Printable View
Da li ste bili radoznali kada ste bili dete i vaše roditelje dovodili u neprijatnu situaciju sa pitanjima koja su bila nezgodna za objašnjenje? :lol:
Ili imate decu koja su vas svašta pitala, a vi stalno izmišljali nešto novo i drugačije, da bi na bilo koji način odgovorili njihovoj znatiželji ?
Da li smatrate da deci treba o svemu pričati i reći iskreno značenje svake reči i pojma još dok su mali ili mislite da treba da dođe vreme za neke odgovore ?
:hm:
radoznala jesam bila:g: ali se ne secam da sam roditelje davila:zrika:...uglavnom smo ko sundjeri upijali price starihih devojcica, sestara i slicno:)
znam da sam imala bisere:jasenka: kad nesto nacujem od tih starijih, ja to u svojoj glavi konstruisem pa obavezno lupim kuci i to kad su neki gosti tu:rile:. Verovatno sam mislila da time pokazem kako sam velika i skoro odrasla:eek: i znam da je majka crvenila vise puta pred gostima:jasenka:
deci teba govoriti ali smatram da im treba reci onda kada smatramo da ce to i razumeti
pravo vreme ne postoji, zavisi od zrelosti dece i naravno, prilagodjavanju istine njihovim godinama.
Ali i tu postoji caka:g: koliko su roditelji svesni pravih godine i stepena zrelosti svoje dece? :g:...dok ih mi posmatramo jos uvek kao decu, oni su vec uveliko rasirili krila:eek:
ne znam..nema pravila:blenta:
Moji su bili jako strogi i dan danas su takvi. Nikada mi nisu branili da izlazim do kasno, da imam neko svoje društvo itd...Ali poverenje, iskrenost i ponašanje su bili primat.
Međutim i pored toga, brat i ja smo svašta nešto pitali...Jedno od mojih pitanja je bilo kako sam se rodila...Odgovor je bio na pupak...:lol:
Brat je pitao kao jako mali, kad će da mu poraste brada kao tati, ne može više da čeka..:lol:
Nemam svoju decu, ali bratova deca su me stvarno svašta pitala, :lol: a valjda su imala više slobode...da me sa svim i svačim ''dave'' i davala sam im odgovore u skladu sa njihovim uzrastom. Mislim da su deca ipak previše mala da bi sve razumela...
Nikad nisam postavljala nezgodna pitanja roditeljima....valjda sam instinktivno znala sta ih ljuti u slicnim prilikama ili da se neprijatno osecaju.
Kasnije medjutim u skoli, saznala sam sve sto je trebalo jednom detetu, a kasnije u pubertetu vec i nije bio problem da pitam, zapravo nisam ni imala potrebe da pitam, mama mi je sve sama govorila, malo po malo i u situacijama.
meni mama bolje da nije odgovarala na pitanja.. :krsti:
A moji su pitali svašta. Stariji je imao posebno nezgodna pitanja do neke
sedme godine. Mislila sam da ću da izludim. Odakle je došao, kako je sve
nastalo, ko je prvu učiteljicu naučio svemu...:blenta:
:raz_114::raz_114:Citiraj:
Prvobitno napisano od kojica
@tema
ne sećam se:blenta:
a mama mi je odgovarala ovako...
- Bog je mrtav. Koliko se ratova vodilo do sada, mora da su ga ubili.
- Muškarci. Ima neki da te dovati i upropasti, ne budeš li vodila računa.
Kad sam bila mala pitala sam baku kako tamo neki čiko govori jezik koji ne razumijem?(bio neki Nijemac)
a ona jadna ne zna da objasni..pa ja kažem:
"A sigurno se treba isčupati ovaj jezik i kupiti taj njegov pa staviti:b:" i dugo sam bauljala selom da se raspitam di se može kupiti jezik:stidljiva:
sećam se da nikad nisam pitala moju majku ništa, ali ...ona je uvek sve sama pričala...i što treba i što ne treba i što mi se sviđa i što mi se ne sviđa....sve je to trpala u moju glavu i moje tada malešno srce...i sad je moje srce puno svega i svačega....a o glavi da ne pričam :blenta:
i zbog toga nisam nikad deci pričala ništa što sam smatrala da je nasrtanje na njih i njihovu intimu. uvek sam čekala da pitaju ili da daju znak da ih nešto zanima, pa smo onda polako odmotavale ''temu''.
mislim, sve to zavisi mnogo od toga kakav je temperament i deteta i roditelja.
znam samo da nisam želela (a i dalje ne želim) da deci gradim neke iluzije, ali ne želim ni da im rušim lepe predstave o nečemu. život će to svakako jako dobro da odradi ako bude trebalo.
što se tiče ovih običnih, enciklopedijskih znanja - trudila sam se da uvek imaju informaciju o svemu što ih zanima...i to informaciju koja će ima dati jasnu predstavu o onome što su pitale. nadam se da im nisam bila dosadna u vezi toga :b:
Slabo pamtim svoja pitanja, mozda i nisam bila neko radoznalo dete :)
Secam se da sam jedne godine zapela kao mutava da mi mama objasni ko je Bozic Bata i kako izgleda :lol: Cak sam insistirala da me ostavi budnu da virim iz kreveta kad on svrati da ubaci nesto u carapu ili cizmicu u prozoru, jadna bas sam je na muke stavljala :b: Jedno od redovnih pitanja je bilo kako nastaju bebe, kako sam se rodila i sta je sarena laza (za to je sama kriva sto mi je govorila da ce mi kupiti sarenu lazu kad ode u prodavnicu) i vise se nicega ne mogu setiti, za sada.
sve su nas s tom šarenom lažom varali:(
ma, verovatno su i njih....mada stvarno nešto ne mogu da se setim da je moja mjaka koristila tu šarenu lažu :hm:...tata je više upotrebljavao taj izraz.
i sad, posle 100 godina, potpuno i razumem zašto - uvek je odgovor na naše krajnje glupo pitanje ''a šta ćeš da nam kupiš?'' bio taj ''šarenu lažu''.
i posle, kad smo bili stasali, nije hteo kod nas da razvija ni malo tu varijantu potrošačkog...ali je zato mama sve to nadoknađivala 200 na 100 :b: