak je kardinalni i označava početak proleća. Kao što znamo, u proleće počinje intenzivnija razmena vazdušnih masa. Period stabilnog vremena se okončava i preovlađuju zapadna strujanja koja donose vazdušne mase sa okeana. U toku zime je voda toplija od podloge, pa vazduh sa okeana stiže na kopno kao topliji, izdiže se iznad hladne podloge i tada imamo pojavu slojevite oblačnosti koja uzrokuje tmurno vreme, sa dugotrajnim padavinama slabog do umerenog intenziteta. U proleće je situacija nešto drugačija. Tlo se za razliku od vode (ima veću provodljivost toplote) brže zagreva, pa tako vazdušne mase koje dolaze sa okeana bivaju hladnije u odnosu na vazduh iznad kopna. Hladan vazduh pri nailasku na topli, izbacuje ga uvis i imamo pojavu konvektivne oblačnosti i pojavu pljuskovitih padavina, praćenih grmljavinom, a ponekad i gradom i olujnim vetrom. Oblačni sistemi su manji i neujednačeni, pa tako u gradu u jednom njegovom delu može biti nepogode, a u drugom sunčano.


Znak Ovna karakteriše vreme praćeno pljuskovima ili gradom. Međutim,ako ovaj znak izdelimo na delove, možemo zaključiti da prva polovina Ovna karakteriše hladnije i suvlje vreme, a njegovu drugu polovinu toplije i vlažnije.

BIK

Ovo je period od treće dekade aprila do treće dekade maja. Podloga je zagrejanija, vreme je toplije. Po Ptolomeju, ovaj znak je u celini topao. Međutim, u delovima, početak znaka (u vreme Ptolomeja na početku bika su se nalazile Plejade) karakterišu zemljotresi, jaki vetrovi i guste magle. Sredina znaka je hladna i vlažna, a kraj znaka je topao i nestabilan sa grmljavinama. Generalno, prva polovina bika je umerena, dok je druga nestabilna. U ovom periodu su kod nas vremenske prilike manje promenljive, pa imamo duže periode kišnog ili lepog vremena. Krajem perioda, odnosno pri kraju znaka Bika, jačaju južna strujanja koja donose topliji vazduh iz severne Afrike, koji se prelaskom preko još hladnog Sredozemnog mora, puni vodenom parom.Tako imamo pojavu čestih popodnevnih pljuskova, odnosno pre podne je sunčano, toplo i sparno, a posle podne i uveče je lokalni razvoj oblačnosti sa pljuskovima, grmljavinom i nepogodama.

BLIZANCI

Po Ptolomeju, ovaj znak je u celini uravnotežen. Po delovima, prvi stepeni su vlažni i promenljivi, sa pojavom nepogoda, srednji su stabilni, dok su poslednji mešanog karaktera. Prva polovina je vlažna i vetrovita i donosi zemljotrese, a druga je suvlja.

U našoj zemlji, treću dekadu maja u proseku zaista karakteriše nestabilno vreme i kao i početak juna meseca, kada se zabeleži najveći broj nepogoda sa gradom i olujnim vetrom. Ipak ove pojave su lokalnog karaktera, pa se može reći da sa početkom Blizanaca ulazimo u period stabilnijeg vremena, koji kulminira krajem ovog znaka.

RAK

U celini, topao znak sa ujednačenom temperaturom, gde su i prva i druga polovina znaka jednako tople i uglavnom nestabilne. Po delovima, prvi stepeni su sparni odnosno topli i vlažni, takođe donose i zemljotrese, srednji su stabilni, a poslednji topli i vetroviti.

Početak znaka Raka odnosno treće dekada juna, kod nas nagoveštava početak leta i pojavu prvih tropskih temperatura čije vrednosti dostižu ili premašuju 35*C. Kako se ulazi u mesec jul, vreme je sve stabilnije i toplije, a kulminacija je u trećoj dekadi jula. Sunce je u zenitu u ovom delu godine, ali podloga još uvek nije dovoljno duboko zagrejana, tako da se temperaturni zenit dostiže tek narednog meseca, odnosno u znaku Lava. Karakteristike vremena u znaku Raka su većinom stabilno i suvo vreme, a tek poneki prodor hladnog vazduha i to prolaznog karaktera može doneti kratkotrajne vremenske nepogode. Takođe, u ovom periodu se beleži i pojava jačeg južnog vetra, koji donosi vreo vazduh iz severne Afrike. Za razliku od prolećnog dela godine kada se ovaj vazduh puni vlagom iz Sredozemlja, to sada nije slučaj. Ovaj vazduh je toliko topao da se kapi kiše veoma brzo isparavaju i vazduh ostaje suv.

LAV

U celini vreo znak, gde je prva polovina vrela i stabilna, a druga vlažna. Po delovima, prvi stepeni su vrući i stabilni, srednji ujednačeni, a poslednji vlažni i destruktivni.

Treća dekada jula i prva dekada avgusta u proseku važe za najtopliji period godine. U ovom periodu je vreme izuzetno toplo, temperature često prelaze i 40*C, a često se dešava da ne padne ni kap kiše. Povremeni prodori vlažnog vazduha su retki i vlažan vazduh se brzo transformiše iznad vrele podloge u suv i stabilan. Tako je baš u ovom delu godine zabeležena najčešća pojava tzv. suvih oluja. To su nepogode praćene olujnim vetrom, ali bez padavina, a ponekad i bez oblačnosti. Pad temperature može biti znatan, ali se ona već za dan-dva vraća na uobičajene vrednosti.

DEVICA

Ovaj znak je u celini važan i obojen grmljavinskim nepogodama, sa vetrovitom prvom polovinom i stabilnom drugom. Po delovima, prvi stepeni su topli i destruktivni, srednji umereni, a zadnji kišni.

Vremenske prilike su poslednjoj dekadi avgusta u proseku veoma promenljive. Atmosfera postaje nestabilna, prva jača zahlađenja uglavnom odnose u zaborav vrelinu leta. U ovom periodu može biti veoma jakih oluja. Početak septembra, naročito njegova druga dekada, obeležava početak ciklonske aktivnosti u Sredozemlju koja južnim krajevima donosi padavine, a severnim, jak SE vetar poznatiji kao košava.

VAGA

Ovaj znak je u celini promenljiv sa prvom polovinom koja je vetrovita i drugom koja je vlažna i "zagušljiva". Po delovima, prvi i srednji stepeni su ujednačeni, a poslednji vlažni.


Od treće dekade septembra pa do druge dekade oktobra imamo čestu pojavu stabilnog, odnosno suvog i relativno toplog vremena, u narodu poznatijem kao Miholjsko leto. I dalje može biti vrlo vetrovito, ali je i pored toga vreme prijatno za to doba godine i uglavnom suvo. Padavine su izražene jedino na jugu gde je još uvek velika aktivnost ciklona iz Sredozemlja. Kraj znaka vage, odnosno treća dekada oktobra, donosi vetrove istočnijih pravaca, koji su hladniji, pa se dešava da se u ovom periodu prvi put obele niži predeli.

ŠKORPIJA

Ovaj znak je u celini obeležen gromovima i olujama, sa prvom polovinom toplom, a drugom vlažnom. Po delovima, prvi stepeni su snežni, srednji umereni, a poslednji uzrokuju zemljotrese.

Ovde nailazimo na kontradikciju u Ptolomejevim zapažanjima, jer ne može biti prva polovina znaka topla ako su njeni početni delovi snežni. Ovde je verovatno uzeo u obzir u prvom slučaju Mediteran i uopšte sve zemlje u blizini mora i okeana, jer je ovo doba godine kada se svuda u svetu beleže izuzetno jake oluje, uragani, tajfuni. U SAD počinje serija tropskih ciklona koji u serijama idu iz Meksičkog zaliva. Takođe, Kinu i Indiju, kao i Indoneziju pogađaju razorni tajfuni formirani nad Pacifikom i u Indijskom okeanu. Na zapadu SAD je ovo period sa najrazornijim požarima.


U kontinentalnim predelima, kraj oktobra i početak novembra karakterišu prvi prodori hladnog Arktičkog vazduha. No, nije retkost da se period Miholjskog leta nastavi i do kraja novembra. U svakom slučaju, u proseku, ovaj deo godine je kod nas vetrovit, a pojavom kiše i snega i pojavom jutarnjih mrazeva.

STRELAC

U celini, ovaj znak je vetrovit, sa vrlo vetrovitom prvom polovinom i promenljivom drugom polovinom. Po delovima, prvi stepeni su vlažni, srednji umereni, a poslednji topli.


Kraj novembra i početak decembra uglavnom obiluju padavinama i bivaju vetroviti jer se putanje ciklona pomeraju južnije, a Sibirski anticiklon jača i širi se na veći deo Evrope. Stvara se velika razlika u pritisku, što našoj zemlji donosi ponovo jake vetrove pretežno E ili NE pravca. Sličnu situaciju smo imali baš 2008g.

JARAC

Ovaj znak je u celini vlažan. Sa obe polovine vlažne i destruktivne. Po delovima, prvi stepeni su topli, srednji umereni, a poslednji obiluju padavinama.


Poslednja dekada decembra u proseku ima temperature koje su izned prosečnih vrednosti za taj mesec. Tek u pojedinim godinama se zabeleže veoma niske temperature. U prilog tome ide činjenica da su mnoge Nove godine proslavljenje po suvom i relativno toplom vremenu. Početak januara, pa idući dalje ka kraju meseca, ponovo imamo period intenzivnih padavina, naročito u zemljama koje su u priobalju. Vrlo često se dešava da jako duboki cikloni pogode obale zapadne Evrope donoseći jake oluje, a svedoci smo njihove učestanosti prethodnih godina. U kontinentalnim krajevima, pa i kod nas smenjuju se kiša i sneg odnosno topli i hladni periodi, a količina padavina može biti znatna.

VODOLIJA

Ovaj znak je u celini hladan i vlažan, s prvom polovinom toplom i drugom oblačnom. Po delovima, prvi stepeni su vlažni, drugi umereni, a poslednji vetroviti.


Kraj januara i početak februara obično karakteriše blagi porast temperature, a ne retko se dešava da početkom februara kod nas, temperature dostignu i 20^oC. Međutim, krajem prve i početkom druge dekade, obično sledi pad temperature uz jake vetrove N i NW pravca. Poslednja dekada februara je u hladnim danima vrlo često praćena pljuskovima snega.

RIBE

Ovaj znak je u celosti hladan i vetrovit, sa prvom polovinom vetrovitom, a poslednjom vlažnom. Po delovima, prvi stepeni su umereni, srednji su vlažni, a poslednji topli.


Kraj februara i početak marta u proseku karakteriše hladno vreme. Februar inače ima u proseku malu količinu padavina koja se u martu povećava. U prvoj i drugoj dekadi marta, jačaju ponovo cikloni na Atlantiku, dok kod nas preovlađuje strujanje sa NW koje nam donosi česte padavine i relativno brzu smenu toplih i hladnih dana. Vrlo promenljivo i ćudljivo vreme koje u narodu zovu "Baba Marta".

OSOBINE PLANETA

Klima i atmosferske prilike su primarno na našoj planeti uslovljene sunčevim zračenjem. U zavisnosti od upadnog ugla pod kojim sunčevi zraci padaju na zemljinu površinu, možemo razlikovati godišnja doba, a samu planetu izdeliti na klimatske pojaseve.

Međutim, šta je to što izaziva dnevna kolebanja vremenskih prilika?

Odgovor je opet Sunce i njegova aktivnost. Postoje određeni ciklusi sunčeve aktivnosti, koji u proseku traju oko 11 godina, kada Sunce ima pojačanu odnosno smanjenu aktivnost. U vreme pojačane aktivnosti, zabeležena je pojava tzv. Sunčevih pega i velikih protuberanci, kada se u kosmos izbacuju ogromne količine usijane materije. Ove čestice velikom brzinom i intenzitetom bombarduju magnetno polje Zemlje stvarajući poremećaje u njemu. Poremećaj linija magnetnog polja dalje uslovljava poremećaj strujanja u atmosferi, a samim tim i pokretanje vazdušnih masa i promenu vremenskih prilika. Zato se može zapaziti da u vreme ovako jake aktivnosti Sunca, prognostičari nisu u stanju da izrade prognozu koja je precizna za period duži od 48h. U astrologiji, po Ptolomeju, esencijalna priroda Sunca je toplota i suvoća. Što je Sunce bliže zenitnom položaju, to se njegova toplota i suvoća pojačavaju.

Mesec je najbliži Zemlji i kao takav utiče na kretanje vode. Njegovo svojstvo je da povećava vlagu, izaziva smekšavanje i truljenje, ali donekle i greje jer reflektuje svetlost koju dobije od Sunca.

Saturnovo svojstvo je da hladi i suši, jer je najudaljeniji od Sunca i Zemlje (treba napomenuti da su ovo navodi Ptolomeja, kada se nije znalo za transsaturnovske planete). Ipak, svojim aspektima na Sunce i Mesec, modifikuje dejstvo koje oni imaju na vremenske prilike, pojačavajući ili smanjujući njihov intenzitet.

Svojstvo Marsa je da suši i "pali".

Jupiter se nalazi između hladnog Saturna i vrelog Marsa, pa ima veliku snagu delovanja, on greje i vlaži. Svojim toplotnim moćima izaziva vetrove.

Venera ima ista svojstva kao i Jupiter, ali deluje u suprotnom smeru.

Merkur ima svojstvo i da suši i da vlaži. Najpre, najbliži je Suncu, a zatim je sledeći iznad sfere Meseca. Promene su brze, čas suši, čas vlaži, pa je potrebno dobro obratiti pažnju na njegovo kretanje, naročito kada dobija na brzini.

Svojim svojstvima Mesec, Veneru i Jupiter možemo svrstati u benefike, a Mars i Saturn u malefike. Sunce i Merkur poseduju i jednu i drugu prirodu, pa u skladu sa aspektima ostalih planeta menjaju svoju benefičnu, odnosno malefičnu prirodu.

U skladu sa aspektima prema Suncu, pojedine planete dobijaju na uvećanju odnosno umanjenju svoje snage.

Mesec u opadanju, od mladog do prve četvrti, povećava vlagu.
Od prve četvrti do punog Meseca, povećava toplotu.
Od punog do poslednje četvrti, pojačava suvoću.
Od poslednje četvrti do okultacije, pojačava hladnoću.

Planete u orijentalnim aspektima (na istočnoj strani) su vlažnije kada izlaze na horizontu i kreću se prema zenitu. Od zenita do desc se pojačava toplota, od desc do IC-a suvoća, a od IC-a do asc, hladnoća.

Na osnovu čega je Ptolomej došao do ovakvog zaključka? Naime, temperatura vazduha ima drugačiji hod od temperature zemljišta. Uvek kasni jer je potrebno izvesno vreme da se toplota odnosno hladnoća prenese sa podloge na okolni vazduh. Iako je Sunce u zenitu oko 13h leti oko 14h, maksimalne temperature se postižu tek 2h kasnije, dakle oko 16h. Takođe, najniže temperature su tek pred izlazak Sunca iako tada podloga već počinje da se greje. Sa vlagom je slična stvar. Kako temperatura opada, tako se i vlažnost vazduha povećava.

FIKSNE ZVEZDE

Po Ptolomeju, zvezde koje se nalaze na glavi Ovna, imaju mešani uticaj Mars i Saturna. One koje su blizu usta, imaju karakter Merkura i delimično Saturna; kod nogu, uticaj Marsa i u blizini repa uticaj Venere. U Biku, zvezde duž linije koja ga preseca, imaju temperaturu kao Venera i meru kao Saturn; u Plejadama, uticaj Meseca i Jupitera; zvezde na glavi, naročito oko Hyada, koje su svetle i crvenkaste imaju temperaturu Marsa; ostale su mešavine Saturna i Merkura, osim vrhova rogova gde su zvezde Marsovog upliva.

Zvezde u Blizancima su u blizini nogu, prirode Merkura i nešto manje prirode Venere; blistave zvezde u blizini bedra su prirode Saturna; dve velike zvezde, na jednoj Apollo prirode Merkura i na drugoj Hercules, prirode Marsa.

Zvezde Raka, u očima imaju prirodu Merkura i nešto manje Marsa; u štipaljkama, mešani uticaj Saturna i Merkura; kluster na grudima ima uticaj Marsa i Meseca; a ostatak sa obe strane prirodu Marsa i Sunca.

Zvezde u Lavu, na glavi imaju uticaj Saturna i manje Marsa; tri zvezde na grlu uticaj Saturna i vrlo malo Merkura; blistava zvezda u predelu srca Regulus ima prirodu Marsa i Jupitera; na repu, prirode Saturna i Venere; na bedrima uticaj Venere i nešto manje Merkura.

Zvezde u Devici, one na glavi i na južnom krilu su prirode Merkura i nešto manje Marsa; druga sjajna zvezda na krilu i one oko struka su prirode Merkura i donekle Venere; blistava zvezda Vindemiatrix, ima uticaj Saturna i Merkura; Spica-prirodu Venere i u manjoj meri Marsa; zvezde na stopalima su prirode Merkura i u manjoj meri Marsa.

Zvezde u Škorpionu, na štipaljkama odnosno ekstremitetima imaju mešani uticaj Jupitera i Merkura, dok u srednjim delovima imaju uticaj Saturna i manje Marsa. Na telu Škorpiona, na prednjem delu su blistave zvezde prirode Marsa i delom Saturna; na sredini tela gde se nalazi Antares, uticaj je Marsa i delom Jupitera; oko zglobova je uticaj Saturna i u nekoj meri Venere; žaoka ima uticaj Merkura i Marsa; klusteri na telu imaju uticaj Marsa i Meseca.

Zvezde u Strelcu, u predelu strele imaju uticaj Marsa i Meseca; one koje su na luku i početku ruke, prirode su Jupitera i Marsa; kluster u prednjem delu glave je prirode Sunca i Marsa; predeo zadnjice i leđa je prirode Jupitera i manje Merkura; zvezde u nogama su prirode Jupitera i Saturna; deo oko repa ima uticaj Venere i manje Saturna.

Zvezde u Jarcu, u rogovima imaju uticaj Venere i jednim delom Marsa; one u predelu usta, prirodu Saturna i delom Venere; u nogama i trbuhu, uticaj Marsa i Merkura; one koje su na repu, uticaj Saturna i Jupitera.

Zvezde u Vodoliji, one koje su u blizini ramena, imaju uticaj Saturna i Merkura; isti uticaj je onih koje su na levoj ruci i u predelu zadnjice; one koje su na bedrima imaju prirodu Merkura i nešto manje Saturna; u delu gde se preliva voda, uticaj je većinom Saturna i manje Jupitera

Zvezde u Ribama, one koje su na glavi južne ribe, imaju prirodu Merkura i donekle Saturna; u telu, uticaj Jupitera i Merkura; one u repu i južnom peraju, uticaj Saturna i manje Merkura; one u telu i kičmi severne ribe, imaju uticaj Jupitera i manje Venere; severni deo ima prirodu Saturna i Jupitera; deo gde su vezane, uticaj je Marsa i manje Merkura.

Neke od zvezda i sazvežđa imaju sledeći uticaj:

- Ursa Minor - većinom Saturn i manje Venera
- Ursa Major - Mars
- Coma Berenices - Mesec i Venera
- Draco - Saturn,Mars i Jupiter
- Cepheus - Saturn i Jupiter
- Bootes - Merkur i Saturn
- Arcturus - Jupiter i Mars
- Corona Septentrionalis - Venera i Merkur
- Geniculator - Merkur
- Lyra i Cygnus - Venera i Merkur
- Cassiopeia - Saturn i Venera
- Perseus - Jupiter i Saturn
- Auriga - Mars i Merkur
- Ophiuchus - Saturn i manje Venera
- Sagitta - Mars i manje Venera
- Aquila - Mars i Jupiter
- Delphinus - Saturn i Mars
- Horse - Mars i Merkur
- Andromeda - Venera
- Triangulum - Merkur
- Piscis Australis - Venera I Merkur
- Cetus - Saturn
- Orion - Mars i Merkur
- Eridanus - prva u nizu je prirode Jupitera, dok su ostale prirode Saturn
- Lepus - Saturn i Merkur
- Canis - Venera
- Procyon - Merkur i manje Mars
- Hydra - Saturn i Venera
- Crater - Venera i manje Merkur
- Corvus - Mars i Saturn
- Argo - Saturn i Jupiter
- Centaurus - Venera i Merkur
- Lupus - Saturn i manje Mars
- Ara - Venera i manje Merkur
- Corona Autralis - Saturn i Merkur

Ptolomej navodi da "stajanjem" planete na neku određenu fiksnu zvezdu, vremenske prilike koje opisuje ta planeta dobijaju karakter i zvezde na kojoj se planeta nađe. Pa tako, ako Jupiter na određenom mestu najavljuje vetar, ali stane na fiksnu zvezdu jakog malefičnog uticaja, onda će taj vetar dobiti na snazi i doneti još hladniji ili topliji vazduh u zavisnosti od prirode same zvezde. U svakom slučaju, benefično dejstvo Jupitera u ovom slučaju se umanjuje. U letnjem periodu, jake malefične zvezde u određenim pozicijama veoma dobro ukazuju na pojavu nepogoda.

Na osnovu obimnog istraživanja, vodeći svetski astrolozi su došli do nekih zaključaka kakve vremenske (ne)prilike uzrokuju određene fiksne zvezde. Naravno, treba uzeti u obzir planete koje se tu nalaze i njihove aspekte.

Meteorloški fenomeni
ALGOL
CAPULUS
MENKIB
MIRFAK
MIRAM
MISAM

Kiša
ACAMAR
ACHERNAR
ANGETENAR
ASELLUS AUSTRAL
ASELLUS BOREALI
AZHA
BEID
CURSA
KEID
RANA
THEEMIN
ZAURAK
ZIBAL

Povoljne kiše
MATAR

Umerene kiše
ADARA
ALUDRA
FURUD
MIRZAM
MULIPHEIN
SIRIUS
WEZEN

Jake kiše, ali bez poplava
ALBALI
ANCHA
SADALACHBIA
GIEDI PRIMA
SADALSUUD
SITULA
SKAT

Poplave
SCHEAT

Poplave i jake oluje koje lome brodove (uključena je aflikcija Saturna)
ALDEBARAN

Bujične poplave
ALCYONE
ASTEROPE
CELAENO
ELECTRA
MAIA
MEROPE
TAYGETA

Oluje
ALCHITA
ALGORAB
GIENAH (CRV)
HOEDUS I
HOEDUS II
KRAZ
MINKAR

Vrlo jake oluje i kiše
ALNILAM
ALNITAK
BELLATRIX
BETELGEUSE
ENSIS
HATSYA
MEISSA (Heka)
MINTAKA
RIGEL
SAIPH
TABIT

Oluje i orkani, naročito na moru i priobalju
AIN
ALDEBARAN
HYADUM II
PRIMA HYADUM

Vrlo jaka oluja ako se ova nebula ne vidi na nebu
PRAESAEPE

Promene vremena
ALGENIB
ALSHAIN
ALTAIR
BIHAM
DENEB OKAB
DHENEB
ENIF
HOMAN
KERB
MATAR
MARKAB
METALLAH
SADALBARI
SCHEAT
TARAZED

Velike klimatske promene, tropski cikloni, uragani, tajfuni
ALSHAT
ARMUS
BOS
CASTRA
DABIH
DENEB ALGEDI
DORSUM
GIEDI PRIMA
GIEDI SECUNDA
NASHIRA
OCULUS

Vrlo opasne vremenske prilike
SHAM

Izuzetno jake nepogode, sa brojnim nesrećnim slučajevima
DENEBOLA

Izvor: astroriznica.com

U astrometeorlogiji se razlikuje nekoliko vrsta karata. Jedna je ingresna koja se radi za godišnja doba, a druga je karta Mesečeve faze. Obe karte se rade za mesto posmatranja odnosno za mesto za koje izrađujemo prognozu.

INGRESNA karta je karta koja označava ulazak Sunca u jednu od 4 kardinalne tačke, u znak Ovna, Raka, Vage ili Jarca. Ulazak Sunce u jednu od ovih tačaka označava početak određenog godišnjeg doba. Ova karta nosi obeležja dotičnog godišnjeg doba u trajanju od 3 meseca, do početka narednog. Iz te karte se sagledava opšta vremenska slika za jedno tromesečje.

Karta Mesečevih faza nam daje sliku vremenskih prilika za mnogo kraći period, svega 7 dana, a to je upravo onoliko koliko i traje jedna Mesečeva faza.

Kada se radi prognoza vremena, u obzir uzimamo obe karte. Takođe, pažnju posvećujemo i tranzitima odnosno aspektima tranzitnih planeta na ingresnu tj. kartu Mesečevog ciklusa.

Kada izradimo kartu, polja odnosno kuće te karte nemaju značenje kao u ostalim astrološkim granama. One ovde predstavljaju strane sveta. Tako će uglovi predstavljati glavne pravce, a ostale kuće međupravce. ASC uvek predstavlja istočnu stranu, a dalje se krećemo u pravcu kazaljke na satu, kao i u natalnoj karti, pa MC predstavlja južnu stranu i tako redom. Najznačajnije mesto zauzima IC i IV polje koje predstavlja mesto gde se nalazimo. Planete u ovom polju, konjukcije planeta sa vrhom IV kuće i ostali aspekti, pokazaće nam vremenske prilike na samom mestu posmatranja. Ako imamo planete u III polju, to znači da promena vremena dolazi sa istočne strane. Treba obratiti pažnju na kretanje planete. Ako je brza i promena će biti skorija, ako je u zaokretu ili retrogradna, do promene neće doći u skorije vreme. Naravno, treba obratiti pažnju i na samu prirodu planete, da li donosi porast ili pad temperature, da li je vlažna ili suva itd.

Slična stvar je i ako imamo planete koje su u npr. IX polju. I tada se one kreću ka IC-u, ali sada dolaze sa zapadne strane. Pa ako npr. imamo MO u III polju u opoziciji sa SA u IX, vidimo da nam se sa zapada približava izvesna promena, jer osa opozicije leži većim delom na zapadnoj strani.

Sunce i Mesec su najbitniji, jer predstavlju pokretače ostalih aspekata u karti na taj način što reflektuju osobinu planete sa kojom su došli u dodir.

Merkur je bitan i zbog svoje promenljivosti u kretanju. Povezan je sa vetrovima, njihovim smerom i jačinom, a takođe mu se pripisuju i izvesna električna svojstva, kao npr.Uranu. Uticaji Merkura se naročito menjaju u zavisnosti od planete sa kojom ima dodira. Kada se nalazi na donjem delu karte, on pojačava hladnoću i vetar.

Venera je topla i vlažna. U zavisnosti od kvaliteta znaka u kome se nađe i njena priroda će biti drugačija. U vodenim znacima će se svakako njena vlažnost obilno povećati, a u vatrenim, njena toplota.

Mars je takođe odgovoran za podizanje temperature, ali je suv. Naročito je vruć u Lavu. Kada je u kontaktu sa hladnijim planetama, pojačava energiju koja je potrebna za stvaranje nepogoda.

Jupiter uglavnom donosi relativno stabilne vremenske prilike. U dobrim aspektima daje povišen pritisak i porast temperature sa slabim do umerenim vetrovima. U negativnim aspektima može doneti dosta hladno vreme sa vrlo jakim vetrovima, opet sve u zavisnosti sa kojom planetom ima kontakt jer će u skladu sa svojom prirodom širiti njen uticaj.

Saturn ukazuje na nepovoljne vremenske prilike koje traju duži period vremena, npr. tmurno, hladno i suvo vreme, koje može potrajati nedeljama, naročito ako se u trenutku zaokreta nađe na IC-u.

Uran donosi porast pritiska, ali i hladan do vrlo hladan vazduh. Svojom hirovitom prirodom, veoma brzo može stvoriti oluju ili nagle udare vetra do orkanske snage. Karakterističan je za letnji period kada izaziva česta električna pražnjenja.

Neptun se vezuje za ciklone odnosno polja niskog pritiska. Njegova priroda je da obmanjuje, da unosi konfuziju. U skladu sa tim, vezuje se i za tornada i kretanje tropskih ciklona. Naime, za ove pojave je nemoguće dati konkretnu prognozu. Dešava se npr. da se tropski ciklon razvije i krene ka određenom području, naraste do kategorije 4 ili 5 i veoma brzo potom splasne na običnu tropsku oluju ili prosto preomeni pravac.. Taman kada svi odahnu, on ponovo ojača ili krene da se vraća prvobitnoj putanji izazivajući velike žrtve i materijalnu štetu jer službe za uzbunjivanje ne stignu da pravovremeno odreaguju. No, u ovom primeru znatnu ulogu igra i poslednja planeta u sistemu. Pluton pojačava dejstvo svake planete sa kojom se nađe u kontaktu, naročito utiče na vetrove, a vrlo je bitan u procesima transformacija vazdušnih masa. Ako se nađe sam na jednom mestu, bez aspekata, onda će imati osobine znaka u kome se nalazi. Vrlo je aktivan u svim aspektima prirodnih katastrofa.

http://razbibriga.net/imported/2012/04/qsuxip-1.jpg
Primer ingresne karte za 2007. godinu

ASPEKTI

Kada je planeta u aspektu sa nekim od uglova ili na samom uglu tada imamo njeno najjače dejstvo. U ovome se astrometeorologija ne razlikuje od natalne astrologije.

Uglovi predstavljaju mesta sa kojih posmatramo vremenske prilike, odnosno stranu sveta odakle nam dolazi promena vremena. Ako planeta nema aspekte prema uglovima niti se na njima nalazi, onda se određeni fenomen neće odigrati na lokaciji koju posmatramo. U astrometeorologiji se ne zanemaruju paralele i kontraparalele. Ovi aspekti nekada se mogu snažno ispoljiti. Delovanje deklinacija je najjače na ekvatoru do 20^o severno i južno. Paralele intenziviraju aspekte po longitudi gotovo duplo, kada je njihova snaga dodana konjukciji ili opoziciji.
Izuzev konjukcija, Orbis ostalih aspekata je do 4^o, a za deklinacije do 1^o. Planete u poljima III, IV, IX i X mogu imati uticaja na čitave regione i ukazuju na dolazeće vremenske prilike. U tranzitnim aspektima se koristi Orbis od 1^o, jer brze planete deluju najintenzivnije u egzaktnom aspektu sa planetam u ingresnim ili kartama Mesečevih faza. Kao što je rečeno, vremenske jedinice se kreću u rasponu od 1 nedelje do 3 meseca. To je kratak period za konfiguracije koje rade spore, teške planete, jer one u jednom određenom aspektu mogu biti jako puno vremena, naročito ako su na toj određenoj tački u zaokretu. U tim slučajevima se gleda aplikacija brze planete na tu dugotrajnu konfiguraciju. Kada teške planete u tranzitu aspektuju planete u ingresnoj karti ili uglove u Orbisu do 1^o, efekat dobija na snazi i intenzitetu.

Sama retrogradnost teških planeta nema mnogo uticaja na promenu vremena (jer se one polovinu svog kretanja kreću retrogradno) osim u slučajevima kada su stacionarne i na prvim stepenima posle zaokreta.

Za brze planete važi suprotno pravilo. One u svom retrogradnom kretanju iskazuju svoje najgore karakteristike. Čak i kada su pozitivni aspekti u pitanju, retrogrdnost brzih planeta deformiše taj aspekt.

Retrogradni Merkur donosi oluje, retrogradna Venera povećava vlagu vazduha, a retrogradni Mars povećava temperaturu i donosi suše i lokalne oluje.

Stacionarne planete u zavisnosti od prirode deluju negativno, naročito ukoliko aspektuju uglove.
Važno je naglasiti da ukoliko na samom uglu dođe do eklipse, to predviđa snažne vremenske događaje.