U naučnom časopisu Nature objavljena je studija u kojoj je dr Jang ljubav objasnio nizom neurohemijskih procesa koji se odvijaju u određenim delovima mozga.
Ako se daljim istraživanjima pokaže da je u pravu, zaboravite na ostrige i čokoladu, umesto toga stručnjaci će moći da razviju afrodizijake na naučnoj bazi, hemikalije koje će moći čoveka da navedu da se zaljubi u prvu osobu na koji naiđe.
Nesrećno zaljubljeni dobijaće "antidot", koji će im pomoći da zaborave na neuzvraćenu ljubav i dobiju novu šansu.
Biće moguće napraviti i neku vrstu genetskog ljubavnog testa, koji bi trebalo da utvrdi da li su dve osobe "stvorene jedna za drugu", odnosno da li su predodređeni da imaju srećan brk.
Pesničke duše veruju da je ljubav iznad granica razuma, ali dr Jang se ne slaže sa tim: "Nisam siguran da ćemo ljubav ikada moći da razumemo u potpunosti, i uveren sam da su ljudske emocije kroz istoriju znatno evoluirale. Ipak, ne mislim da se ljubav majke prema detetu previše razlikuje od onoga što životinje osećaju prema svojim mladuncima."
Oksitocin se luči u oba slučaja, podseća dr Jang. "Stvar je samo u tome što je ljubav toliko snažna emocija da odbijamo da poverujemo da se iza toga kriju hemijski procesi."
Ako Vam ovo zvuči suviše surovo, bez brige - kad Vam sledeći put klecnu kolena ionako nećete imati vremena da razmišljate šta stoji iza toga.
Eros kao strastvena, romantična ljubav jakog inteziteta i puna telesnosti.
Okidač je obično fizički izgled i "hemija".
Gledano sa strane ova ljubav izgleda nerealno, u oblacima.
Svet mašte koju realnost ne podržava.
Ludus laka i neobavezujuća, odvija se u sportskom duhu, kao takmičenje, osvajanje i pobeda. Važnije je osećanje koje se nosi, a ne osoba koja podstiče ta osećanja. To su oni tipovi koji izjavljuju "volim da volim". Bez dublje intimnosti je, više zabava u kojoj se uživa. Kvantitet je važniji od kvaliteta, posle trijumfa juri se novi plen. Prednost ludusa je u razvoju seksualnih vežtina, nedostatak nevera.
Storge prijateljska ljubav koja se razvija postupno, mirno žto odnos čini dugotrajnim i stabilnim. Temelji se na sličnostima- zajedničke vrednosti, saosećanje i podrška. Fizička privlačnost nije toliko važna. Visok nivo intimnosti, a nedostatak pomanjkanje strasti.
Pragma ili praktična ljubav započinje svesnim, opreznim traženjem partnera koji zadovoljava specifične kriterijume. Vođena je glavom, a ne srcem. Promišljena ljubav koja se zasniva na sličnim životnim stavovima. Sve je stvar dogovora i kompromisa, nevera se izbegava.
Manija je poput opsesije, zbog čega se događaju ekstremne promene raspoloženja, od duboke depresije do snažne euforije. Karakterišu je intenzivna ljubomora, posesivnost, stalno traženje potvrde ljubavi i pokušaji manipulacije. Manični ljubavnici imaju nizak prag samopoštovanja i pridaju partnerima veliku važnost, govore o njima u superlativu i imaju osećaj da ne mogu bez njih, jer u suštini im dižu osećaj sopstvene vrednosti.
Agape je altruisticka, bez očekivanja za uzvrat. Smatra se najčistijim oblikom ljubavi, saosećajna je, požrtvovana i najčešće je ostvaruju ljudi okrenuti duhovnosti.
Da li neki od ovih tipova ljubavi baš i nije ljubav?
Desio vam se ili ste voleli na neki od pomenutih načina?
