Бија некипут јед'н цар, Тројан. Он имаја козји уши и на нигога не даваја да збори од тој. Куде њега дођували пуно фризери али ни јед'н Ñе никад не врћаја. Како га фризер ошиша, цар Тројан га пита које је видеја, а фризер кад каже да је видеја козји уши, цар онда нареди на Ñтражари да га затворив у тамницу и да га никад не пуштав; такој је било ÑÐ°Ñ Ñви фризери што Ñу га шишали...
Такој дош'ј ред на једнога фризера кој је знаја да Ñе никој не врћа из царов дворац, па казаја на Ñвога по младога помоћника да Ñе разболеја и да он мора иде куде цара. Младић пошто неје знаја ништа од цара, приÑтануја. И текој отиш'ј он у дворац, ошишаја цара и кад га цар питаја које је видеја, младић казаја да неје видеја ништа. Цар Тројан му Ñ‚'д рекај да ће га он шиша на даље па га пуштија да иде дом и платија му Ð´Ð²Ð°Ð½Ð°Ñ˜ÐµÑ Ð·Ð»Ð°Ñ‚Ð½Ð¸ÐºÐ°. Младић је наравно видеја да цар има козји уши ал' неје казаја ништа.
Прошло некол'ко меÑеца, младић шишаја цара и никад на никога неје рекај које је видеја на царову главу... Како време прођувало, тај тајна почела да га копка, оћаја на некога да каже које је видеја ал' неје Ñмеја затој што Ñе плашија од цара Тројана. Онда јед'н д'н питаја Ñвога газду које да работи:
Младић: Газдо, имам једну голему тајну коју не Ñмем на никога да иÑпричам али више не мог' да гу чувам. МиÑлим да ће ми буде по л'ко кад на некога иÑпричам ал' Ñе плашим које ће буде ако Ñе тој прочује. Које да радим?
Газда: Кажи на мене, ја ћу чувам твоју тајну. Рако нећеш на мене, ти иди у цркву па Ñе иÑповедај на попа. Рако нећеш ни тој, ти иди поза град на ливаду, иÑкопај рупу па у њум викни три пут тајну коју имаш па онда затрпај рупу ÑÐ°Ñ Ð·ÐµÐ¼ÑšÑƒ.
Младић му Ñе захвалија, па отиш'ј на ливаду поза град и урадија како му газда казаја... ИÑкопаја рупу и викнуја три пут: ''У цара Тројана, козји уши''... Кад је тој урадија и закопаја рупу, лакнуло му и отиш'ј дома .
Следећи пролет, из туј рупу израÑле три Ñтабљике од трÑку. Јед'н д'н Ñе деца играла на ливаду и од трÑку направили дудучики. Кад Ñу почели да Ñвирав, из фрулу Ñе зачуло:
''У цара Тројана козји уши'', ''У цара Тројана козји уши'', ''У цара Тројана козји уши''...
Тој Ñе брзо прочуло кроз цело царÑтво и наравно дошло и до цара. Он брзо викнуја младога фризера да га пита на кога је причаја да он има козји уши. Младић му иÑпричаја како је урадија, како је викаја у рупу и да неје никоме ништа рекај... Цар тад Ñхватија да Ñе иÑтина никад не може Ñакрије па оÑлободија фризери из тамницу а овога младића наградија Ñ Ð³Ð¾Ð»ÐµÐ¼Ð¾ богатÑтво.
Ивица и Марица
Живеја Ñиромашан Ñтолар Ñ Ð´Ð²Ðµ деца и жену, њину маћију. Тол'ко Ñу били Ñиромашни да Ñе чеÑто дешавало да неÑу имали које да једев па јед'н д'н маћија казала на татка да мора да одведе деца у шуму и там да ги оÑтави... Он викаја не на почетак, ал' му маћија рекла да деца такој мож' да нађев бољи живот, да ће ги можда нађе неки по богат кој ће може да ги пружи Ñве што до Ñ‚'д неÑу имали. Татко на крај приÑтаја затој што не знаја да маћија мрзи његови деца.
Тај њин разговор чули деца. Пошто Ñу знали које ги чека, пошли на куде поток поред кућу и за ч'Ñ Ð½Ð°Ð¿ÑƒÐ½Ð¸Ð»Ð¸ џакче ÑÐ°Ñ Ð±ÐµÐ»Ð¸ каменчики. ПоÑле доручак ги татко повеја у шетњу по шуму к'о што ги је водија и млого пут пре тој... Деца Ñе к'о радувала да татко не би поÑумњаја да знав за његов план ал' Ñу Ñве време фрљали бели каменчики по пут. ПоÑле неко време, татко Ñе Ñакрија поза неки жбунови и онда побегај и оÑтавија ги Ñами у шуму... Пошто је било рано на пладне, деца пол'чке пошла да пратив онија бели каменчики и до навечер Ñтигли дом.
Татко и маћија Ñе изненадили... Ðа деца казали да Ñе на татка Ñлошало па је брзо мораја да отидне дома... Деца Ñу знала да ги л'жев ал' казала да неје важно пошто неÑу били долеко од дом и да Ñу знали да Ñе врнев дом пошто познавав шуму добро. По вечеру притили деца на Ñпање и маћија рекла на татка да ги ујутру чим Ñе разбудив одведе у шуму, ов'ј пут још по долеко како не би могли да Ñе врнев. И овај пут деца чула пошто Ñу ги шлушали кроз врата...
Такој и беше, рано ујутру татко отиш'ј Ñ Ð´ÐµÑ†Ð°... Пошто неÑу могли да зберев каменчики па, деца узели по комат леб и бацали трошке по пут како би могли да Ñе врнев к'о прошли пут. Татко к'о прошли пут отиш'ј поза неки грмља и онда побегај а деца пошла да пратив трошке... Ðл' трошке изели неки пилики из шуму и деца не знала куде да идев и изгубили Ñе. До навечер лутали кроз шуму и видели неко Ñветло у даљину кад почело да Ñе Ñтамњује... Пришли по близо и видели да је доодило из кућу која је била направена од чикуладу Ñ Ð¿Ñ€Ð¾Ð·Ð¾Ñ€Ð¸ од благо.
Пошто Ñу били уморни, уплашени и б'ш гладни, Ивица и Марица откршили по парче од кућу и почели једев... Тој чула вештица што живела у кућу па иÑкочила и викнала ги да улегнев унутра да Ñе одморив и да ги тури вечеру. Деца улегла у кућу ал' неÑу знали да је тој гадна вештица што једе деца и да има кућу од чикуладу да би привукувала децу која Ñе изгубив у шуму да би ги поÑле изела.
Чим улегли у кућу, вештица закључала врата да не мож' да побегнев, Ивицу закључала у другу Ñобу да га подгоји а на Марицу наредила да работи по кућу...
Такој прошле некол'ко недеље, Ивица мораја да једе Ñве што му вештица доноÑила за једење а Марица је по цел д'н чиÑтила, прала и радила у кујну. И кад је вештица одлучила да изе Ивицу пошто Ñе угујија, наредила на Марицу да загреје релну. Ивица пробаја да побегне ал' Ñе тол'ко угојија да не могај да трчи... Кад Ñе релна добро загрејала, Марица викнула вештицу да дође и да погледа да л' је Ñпремна за печење... Б'ш кад Ñе вештица потулила да погледа у релну, Марица гу брзо гурнула унутра и затворила врата, за тој време Ивица наш'ј катанац па заједно закључали врата од релну да вештица не мож' да иÑкочи.
Такој је вештица завршила а Ивица и Марица Ñу оÑтали да живив Ñрећно и безбрижно у кућу од чикуладу и да помагав на Ñви деца што Ñу Ñе изгубили да нађев пут до дом.