Printable View
tamoBas me zanimaju misljenja posetilaca Foruma na ovu temu....sto vise misljena procitamo bicemo bogatiji,zar ne?!Kada nam se lose stvari dese uvek se pitamo :''Boze,zasto se to meni desava?'' To je samo jedno veliko iskusenje koliko smo jaki i kako i na koji nacin cemo istrajati,jer sve sto se desava,desava se sa nekim razlogom....Bozija Volja te nikada nece odvesti tamo gde te Bozija Milost nece zastiti...Da,bas me zanimaju vasa misljenja....:mm:
zavisi..čime mjerimo korake koje činimo...
ne vredi...:raz_088:
mozda nekada davno, dok jos zivot nije poceo da siba...dok nisam pravila kompromise i dok sam zelela sve il nista :raz_088:
tada...kada je bio bitan samo casak radosti pa makar bio potop sutra...tada je mozda vredelo
sada... zelim samo ravnotezu, umerenost..:kojote:
jedan pametan čovjek reče jednom...Nije li dovoljan čak i samo privid da se razveseli srce što izbjegava stvarnost..Baudelaire ,mislim
Vredi, ako je radost takva da poništava svaku tugu zauvek, ako ne, pitanje......možda i ne vredi, zavisi o čemu se radi tačno....
očigledno vredi..
da ne vredi ne bi se svi krčkali u ovom loncu.. :hm:
Baš tako...:dada:Citiraj:
Prvobitno napisano od padalica
Kaže se obično...da posle ekstremne radosti dolazi tuga...A posle tuge, ne dolazi uvek radost. I ja sam uvek za neki balans. Kakav je to život ako provedeš sve vreme u tuzi, a onda te negde oko 80-te god, ''drmne'' neka radost..Život je tada ionako već prošao.
Tačno je, da se sva muka brzo zaboravi, kada nam se desi nešto mnogo dobro. Ali prethodna dešavanja ipak ostavljaju trag u nama i na nama...tako da..ne vredi imati hiljadu dana žalosti za jedan časak radosti.
Ne vredi, definitivno :nene: Slazem se sa Padalicom i Sagom...
1000 dana tuge... ma 10 dana tuge me nekad tako psihicki slome i smrve da doza radosti mora da bude bas jaka da bi mogla da me trgne i vrati u normalu... najbolje je umereno...
odavno se više ne pitam ''zašto se to baš meni dešava?''....jer sam shvatila da se nikad takve stvari ne pitam kad je nešto lepo u toku.
dakle, moj skromni zaključak je da sam ja jedna gorda i neskromna osoba koja misli da ne zaslužuje ništa loše da joj se desi u životu....a grešim, naravno i to - debelo.
svaka tuga i nesreća ima svoj razlog.
kao i svaka sreća.
dakle, ćuti i plivaj, uživaj u životu i maltretiraj manijaka ako ti se nađe pri ruci :lol:
vredi,da se ne bi kasnije pitala zasto a nisam iskoristila
Ne može se tako olako o žalosti pa čak ni o seti. Previše je za časak radosti.
Život ne nudi ovakvu opciju i hvala mu za to.
Neko je pisao kako je najbolja umerenost pa pitam: da li to znači da čovek treba želeti umerenu tugu i umerenu radost, ili da se umereno smenjuju? Ja ne želim tugu i želim puno trenutaka radosti, i to je umerenost.
Ako si zlopamtilo, ništa ne vredi:mm:
Ne,ne vrijedi....ali,ma kako to da spoznajemo,to nas ,nažalost,ne oslobađa tlapnje kojom samo pronalazimo način da se opravdamo pred sobom
Po tebi, kakvo može biti zlo koje se pamti?Citiraj:
Prvobitno napisano od Sarmica