Printable View
Pitanje koje u 99% slučajeva uopšte ne očekuje odgovor. Bilo da pokušamo da objasnimo
ili da samo slegnemo ramenima, dobijemo gomilu fraza i saveta koje nismo tražili.
Da li vas razuvere? Vrate osmeh na lice?
Ili samo izazovu revolt?
Ma hoću bre da budem tužna..:ljut: baš..
Jel vam se to dešava?
Ne baš često, ali dešava mi se, naravno.
Kad sam tužna, pusti me da budem tužna, šta te briga što sam tužna:ljut: Sama sam se rastužila sama ću i da se odtužim:ljut: Ako budem trebala savet pitaću te...a da pitam za savet verovatno ga ne bi dobila:aha:
Volimo da guramo nos de mu nije mesto pa to ti je:aha:
A ja baš volim tako da zapitkujem ljude, a šta ti je a šta ti je, dok ne eksplodiraju ili dok mi ne kažu šta im je:srbpla:...verovatno sam jako naporna:hm:
Ne volim kad je neko tužan, neraspoložen ilibiloštaslično:tupan:
Spadam u zatvorene osobe. I kada sam tužna to niko ne može da primeti. Nikada nikoga ne pitam zašto je tužan itd, ali primetim kada ljudima nije do priče, kada nisu rapoloženi..Tada pustim da se sami povrate..Jedino ako me pitaju za neko mišljenje ili savet...tada i pitam i odgovaram...
Ne daš da se primeti kad si tužna ili ?:hm:
Baš tako...:dada: Šta koga briga kako se ja osećam...Mslm..to ti je neki moj stav...
ja se od tuge razbolim. pa me onda niko ne pita sto sam tuzna , nego sto sta mi je , jesam li bolesna.
e onda kazem jesam jbg neki virus..
što ja to ne volim:pada:Citiraj:
Prvobitno napisano od Sagacity
kami se smeje smejaću se pa nek se duri ko oće i kami se plače plakaću:ljut:
ko oće da se naslađuje slobodno, baš me brige:tibi:
Meni se svako osećanje vidi na licu. Ne znam kako bih to sakrila. :sad:
I meni...smejem se uglavnom, ali umem i tužno da se smejem:aha:
razvijes alergiju na tugu, vako ko ja..
kad si balav onda te niko nista ne pita..:lol:
To što si blesav ne znači da nisi tužan.. :aha: najbolji komičari su u većini
slučajeva tekški depresivci...
Znači:dada:
Kase smeješ više nego što je to namrgođenom svetu normalno znači da nemaš ni brige ni pameti, samim tim ni razloga za tugu.
:raz_088:
Na mom licu se sve vidi,posebno u očima i vremenom sam već izvježbala da "skinem" tugu sa lica kad sam na poslu..kad ostanem sama ja se opet prenikujem:igra1:
I meni se u ocima sva tuga vidi, kao napusteno kuce sa ulice imam facu kad sam tuzna, bacam u depresiju sve oko sebe tada :lol:
Nekad uspem to da prikrijem, nekad ne, sve zavisi koliko sam jaka u tom trenutku ili mozda koliko zelim da sakrijem tu tugu :hm: Uglavnom uspevam, desi se nekad da bas budem tuzna, skoro u suzama, zazvoni telefon, javim se i pricam kao da se nista ne desava, sve je totalno ok. Tada se zapitam jesam li ja normalna, kako mogu tako da glumim da je sve u redu kad nije u redu. A najgore mi je kada tako tuzna moram da se nadjem u nekom drustvu, zbog neke obaveze, i onda kao u pesmi Smejem se a plakao bih... knedla u grlu, neka jeza u grudima, suze spremne da krenu, a ja se kao smeskam i nista mi nije.
Nije mi jasno zapravo odakle nam je nametnuta priča o tome kako tugu treba kriti..koji su to lažnjaci i predrasude koje nas "uče" kako drugi ne treba da vide našu suzu:hm:
Ja sam taj Dirka...:dada:
Ne volim da me niko sažaljeva..I kada mi je najteže bilo, imala sam osmeh na licu...I kada nisam mogla da se uspenjem uz stepenice, niko nije znao da mi je loše...Takva sam...
Dobro,ne sumnjam i ja sam od onih koji uglavnom kriju ,ali tačno znam koliko se bolje osjećam kad pustim Sebe iz Sebe..ma,neka se vidi..ne mogu stalno da se odričem emocija..ali ipak kontrolišem mjesto i ljude oko sebe..to je već kodirano:(