Vrabac u ruci ili golub na grani ?

Uvek polazim od činjenice ''bolje išta nego ništa''. Nisam spremna da žrtvujem ''vrapca u ruci, zarad goluba na grani''.
Ekonomisti polaze od pretpostavke, da ''nema plusa bez minusa''. T.j., ako ne rizikujete, ne očekujte veću dobit...
Nisam taj tip...Spremna sam da žrtvujem ono malo izvesnog, za nešto više neizvesnog, samo u slučaju da sam sigurna, ako napravim pogrešan izbor, da mogu to nekako da ispravim, da ne trpim posledice...
Da li ste vi spremni da se odreknete onog malo izvesnog, za nešto više neizvesnog, t.j. da li ste spremni na rizik i kada vam se to poslednji put isplatilo?

Šta je to što nas ograničava da zastanemo i kada nam je nešto primamljivo, jer se može desiti da je previše rizično...racio ili neki osećaj ?

ja sam od onih "bolje vrabac u ruci.." zbog izvesnih okolnosti... konkretno na posao mislim..
u danasnje vreme tesko je naci posao, radim za neke minimalne pare, ali radim...
mogao sam promeniti posao vec mnogo puta, ali kad se preracunam, dodam i oduzmem, radim za sigurne pare...i imam parking mesto :lol:
kod privatnika to nista nije sigurno.. kod privatnika su vece pare, ali se radi i subotom i nedeljom, i moras biti tu kad god zatreba.. a otkaz mozes dobiti u trenu... tacnije , fraza "zao nam je, nisi nam vise potreban.."

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od Asterix

ja sam od onih "bolje vrabac u ruci.." zbog izvesnih okolnosti... konkretno na posao mislim..
u danasnje vreme tesko je naci posao, radim za neke minimalne pare, ali radim...
mogao sam promeniti posao vec mnogo puta, ali kad se preracunam, dodam i oduzmem, radim za sigurne pare...i imam parking mesto :lol:
kod privatnika to nista nije sigurno.. kod privatnika su vece pare, ali se radi i subotom i nedeljom, i moras biti tu kad god zatreba.. a otkaz mozes dobiti u trenu... tacnije , fraza "zao nam je, nisi nam vise potreban.."

---

Slažem se sa celim tvojim postom i uglavnom tako ljudi razmišljaju. Prosto ''prvo skoči pa reci hop''....Teško je rizikovati ako imaš porodicu, na kraju krajeva ne rizikuješ samo ti već i oni jer zavise od tebe.

Mene tu vrlo često vodi i sam osećaj pored racia....da li reskirati nešto ili ne....
Inače, nema više sigurnog posla. Skoro da je sve neizvesno...

Uvijek je u pitanju naša projekcija nas samih..a kad se ratio uključi,obično sami sebi podrežemo krila..gdje bismo bili da nikad nismo imali goluba ili još bolje,da nismo željeli da je naš...pa taman bio i na grani:)

Taj ''golub na grani'' uvek može ostati neka potajna želja, ali i neki stimulans za dalje. Jednom je neko rekao, da nisu ni svi ''golubi na grani isti'', zbog nekog bi ipak rizikovao. :lol:
Da li to znači da postoje oblasti u životu, gde smo malo smeliji? Odnosno, da li se tu kalkuliše ? Negde ćemo biti spremni da ono malo izvesnog, rizikujemo za nešto mnogo bolje ali i neizvesnije?

Ne postoje oblast Sago..mišljenja sam da postoje samo želje i snovi i da se po njihovom intenzitetu određujemo,odašiljemo ih od sebe sa manjim ili većim željama,hrabrostima..okidač je njihova jačina..

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od Asterix

ja sam od onih "bolje vrabac u ruci.." zbog izvesnih okolnosti... konkretno na posao mislim..
u danasnje vreme tesko je naci posao, radim za neke minimalne pare, ali radim...
mogao sam promeniti posao vec mnogo puta, ali kad se preracunam, dodam i oduzmem, radim za sigurne pare...i imam parking mesto :lol:
kod privatnika to nista nije sigurno.. kod privatnika su vece pare, ali se radi i subotom i nedeljom, i moras biti tu kad god zatreba.. a otkaz mozes dobiti u trenu... tacnije , fraza "zao nam je, nisi nam vise potreban.."

---

Pa jeste.. :kapa: I Konan i ja tako nekako razmišljamo. Zapravo, mislim da su
deca kočnice. Rizikovati sa dvoje dece, može samo neko ko je lud.

Mada im ja zavidim i divim im se.. :lol: al eto..

Slažem se sa tobom Nedo. :dada:
Međutim, ja sam na poslu već jednom rizikovala. Sela sam, presabrala sam, videla šta gubim, a šta dobijam...i rešila da šćapim ''goluba''...:lol: Međutim, imala sam rezervno rešenje. Neku drugu firmu u koju bih prešla, da mi to nije uspelo...Ali eto uspelo mi je i dan danas sam tu. Zato sam i gore rekla da ću biti spremna na rizik, ali ako procenim da baš ne mogu sve izgubiti. Pa to na neki način i nije toliki rizik.

Oblast u kojoj nikada ne bih za ono malo izvesnog, rizikovala za nešto bolje ali neizvesno su emocije. Tu mi je ''vrabac'' ipak sigurnija varijanta.

Strah i nesigurnost su najveći ''otporaši'', kada su ovakvi izbori u pitanju.

Dobro,kad je posao u pitanju,ljudi su uglavnom jasnije određeni jer egzistencijalna pitanja skoro uvijek nose pečat razuma..ali kad je u pitanju neka druga sfera našeg života kao što je recimo,ljubav..da li se i onda rukovodimo umnim ili rizikujemo..
Ona teza "Daj šta daš" nekako mi skroz bezvezna,omaložavajuća....
I kako se kad je ljubav u pitanju definiše taj "vrabac" odnosno "golub":kapa: ..nismo rijetko čuli ovako nešto:"On je meni nekako pouzdan,kraj njega mi je sve poznato.." je l to vrabac:hm:

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od Krasiva

I kako se kad je ljubav u pitanju definiše taj "vrabac" odnosno "golub":kapa: ..nismo rijetko čuli ovako nešto:"On je meni nekako pouzdan,kraj njega mi je sve poznato.." je l to vrabac:hm:

---

E baš to :dada: Ono kada imaš već nekog pored sebe i na neki način ti je siguran i poznaješ ga...Ali ti se sa strane pojavio neki ''golupčić'' i čeka...:lol:, a ti ne želiš ili bolje rečeno ne smeš da rizikuješ jer ne znaš šta nosi u sebi i kako bi to išlo i milion pitanja te snađe u momentu...:kapa:

Mada ima i onih, koji bi zadržali i tog ''vrapčića'', a trčali za ''golubom''...:lol:

pa.... opet ste okrenule na ljubav, heheheheh

a ja ne bih o tome... ja bih to rekao da svi mi , ipak, gledamo sa strane..:raz_125:
ima mnogo i vrabaca i golubica koje prolaze pored nas i mi prolazimo pored njih , ali se nista ne desi... a ponekad se i desi...

no,

jednom prilikom imao sam ponudu za posao, da idem u jednu daleeeeeeeeku zemlju, lova dobra, smestaj, hrana, temperatura idealna.... medjutim, postojao je jedan problem: trebalo je da ostanem barem pet godina...
razgovarao sam sa porodicom sta i kako...
obzirom da je mladja cerka polazila u skolu, deci ipak treba otac, naravno , i zeni muz, odlucili smo da ostanem... iako sam razlozio sve do detalja, ipak pare nisu najbitnije na svetu...
da sam otisao,sad bih verovatno bio u mnogo boljoj finansijskoj situaciji (tacnije, jos se ne bih vratio, heheh, ako bih se uopste i vracao (?!) ), ali mislim da decjije odrastanje, ljubav, plac, probleme, priredbe, utakmice, nikakve pare na ovom svetu ne mogu kupiti...
da li sam pogresio? .. mislim da nisam.... ponekad, ali samo ponekad se kajem (nije to bas kajanje u pravom smislu te reci), zato sto nisam otisao, ali znam da sam otisao bio bih za decu stranac... eto...

bolje vrabac u ruci, nego golub na grani:lol: