Избори су покрадени. Било је за очекивати да ће барем покрадени бити упорни у доказивању крађе, али ово је Србија.
Уместо тога добили смо пар млаких реакција, не рачунајући ту покрет Двери који је истрајао у разоткривању изборне крађе, а пре неки дан издали су и специјал о изборној крађи. Другима је све било потаман чим се су појавила комбинације за учествовање у власти.
Када се прича у крађи утишала (читај наложено је да се престане са том причом), почела је постизборна комбинаторика која траје и данас. У силним комбинацијама видели смо да су многи “полизали оно што су пљунули”. Видели смо и да је новоизабрани председник (о да, и он је заборавио на изборну крађу), дан, два након проглашења победе, брже боље отрчао код Мери у америчку амбасаду, па потом до Москве (ваљда да би “неутралност” деловала уверљивије), па мало он, мало његови изасланици редом у Вашингтон, Брисел, Берлин. Свуда су били, и све им је битније осим народа који за њих гласа. Није им битна отаџбина, битно је попунити клупе и зграбити моћ.
Није ово новост, само наивни су се надали да ће одласком Тадића, Србија напокон бити своја на своме. Наивно су поједини мислили како ће наследници бити бољи, како им је више стало, како су патриоте које ће нешто урадити да прекину колонијалну управу у којој се налази Србија.
Док политичари праве комбинације, Србију понижавају, растачу, пљачкају, народ убијају у појам, намећу нам нешто што ми нисмо, мењају нам свест. Медијски нам “брусе” мозгове и затупљују сваку критичку свест. Није ни чудо, јер ми, драги мој народе више немамо ништа. Немамо наше медије, наше фабрике, наше банке, немамо ништа, све су опљачкали, па тако опљачкано продали странцима, а неретко и непријатељима који су сакривени иза “инвестиционих фондова”. Па у овој нашој Србији Сорош је власник навећег кабловског дистрибутера, а он није ни 1% онога што је наш проблем.
Само у Србији имате случај да држава спонзорише музички фестивал који се уплиће у политику и то на штету државе која га спонзорише. Само у Србији имате случај да земља суочена са белом кугом не чини ништа да побољша положај породице и трудница, а иста држава упрегне цео свој систем да би се на улицама одржавала “парада поноса”, односно парада педера. Само у Србији је забележено да криминалци и сепаратисти убијају грађане ове земље, повратнике на своја имања, а да држава то назива “спорадичним инцидентом” и не реагује никако, сем “љутим” саопштењем.
http://razbibriga.net/imported/2012/07/2kosovo1-1.jpg
НАТО окупатор пуца на Србе на Косову и Метохији, а српска Влада “оштро осуђује”
Где сте још осим у Србији чули да Министарство културе спонзорише порно филм са малолетним особама и да се Министар грохотом смеје када га новинари питају за коментар тог поступка. Само у Србији која се бори за биолошки опстанак држава плаћа операцију промене пола, а трудницама не даје целу плату. Само у Србији можете видети да се бивши председник љубазно рукује са сепаратистом и криминалцем на којег из света указују да је трговао људским органима, наркотицима и да је огрезао у криминалу.
У којем рангу се налазе земље које као и наша има министре и посланике који се невероватно обогате током бављења политиком и никад не постану предмет истраге државних институција. Где још има да цела земља бруји о случају да министар који зарађује 120.000 динара буде инвеститор у згради која вреди милионе, и да јавни тужилац не реагује чак ни обраћањем јавности? У којој то земљи можете да приватизујете, па опљачкате и уништите фабрику, а никад не одговарате? Само у Србији криминалци имају заштиту државе.
Само Србија од свих земаља света суди својим грађанима за ратне злочине, а злочине над Србима игнорише и заташкава у име “интеграција” и добрих односа са истим онима који су нас клали. Само Србија “нема” потребе да се на квалитетан начин позабави својом историјом и својим наслеђем. Само Србија нема музеј геноцида иако је у протеклих 600 година неколико пута била на ивици биолошког опстанка. Само Србија нападе на своје држављане, по националној основи, банализује и води у бесмисао. Само Србија ради на штету свог националног идентитета у својој држави, у корист другим народима.
http://razbibriga.net/imported/2012/...ambubreg-1.jpg
Београд, Кнез Михајлова, реланост опљачкане Србије
Само Срби су способни да трпе гажење и угњетавања од стране политичара до имбецилности. Понекад није јасно да ли би тешка глад мотивисала народ Србије да реагује и да лоповима каже доста, или је неопходно чекати потпуно урушавање и економије и државе да би се нешто десило.
Само Срби имају способност да се до лудила склањају испред шљама и препуштају му простор. Само Срби за пун новчаник безвредних пара и лоше плаћен посао могу да затворе очи пред националном издајом и понижењем.
Само у Србији не постоји ниједан независан медиј (осим на интернету) него сви пишу исто, од слуга режима, до слуга страним факторима. Само у Србији и земљама Блиског истока вам се може десити да за шалу, позив за грађански протест и сл. на друштвеним мрежама полиција закуца на ваша врата и приведе вас на информативни разговор. Само у Србији постоји правила да матичном народу није дозвољено што и мањинама. Само у Србији отворено рушење уставног поретка или позивање на рушење истог прође без икаквих последица, чак напротив, то вас квалификује за већу присутност у медијима.
Само у Србији се може десити да национална мањима подигне споменик доказаном злочинцу који је убијао већински народ. Само у Србији мањински народи могу да држе лекцију већинском народу и да то прође без реакције. Само Србија може са оволиким миром, нереаговањем, слепилом да прихвати свој статус колоније. Само Срби су способни да трпе до ове мере неспособне политичаре који раде за интересе неког другог, а на штету свог народа и државе. Само Срби имају оволико спремних људи да зарад сопствених, личних интереса до те мере буду спремни да раде против сопствене државе.
