Printable View
Mnoge religije se slažu u jednom: kako siješ,tako ćeš i žnjeti...ulažemo,dajemo sebe,vrijeme,energiju,ljubav,strpljenje..i nije li ljudski i sasvim prirodno da očekujemo da nešto i dobijemo u svim odnosima koje gradimo..
Kažu kako se ljubav ljubavlju vraća:kapa: Šta mislite o ovoj izreci..koliko je ona zapravo primjenjiva i kako da se snađemo u našim očekivanjima i nadanjima..
Meni se cini da je neproporcionalno ono sto covek da i sto dobije nazad, barem je kod mene tako do sada bilo, i necu pokusavati da budem skromna i reci ne bih volela bih da je drugacije, svakome prija ljubav, paznja, podrska, pomoc.
Uvek ima onih koji ce reci Ja ne trazim nista zauzvrat... sve sto radim radim zato sto zelim tako a ne ta da bi mi neko rekao hvala itd...
Sasvim normalno da, pre svega ni mi sami necemo ljubav, energiju, strpljenje trositi na nekoga ili nesto a da on/ono to ne zasluzuje...prema tome logicno je (barem meni) i ljudski ocekivati isti odziv sa druge strane... tj. neki pozitivan ishod, efekat...
Saglasna sam..i mišljenja sam da nije proporcionalno valjda samo iz jednog razloga..u emotivnim odnosima nema nekog velikog stanja uma,nošeni smo ljubavlju i ne razmišljamo o proporcijama,količinama..u ljubavi i nema neke velike pameti,sama po sebi je iracionalna..
ali,postoje neke druge relacije u kojima ova izreka definitivno vrijedi..
Svoga sina sam odgajala i vaspitala na jedan zaista poseban način,strpljenjem i uz mnogo razgovora...ponosno mogu da kažem da sam ja njemu prijatelj kome vjeruje,na koga može da se osloni..ta tako iskonska ljubav vraća mi se isto ljubavlju,privrženošću i nadasve povjerenjem.
Divan primer :dada: Recimo, ja sam to isto napravila sa mladjom cerkom, i imamo divan odnos, pun poverenja, kao najbolje drugarice. Kod starije sam podbacila i to je izostalo. Jednostavno nisam se dovoljno trudila, mislila sam da to sve dodje samo od sebe, da je dovoljno sto je volim i pazim, i tu se doslovce ova izreka moze primeniti.
jeste..tvoj post me asocirao na onu narodnu "Zdravo za gotovo" jer smo skloni da mnoge odnose posmatramo upravo u tom svjetlu..da ih uzmemo zdravo za gotovo i da ne činimo ništa..
a sve ljubavi svijeta su kao bara,trule ako ih nešto ne uzburka..
Ljudi zaborave da je graditi neku vezu,bilo kojeg tipa,kao zalijevanje bašte usred ljeta..hoće li naša ruža preživjeti bez vode..da,imaju i neke otpornije ali generalno,bez davanja i pokazivanja ljubavi ona će da uvene..
Sve mi se više čini da ''kako seješ, tako ćeš i žnjeti'' i nema nekog smisla. E sada, glupo je suditi i gledati okolinu, ali mi se čini da su se neki ljudi u nekim lošim delima toliko osilili da tom nekom njihovom zlu kraja nema, a njih to ne stiže uopšte. Čini mi se da sve što su gori i što više nekih nedela i loših stvari čine, da im je sve bolje. Zlo im se ne vraća ili bar ne za njihovog života.Citiraj:
Prvobitno napisano od Krasiva
Naravno, ne treba gledati okolinu, ovo mi samo pade na um...
S'druge strane, ako pođem od sebe...neke stvari ne umem stvarno da objasnim ''zašto'', mada se više i ne trudim. Bespotrebno je zamarati se nečim na šta nisam mogla uticati nimalo. Ali ono što sam primetila, da mi skoro uvek pomoć stiže od ljudi od kojih to nikada nisam očekivala. Izlazim i sama drugima u susret, ali obično onima kojima izađem u susret, od njih nikada skoro ne dobijem pomoć kada meni treba...Ne znam zašto je to tako, ali tako je..
Tako da smatram, da treba činiti dobro bez ikakvog očekivanja, a univerzum će već učiniti svoje. Dobro će biti za nas kad nam treba, pa bez obzira od koga dolazi...Tu bi se već moglo primeniti ''kako seješ, tako ćeš i žnjeti''....
primetio sam da se slicna situacija desava i kod mene kao kod sage...
ljudima kojima pomognem gotovo nikad ne vrate uslugu, a ljudi koji umeni cine, gotovo se nikad ne oduzim na pravi nacin...
da, treba ciniti dobro bez ikakvog ocekivanja...
Ako pri svakoj prijateljskoj usluzi odmah misliš na zahvalnost, onda nisi darovao, već prodao - F.M. Dostojevski
dakle, citirala sam dostojevskog, u čiju genijalnost ne bi trebalo niko da sumnja.
ali, gledajući seriju o njegovom životu, potpuno mi je jasna ova gore njegova rečenica...potpuno mi je jasna, nema šta. jer, kao i mnogi ljudi koji ne žive od zarađenog nego od darivanog, on ima taj stav - da se zahvalnost automatski podrazumeva i to u negativnom kontekstu.
ne znam šta da kažem...po meni nije uopšte nenormalno očekivati zahvalnost ako se nekom stalno nalaziš i budeš mu ''slamka spasa''...najmanje što može da se očekuje je da taj čovek bude pristojan u svom ophođenju i zahvalan za dobrotu koja mu se čini.
i to - ne zahvalan toj osobi lično, nego Bogu. naročito Bogu, koga dostojevski toliko pominje...jer, dobri ljudi su od Boga a ne sami po sebi, tako da ne vidim ništa loše u tome da treba biti zahvalan za učinjeno..a ne to kvalifikovati kao ''prodavanje''.
dakle, da li ovo ima veze sa ''kako seješ...''. pa ima.
nemanje zahvalnosti za učinjena dobra dela neminovno dovodi takvu osobu na rub samoće i nekad neizdržljivog stanja bitisanja.
ljudi koji čine dobro - za njih me nije strah. strah me je više za one koji zahvalnost osećaju kao teret, unapred sebe oslabađajući od čina darivanja nekome ko im se u muci našao.
Kako siješ, tako nećeš žnjeti, već onako kako nekoga zezneš, danas to tako ide u ogromnom broju slučajeva. Čast malobrojnim izuzetcima.Citiraj:
Prvobitno napisano od Krasiva
Ne, ljubav se ne vraća ljubavlju, vraća se kompromisima, očekivanjima i mnogim drugim stvarima, i naravno, na kraju svega vraća se i sa malo ljubavi, koja je obično tu da bi opravdala sve ostalo što je uz nju postavljeno. Tako da taj odnos je jako retko proporcionalan i čist kao što bi i trebalo da bude.
Pa primenjiva je ukoliko neko može i želi da pristane na takvu disproporcionalnost, inače nije primenjiva uopšte.
Mislim da je tačno da kako seješ tako ćeš i žnjeti, samo što ja to shvatam na maloCitiraj:
Prvobitno napisano od Krasiva
drugačiji način.
Neuzvraćena ljubav može biti plod neke druge setve, na koju smo možda zaboravili.
A skloni smo tome da bolje pamtimo one setve od kojih očekujemo dobre plodove.
Mišljenja sam da si u pravu..dopada mi se ovaj pristup iz razloga kojim je obuhvaćeno jedno beskrajno prostranstvo u kom je ono što mi živimo ,naš život jedno veliko polje sa bezbroj parcela na kojima smo sijali ili nismo,žnjeli ili su to drugi radili ipak..ali ,sve te parcele jesu naše i ne rodi svaka godišnje,pa možda nijednom,ali postoje one čijem se plodu obradujemo :)Citiraj:
Prvobitno napisano od mala skvo