Printable View
Gledala sam jednom neku emisiju o ljudima koji neosećaju bol. Nisam zapamtila
kako se taj poremećaj stručno i naučno zove, al može se izgooglati sigurno.
Teškoće odgajanja takve dece su neverovatne. Oni se mogu ozbiljno povrediti,
a da toga uopšte nisu svesni. I od tada sam na bol počela da gledam drugačije.
Možemo li reći da je korisno osećati bol? Možemo li biti zahvalni na upozorenju
da je našem telu nešto potrebno?
Ne znam šta da ti kažem..Ja sam se jednom od fizičkog bola onesvestila. Nije dobro ni previše ga osećati. Nije svaki bol podnošljiv, ima i onih koje je nemoguće izdržati, koji ostavljaju bez svesti.
S'druge strane, bol je normalna pojava i kao takav daje nam do znanja da se telo zbog nečega buni, ali ipak...više volim da takve uzbune bude što manje.
E sada gore što si pomenula, radi se o teškim anomalijama koje su specifične bolesti...To je već nešto sasvim drugo...
Bol kao upozorenje jeste dobro, ali nije ako nas preterano i konstantno upozorava...
Kazu da ono sto boli nije opasno, da su opasne one podmukle bolesti koje ne bole, nego nas tiho unistavaju...
Te bolesti koje tiho uništavaju su već negde napravile neku malu ''uzbunu'', ali ljudi preko toga pređu smatrajući da će proći...
Da donekle si u pravu, ali ko nije imao pravu fizičku bol teško da može da shvati o čemu pričam..Inače spadam u hrabre ljude i sve stoički podnosim...
Citiraj:
Prvobitno napisano od kojica
Mišljenja sam da možemo i da je bol,ne samo korisna i kao takva potrebna, već i dar..kao i život..ovog časa se prisjetih da je neko rekao kako sve što ne boli,nije život..
Bol,bez obzira da li je fizičke ili psihičke prirode ,signalizuje da na nešto obratimo pažnju..jer ljudi nemaju naviku osluškivati sebe već im je lakše prečicom kad se nešto iznutra alarmira,odreagovati..
bol dozivljavam kao svojevrsni alarm koji me opominje da nesto nije u redu. nije prijatno kad ga osetim, ali je vise nego korisno..
..a da nije tih signala..da li bismo mogli da imamo one tako svakodnevne reakcije straha,čežnje,nadanja..preispitivanja..na što bismo ličili tako u nekoj anesteziji duše i tijela:hm:
bili bismo potpuno bezosecajni.. a to nije zivot
..onda je život bol i obrnuto..može li se voljeti bol..Citiraj:
Prvobitno napisano od Cruz
voleti bol nema smisla u bukvalnom prevodu, mozemo reci da se bez bola ne moze ziveti, ne znam kako bih to drugacije formulisala
niko nije ni pomislio na bukvalni smisao..možda da se bez bola ne može živjeti ali ne zato jer želimo da ga imamo baš toliko,koliko je on sastavni dio života..u bolu i od bola nastala su najčuvenija platna,romani,poezija..bol je inspirativan,konstruktivan..možemo reći i da je nosilac cijele jedne evolucije u čovjeku..onaj okidač bez kojeg ni svjetla ne bi bilo..
slazem se :bravo:Citiraj:
Prvobitno napisano od DirkaSta