Printable View
Pokušavali smo odgonetnuti na to šta je sreća, a da li je nesreću lakše definisati?
Da li smo svesniji onog što nemamo ili ne bismo mogli imati, od onog što zaista imamo i što bi nas trebalo činiti srećnim, a opet nismo srećni i pored toga.
Da li se u tom ljudskom nezadovoljstvu ipak krije nesreća i nesagledavanju svega što nam preostaje posle potonulih lađa?
Da li smo za nesreću i sami ponekad krivi?
:hm:
missiš da su ljudi nesrećni zato što nešto nemaju?Citiraj:
Prvobitno napisano od Sagacity
kao - nema ljubavi, nema sreće, nema razumevanja, nema vremena...ne vidim način da se definiše nesreća, pogotovo što ona nije stalno stanje.... kao što ni sreća nije stalno stanje.
to su sve samo kraći ili duži periodi raspoloženja, koji se gube pod neminovnim tokom događaja. i, sve dok se život posmatra kao kombinacija ''imanja i nemanja'' - onda on i jeste varljiva varijanta postojanja sreće i nesreće.
Baš tako :dada: Jeste promenljiva kategorija.Citiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
Međutim, kod mene nesreća leži u raskoraku između onog što jesmo i onog što bismo želeli biti. Ljudsko nezadovoljstvo je najveći produkt nesreće.
Živimo sada i ovde, ali uvek smo nezadovoljni što nismo negde drugde i ne vodimo drugačiji život. Ne svi, ali uglavnom je kod ljudi tako.
Teško je definisati i sreću i nesreću. Ponekad izistinska nesreća, pomogne ljudima da shvate šta je ipak sreća.
Nesrećan je čovek koji je teško bolestan i muku muči da preživit. Kada ozdravi, on shvati koliko je sreća u tome što je živ i zdrav. Recimo, to je neki moj slučaj.
Nesreća je odsustvo sreće.
Pazi, logično je da je nesreća suprotno od sreće....i da jedna drugu isključuju....Ali čovek može biti pola-pola....Ne mora biti sasvim nesrećan, već delimično...Uspešan u svemu, ali nema dece....Odličan učenik, ali nema prijatelja...itd...Ovo su osobe koje su i delimično srećne i delimično nesrećne...
Čovek koji nema decu, trebao bi da bude srećan sa onim što je postigao...ali on je usmeren isključivo na ono što nema...Dete koje je odličan đak, ima sve moguće pohvale i odličan osnov za dalje, jer škola je ipak važna...ali ono je ipak usmereno na nesreću zbog nemanja prijatelja?
Zašto je čovek takvo biće, da nikada nije zadovoljan i srećan sa onim što ima, već je uvek orijentisan i nesrećan zbog onog što nema?
Ne bih govorila o nesreći u primerima koje navodiš, Sagacity. O nezadovoljstvu da jer to i jeste nezadovoljstvo. Kao što sreća kratko traje, tako je i sa nesrećom. Sve što sledi iza oba osećanja jeste samo trag koji ostavljaju. Iza sreće je zadovoljstvo, iza nesreće recimo patnja. Zatim se sabere sve što nam se događa i kažemo da smo zadovoljni ili ne, svako prema svojim kriterijumima, senzibilitetu itd. itd.
Da nema nesreće, zasigurno bi svako zdrav mogao reći da je zadovoljan, samo što većina toga nije svesna.
nezadovoljstvo je jedna stvar, a nesreća je druga stvar. mislim da treba razdvojiti ta dva pojma.Citiraj:
Prvobitno napisano od Sagacity
pre bih rekla da je nesreća produkt nezadovoljstva, i da ne da važi obrnuto kako si ti navela.
nezadovoljstvo je nešto što je vezano za neke trenutne i relativno površne stvari, dok nesreća mora da bude povezana sa suštinskim nemanjem nečega...ili shvatanjem da će to nemanje biti definitivno...otprilike tako.
Ma primeri su bili čisto onako da dočaram ono što sam želela da kažem...
Ne znam...Meni se čini da je čovek više svestan neke sreće koju ima tek kada postane nesretan ili kada je ostao bez onog što mu je značilo, a nije bio svestan da ga je to činilo srećnim...
Mislim da je problem u samom čoveku, da ni sam nije svestan šta ga čini srećnim....Jer u traganju za srećom koju je postavio po ugledu na druge ljude, on zaboravi šta je i sam želeo....
Ja sam recimo srećna kada sam zdrava, jer sam bez istog ostajala...Izgleda da nije loše malo imati, pa nemati, pa opet to isto imati...
Pitam se, kako sebe bodre ljudi koji se rode kao invalidi? Njima je najveća sreća da hodaju normalno, recimo....a ostalima je to nešto što se podrazumeva, ali kada bi bez tog nečeg ostali, e onda bi bili nesrećni....Znači, da su sa tim što su imali bili srećni, ali eto....nisu bili svesni toga...:aha:
Citiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
Da u pravu si...Pogrešno sam se izrazila...permutovala sam...bolje rečeno...., ali namera mi je bila ta koju si i sama rekla...
sago, verovatno nisi svesna koliko te razumem kad pričaš o imanju i nemanju...zdravlja pogotovo.
ali, nije ni to zdravlje baš sve kad ti duša traži još nešto...i tu je to nezadovoljstvo koje kopka i ne da mira.
definisanje nezadovoljstva, suočavanje sa njim dovodi do - ili rešavanja problema ili do nesrećnog stanja zbog nemogućnosti da se ostvari težnja.
naravno, to su sve procesi, odvijaju se u vremenu, ništa se ne dešava jednostavnim off-on prekidačem....zato uvek dajem šansu nezadovoljstvu...jer ono još uvek nije - nesreća.
Da razumem...
Ja se već odavno učim da budem zadovoljna sa onim što imam i da se ne usresređujem na ono što nemam, što sam izgubila itd ( a inače sam to radila)...
Mislim, kada bi većina ljudi konstantno motala u glavi šta nema, što nije tamo itd...da bi bila u teškoj depresiji...Ipak većina ume da napravi neki balans....ili mi se bar tako čini...
dakle, nesreću bih zaista definisala kao konačno stanje. stanje iz koga nema bega :(
iako to ne zvuči hrišćanski, iako bi trebalo uvek imati snage i znati da tamo negde ima nešto bolje, lepše i svetlije...ne mora da znači da je svako od nas sposoban da se iz nesrećnog stanja izvuče.
u tom smislu bih to definisala kao konačno stanje. konačno za pojedinca.
Biti srećan ili nerećan nisu konstantna osećanja. Zadovoljstvo se može smenjivati sa nezadovoljstvom ali uvek postoji jedan odgovor - Zadovoljna sam jer sam zdrava, dobro se osećam, moji najdraži su zdravi; imam dovoljno ali ne želim stati. Ovde pre svega mislim na duhovno dobro iako, nažalost, mnoge uglavnom usrećuje baš materijalno, prolazno. Istina je da nas i takve stvari itekako obraduju i to su male sreće na koje brzo zaboravimo ali ulaze u sveukupni zbir.
@pričalica
Ne bih rekla da je nezadovoljstvo površan osećaj a tek ne trenutni. Mnogi se ne ostvare tamo gde su želeli iz ko zna iz kog razloga i ostaju večno nezadovoljni zbog toga. Naravno, taj osećaj nije uvek aktivan ali je prisutan u čoveku i uvek će izbiti na površini kada ga na to nešto podseti. To je neminovno.
Međutim, svi mi imamo šansu koji možemo iskoristiti. Ako to ne uradimo, odgovaramo sami sebi jer smo propustili nešto što nas je moglo učiniti zadovoljnijim. Čovek teži tome - prirodni instinkt.
@Sagcity
Lepo si rekla i potvrdila staru poslovicu - Da bi čovek bio srećan, dok je dete, mora biti malo gladan i da mu je po malo hladno.
A hendikepirani? Eee, oni mogu biti daleko zadovoljniji ako su shvatili da su ravnopravni u sticanju bogatstva a da nije materijalno. Ako je hendikep posledica nesreće, hendikepirani će se saživeti sa tim. Nemoguće je tugovati čitav život.
nezadovoljstvo nije suštinski osećaj kao nesreća. ako je neko večno nezadovoljan, kao što ti kažeš - onda nije i večno nesrećan, što je bitna razlika.Citiraj:
Prvobitno napisano od Jovanova
@pričalica
Svakako, slažem se i zato sam razdvojila osećaj nezadovoljstva od osećaja nesreće. Npr. ako se neko bavi poslom kojim nije želeo biće nezadovoljan; ako se žena ne ostvari kao majka i još nebrojeno primera, sve su to nezadovoljstva i, kako sam gore pisala, javljaju se s vremena na vreme kada budu isprovocirana, uprkos što će kroz život proživeti puno srećnih trenutaka. Ni malo zanemarljiva stvar.
Nesreća je odsustvo Sebe..nemanje sebe u sebi na način koji čovjeka može da ispunjava..koji ga čini dostojnim življenja i samobitnosti..to je sa individualnog nivoa ..ali i tragedija lično doživljenog bola i gubitka,naravno.
Sa nekog opšteg i svevremenskog poimanja nesreće..ona je uvijek glad,ratovi,siromaštvo,bolest.
Svaka pojava, radnja, misao, osećaj... imaju svoju suštinu.Citiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
Iz mog prethodnog pisanja jasno sam objasnila svoj stav o nezadovoljstvu i nesreći i njihovoj povezanosti, pa se ne bih ponavljala.