holesterol

Procenjuje se da danas više od polovine stanovnika razvijenog sveta ima povišen holesterol koji se ubraja među ključne faktore rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Koliko je ova procena stručnjaka tačna, s obzirom na to da su se pre nekoliko godina snizile dozvoljene vrednosti masnoća u krvi, kako se leči i da li postoje dobre mere zaštite, razgovarali smo sa docentom dr Katarinom Lalić, načelnikom Odeljenja za lipidske poremećaje Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KCS

- Podaci su više nego realni jer samo urođene poremećaje nivoa holesterola ima jedan od 500 stanovnika. Onda je jasno zašto imamo toliko mnogo pacijenata koji imaju neku od komplikacija povišenih masnoća u krvi, posebno aterosklerozu. Jer, višak masnoća se taloži na zidove krvnih sudova, a kao posledica toga stvaraju se plakovi, i problem je kada se to dešava na zidu krvnih sudova srca, koje će se zapušiti i nastaće infarkt, šlog, i slično.

Koja je danas dozvoljena granica holesterola u krvi?
- Pre nekoliko godina dozvoljena granica je korigovana i u Srbiji smo prihvatili preporuke evropskog i američkog udruženja da vrednosti holesterola koje prelaze granicu od 5,2 milimola u litru krvi treba da se leče.

Šta se to u nama ili oko nas toliko promenilo što je uticalo da se ove vrednosti snize?
- Urađene su brojne studije širom sveta koje su pokazale koliki rizik nosi holesterol. Onda su rađena ispitivanja koja su imala za cilj da utvrde koje vrednosti holesterola nose najmanji rizik za razvoj ateroskleroze, i tada je utvrđeno da su te vrednosti ipak mnogo niže nego što se nekada mislilio. Ono što se takođe promenilo jeste da su se nekada gledale ukupne vrednosti holesterola, ali novija saznanja govore da je važnije da se gleda njegov sastav. Ukupan holesterol se sastoji od dobrog (HDL) i lošeg (LDL). I upravo te vrednosti danas pratimo, koliki je dobar, a koliki loš holesterol. Nije isto ako neko ima povišen holesterol ali na račun dobrog i ako je odstupanje od dozvoljenih granica uslovljeno skokom lošeg.

Da li svako ko ima holesterol iznad 5,2 milimola treba da se leči?
- Ne, naravno. Ukoliko se u biohemijskim analizama pronađu povišene vrednosti holesterola prvo što se pacijentu savetuje jeste da tri meseca promeni način ishrane, odnosno da se adekvatno hrani. Nakon ovog perioda ponovo se određuje vrednost holesterola u krvi. U velikom procentu pacijenti imaju povišen holesterol upravo zbog nepravilne ishrane.

A šta se radi ako se adekvatnim načinom ishrane ne postigne smanjenje nivoa holesterola?
- Tada na osnovu porodične anamneze, pregleda i biohemijskih analiza možemo da kažemo da je reč ne samo o grešci u ishrani nego o nekoj vrsti urođenog poremećaja metabolizma masti. U tim slučajevima samo dijetom se ne postižu željeni reztultati. To je tako jer se svega 30 odsto holesterola unosi hranom, a čak 70 odsto stvara organizam. A pacijentima koji imaju grešku u pojačanoj sintezi, pojačanom stvaranju holesterola moramo da damo sredstvo koje će to da spreči. Ovaj efekat se postiže lekovima iz grupe statina, koji se decenijama koriste, a danas se za njih kaže da su penicilin za krvne sudove, penicilin za aterosklerozu.

Kako statini deluju?
- Oni ne samo da smanjuju nivo holesterola, nego deluju tako što izvlače masne naslage iz plakova, i danas se smatra greškom doktora ukoliko pacijentu kome je ugrađen stent ili je preležao infarkt ne propiše statin upravo zbog tih dobrih, povoljnih, zaštitnih efekata na krvne sudove srca. To su vrlo sigurni preparati, koji su prošli ispitivanja na milionima pacijenata.

Da li ova terapija mora da se pije doživotno?
- Mora da se uzima doživotno, jer nažalost nemamo mogućnost da primenimo gensku terapiju. A statini su kao i lekovi za pritisak - dok se piju pomažu, ali nemaju produženi efekat. Dovoljno je 10 dana da se ne uzima statin i holesterol će da se vrati na početne vrednosti, zato što organizam nastavlja da radi svoje.

Kako ovo može da se izbegne?
- Pravovremenom prevencijom. A ona podrazumeva: zdravu ishranu, fizičku aktivnost, izbegavanje stresa koliko je to moguće i eliminaciju svih ostalih faktora rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti a to su pre svega pušenje, gojaznost i neregulisan dijabetes. Jer, visok holesterol je često pratilac dijabetesa i zajedno utiču da takva osoba ima velik rizik za aterosklerozu.

Da li preparati koji se reklamiraju da mogu “pouzdano da regulišu nivo hoelsterola” mogu da pomognu?
- U najvećem procentu, ako nije reč o nekom specifičnom poremećaju metabolizma lipida, adekvatna ishrana, uzimanje dovoljno voća, povrća, nemasnog mesa i eliminacija svega onog što može da poveća holesterol, regulisaće njegov nivo. Ti takozvani neškodljivi preparati nisu statini, nisu lekovi, i samim tim nisu prošli ispitivanja Agencije za lekove niti regulativu koju prolaze lekovi. Nemam nikakve rezultate studije ili ispitivanja raznih supstanci za koje se tvrdi da mogu da snižavaju holesterol. Iz tog razloga i nisu registrovani kao lek. To su pomoćna lekovita sredstva, i ona mogu da pomognu, ali ne mogu da leče. U kom procentu to mogu da urade ne znam, jer ne postoje studije u kojima je jasno pokazano delovanje.

A kakav efekat se postiže primenom narodnih lekova kao što su resnik, troskot, maslačak, čičak, kukuruzna svila...?
- Postoji čitav niz supstanci iz prirode koje mogu da imaju vrlo skroman uticaj na nivo holesterola. Takvi preparati mogu da se uzimaju, ali od njih ne treba previše očekivati. Većinom su biljnog porekla, a najčešće su zasnovani na smanjenju resorpcije holesterola, da se one masnoće koje se uzimaju hranom manje resorbuju. Ali ako se posle tri meseca dijetetskog načina ishrane uz dodatak nekih od nabrojanih pomoćnih lekovitih sredstava ne normalizuje nivo holesterola, vreme je da se javite lekaru.

NAJČEŠĆI RAZLOG

ZBOG čega najčešće “skače” holesterol?

- Najčešći razlog je nepravilna ishrana. Naime, priroda se pobrinula da holesterola u telu uvek ima dovoljno, jer obavlja veoma važne, čak i vitalne funkcije. Oko dve trećine neophodnih količina stvara se u jetri (oko 900 mg/dan), a ostatak se obezbeđuje hranom. Dnevne potrebe holesterola koji u telo stiže sa namirnicama treba da iznosi svega 200-300 mg/dan. Na primer, 100 g mesa sadrži od 60 do 110 mg holesterola, masni sirevi (kačkavalj) oko 110 mg, suhomesnate prerađevine oko 200 mg, jedno celo jaje čak oko 270 mg, a iznutrice mogu imati i do 2.000 mg holesterola (svinjski mozak) u 100 g namirnice. Nasuprot navedenom, 100 g morske ribe sadrži svega 30-50 mg holesterola, a maslinovo ulje nema ni miligram.

Sadržaj holesterola u 100 grama namirnica
Govedina 68
Svinjetina 60
Teletina 68
Jagnjetina 71
Piletina
Belo meso 69
Crno meso 110
Guska 75
Patka 80
Ćurka (belo meso) 82
Pastrmka 55
Šaran 70
Smuđ 70
Losos 35
Sardina u ulju 80
Tunjevina konzervisana 65
Jaja
Belance 0
Celo jaje (oko 50 g) 274
Suncokretovo ulje 0
Maslinovo ulje 0
Kukuruzno ulje 0
Palmino ulje 0
Svinjska mast 70
Maslac (buter) 225
Margarin 0
Majonez 105
Kravlje mleko (1,8% masti) 3
Jogurt (3,2% masti) 13
Kisela pavlaka (10% masti) 43
Svež kravlji sir 4
Gauda (45% masti) 105
Ostriga 200
Jetra svinjska 260
Jetra kokošija 500
Mozak svinjski 2.000
Hrenovke
(svinjsko i goveđe meso) 50
Mesni narezak 60
Kobasice 60
Salama 76
Hamburger 120
Šunka dimljena i sušena 150
Jetrena pašteta 50
Slanina 50


Tabela Odeljenja za lipidske poremećaje Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KCS

ŠTA TREBA IZBACITI IZ TANJIRA

Najpre se valja odreći svih namirnica koje u visokom procentu sadrže holesterol i "loše", zasićene masti. Jer, one dovode do povećanja holesterola, što, ipak, ne mora uvek da bude samo posledica nepravilne ishrane. Jer, povišen holesterol može da bude i nasledan, ali i posledica hroničnog stresa. Ipak, trebalo bi povećati unos "dobrih" masti. To su nezasićene masne kiseline, koje smanjuju nivo holesterola.​

Za skidanje holesterola, međutim, nikako se ne preporučuje izgladnjivanje, već samo zdrava ishrana, kakva bi i inače trebalo da bude.

Dobre i loše namirnice
RIBA: Jedite ribu bar tri puta nedeljno, najbolje neku od masnih riba iz hladnih mora. To su skuša, jegulja, haringa, losos. One su bogate omega-3 kiselinama. Preporučuju se i polumasne ribe - sardine, šaran, inćuni.

MESO: Neke vrste mesa, prvenstveno živinsko: ćuretina i piletina, kao i meso divljači, kao što je zečetina, odlično je u borbi protiv holesterola. Naravno, treba ga pripremati na zdrav način - barenjem ili pečenjem bez mnogo masnoće. Jagnjetinu pak treba izbaciti iz ishrane, jer je ona, nasuprot uvreženom mišljenju da je zdravija od svinjetine, ipak puna masti. Ni govedina nije "posna", a najmasniji delovi su rozbratna i meso sa unutrašnje strane buta. Od svinjetine može da se jede file, koji je nemastan, a od teletine gotovo svi komadi. Dozvoljeno je i konjsko meso.

ULJA: Prilikom pripreme hrane trebalo bi koristiti što manje ulja, ali su ona organizamu, ipak, potrebna jer obezbeđuju tzv. dobre masti. Preporučuje se da se u ishrani kombinuje više vrsta ulja. Ulje iz repice ili pšeničnih klica, sojino i orahovo ulje, obezbeđuju omega-3 masne kiseline, suncokretovo ulje ili ulje od kikirikija - omega-6, a maslinovo - mononezasićene masne kiseline. Maslinovo ulje ne bi trebalo koristiti za pripremu hrane na visokoj temperaturi, koja se uz to i dugo sprema, već prvenstveno za salate.

MLEČNI PROIZVODI: Bez obzira na to koliko sadrže masti, mleko i mlečni proizvodi uvek imaju istu količinu kalcijuma, koji je važan za kosti, pa nećete nikako biti na gubitku ako izaberete nemasne sireve ili druge mlečne proizvode. Pavlaku, ipak, treba izbegavati, jer je u svakom slučaju masna, a kada birate sir uvek se odlučite za meke, jer sadrže manje masti nego tvrdi.

Američki naučnici su objavili da konzumacija proizvoda koji sadrže kakao, što pre svega podrazumeva tamnu čokoladu, može sniziti nivo “lošeg” odnosno LDL holesterola.
Kakao je bogat flavanolima, prirodnim hemijskim jedinjenjima, za koje koji dokazano pozitivno deluju na smanjivanje koncentracije masti (lipida) u krvi: triglicerida, LDL holesterola i HDL holesterola (dobar holesterol). Stručnjaci ukazuju da se održavanjem normalnih vrednosti lipida u krvi sprečava razvoj kardiovaskularnih bolesti.

Pozitivan učinak crne čokolade, kao i ostalih proizvoda koji sadrže kakao, na vrednosti holesterola u krvi značajniji je kod osoba sa većim rizikom od razvoja kardiovaskularnih bolesti.
Međutim, lekari kažu da su potrebna dalja istraživanja s ciljem utvrđivanja optimalne dnevne doze flavanola koje bi bile primenjive za svaki dan.

Uzimanje D vitamina kao dijetetskog dodatka ne dovodi do smanjenja holesterola, bar ne na kratak rok, pokazala je američka studija sprovedena na njujorškom Rokfeler univerzitetu.
Tim s ovog univerziteta, kojim je rukovodio Maniš Ponda, pratio je nivo holesterola 151 osobe s manjkom D vitamina, od kojih su neke tokom osam nedelja primale velike količine vitamina D3, a ostale placebo, prenosi AFP.
Na kraju tog perioda nije registrovana nikakva promena nivoa holesterola ni kod jedne ni kod druge grupe ispitanika.

Tim sa Rokfeler univerziteta je najavio da planira istraživanje dejstva dugoročnog izlaganju suncu na nivo holesterola. Izlaganjem suncu telo samo proizvodi D vitamin.
Pretpostavljena veza između niskog nivoa D vitamina u organizmu i znatno povećanog smrtnog rizika, između ostalog i od srčanih bolesti, poslednjih nekoliko godina već je bio predmet istraživanja američkih stručnjaka.

izvor: www.novosti.rs

Laž o kolesterolu

http://alternativa-za-vas.com/images...kolesterol.jpg

Već dugi niz godina, sa svih strana bombardirani smo informacijama da kolesterol našem organizmu nanosi teško popravljivu štetu.

U skladu s tim, želimo li ostati zdravi, moramo drastično smanjiti unos masnoća životinjskog podrijetla poput mlijeka, maslaca, sira, vrhnja i ostalih mliječnih proizvoda.

No, je li to, uistinu tako? Čini se da nije, jer sve više liječnika i znanstvenika tvrdi da je riječ o zabludi mitoloških razmjera.

Krenimo redom, pa za početak spomenimo nesumnjivo najveće istraživanje ikad provedeno od strane Svjetske zdravstvene organizacije, odnosno, njihov MONICA projekt (MultinacionalMONItoring of trends and determinants in CArdiovascular disease – multinacionalno praćenje ključnih faktora za razvoj kardiovaskularnih bolesti).

Tom istraživanju, između ostaloga, bio je cilj istražiti vezu između kardiovaskularnih oboljenja i kolesterola.

Ta veza nikada nije ustanovljena, iako je navedeno istraživanje, tijekom više od 10 godina provedeno u 21 zemlji diljem svijeta, na najvećem mogućem uzorku ikada, odnosno na 10 milijuna žena i muškarca.

Iako su rezultati tog dugoročnog i basnoslovno skupog istraživanja bili savršeno jasni, brzinom munje pometeni su pod tepih, jer – pogađate – nisu bili u skladu s onim što je Svjetska zdravstvena organizacija očekivala dobiti kao rezultat.

Dakle, preostaje nam zaključiti da je istina već odavno poznata, ali se zatajuje u korist nekih drugih, po svemu sudeći, znatno isplativijih 'istina'.

Poput istine da su u to vrijeme, prije više od 20 godina, lijekovi za snižavanje kolesterola već bili u uporabi, a tako je trebalo i ostati.

Budući da je kolesterol nepravedno proglašen glavnim uzročnikom bolesti srca i krvnih žila, medicinska struka počela je preporučivati da masnoće životinjskog porijekla izbace iz prehrane.

Umjesto njih, naveliko se počela preporučivati uporaba industrijski prerađenih biljnih ulja.

Maslac je zamijenjen popularnim margarinom, a i dan danas se naveliko savjetuje da se konzumacija namirnica poput sira i vrhnja, smanji na najmanju moguću mjeru.

Pravi uzrok bolesti srca nije kolesterol
Već spomenute rezultate WHO-ove MONICA studije o nemogućnosti povezivanja kardiovaskularnih oboljenja s kolesterolom, potvrđuje i dr. Dwight Lundell, ugledni kardiokirurg koji je tijekom 25 godina izvršio više od 5000 operacija.

Pozivajući se na znanstvena istraživanja provedena zadnjih nekoliko godina, kao i na bogato osobno iskustvo, dr. Lundell tvrdi da je glavni uzročnik bolesti srca i krvnih žila upalni proces koji nastaje u arterijama, kao posljedica prehrane s premalo zasićene masnoće.

Drugim riječima, ono što doista nanosi veliku štetu našim krvnim žilama, su biljna ulja s velikim udjelom omega-6 masnih kiselina, poput suncokretovog, sojinog i kukuruznog, te prekomjerno konzumiranje proizvoda s velikim udjelom brašna i šećera.

Jer, kako tvrdi dr. Lundell, službena medicina je napravila užasnu pogrešku kad je ljudima savjetovala da izbjegavaju zasićene masti i da umjesto njih koriste višestruko nezasićena ulja.

Ove, davno uspostavljene prehrambene preporuke dovele su do epidemije pretilosti i dijabetesa, koji su po smrtnosti, ljudskoj patnji i materijalnom trošku, nadmašili svaku drugu pošast u povijesti čovječanstva.

Iako aterosklerotski plak (masno-vezivna naslaga u stijenci arterije), sadrži vrlo malu količinu kolesterola, i unatoč činjenici da se te naslage pretežno sastoje od višestruko nezasićenih masnoća, propagandna mašinerija uspješno je odradila svoj zadatak.

Većina ljudi u današnje vrijeme slijepo slijedi službeno preporučenu prehranu, koja je siromašna zasićenim mastima i bogata višestruko nezasićenim mastima i ugljikohidratima, ne znajući da upravo takva prehrana nanosi veliku štetu našim krvnim žilama.

Tom neznanju ne treba se čuditi, uzmemo li u obzir da je društvo u kojem živimo, prioritetno vođeno željom za unosnom zaradom. Žalosno ali istinito, industriji lijekova zdrav čovjek je najneunosniji, a statini, lijekovi za snižavanje kolesterola, pripadaju skupini najprodavanijih na svijetu.

U skladu s tim, nije teško uvidjeti vezu između industrije hrane i industrije lijekova. Proizvodnja "zdrave hrane" koja u konačnici ljude čini bolesnima, savršeno je isplativa jednima i drugima.

Prava uloga kolesterola
Waltre Hartenbach, autor knjige ''Laž o kolesterolu", objavljene i kod nas, osvješćuje nas o pravoj prirodi kolesterola i njegovoj ulozi u organizmu.

On tumači da je kolesterol - kojega se svi toliko bojimo, držeći ga nekom strašnom tvari koja našem organizmu nanosi goleme štete - zapravo osnovna građevna tvar staničnih membrana svih tkiva, neophodna za normalan rad organizma.

Budući da kolesterol sudjeluje pri stvaranju hormona, vitamina A, D i E, te žučnih kiselina, njegovo snižavanje izravno dovodi do slabljenja vitalnosti i plodnosti, poremećaja u izgradnji kostiju i muskulature, te ozbiljnih poremećaja u razini elektrolita koji u konačnici vode do ozbiljnih srčanih i neuroloških komplikacija.

Sudeći po rezultatima brojnih istraživanja, dijeta koja savjetuje reduciranje masnoća i kolesterola, nema nikakav učinak na bolesti srca i krvnih žila.
Stoga bi uistinu bilo krajnje vrijeme da mit o kolesterolu proglasimo time što jest – jednom od najvećih zabluda našega vremena, te svoje prehrambene navike najzad uskladimo sa zdravim razumom.

Želimo li biti uistinu biti zdravi, moramo se vratiti tradicionalnoj prehrani, temeljenoj na unosu zasićenih masti.

Zasićene masti jačaju imunološki sustav i sprečavaju pojavu mnogih bolesti.
Njihove masne kiseline po prirodi su antigljivične, antivirusne i antimikrobne.

One sprječavaju osteoporozu, hrane mozak, te osiguravaju pravilan rad živčanog i hormonalnog sustava. Uz sve navedeno, pouzdano snižavaju rizik od bolesti srca i krvnih žila.

Prehrana bogata prirodnim masnoćama nipošto nije štetna po zdravlje. Baš nasuprot, takva prehrana je izuzetno zdrava i višestruko korisna.

U svakom slučaju, smanjenje unosa ugljikohidrata i povećanje unosa prirodnih masnoća poput onih iz domaćeg mlijeka, sira, maslaca te kokosovog ulja dugoročno će vas zaštititi od brojnih bolesti i posjeta liječnicama.

http://www.alternativa-za-vas.com/in...le/kolesterol/