Printable View
Često se dogodi da u svađi kažemo nešto što inače ne bismo nikad rekli..Jednom izgovorena riječ dugo nakon svađe zna da odjekuje i boli..
Kod svađe znamo da izgubimo kontrolu..možemo li se "pametno svađati"..Da li je bolja šutnja ili reagovanje i na koji način svađa može da bude konstruktivan,a ne rušilački moment?
Nije mi poznata svađa koja je konstruktivna.
Poznajem konstriktivne sukobe mišljenja,pozitivne konflikte koji
daju novu vrednost...svađa sama po sebi nije konstruktivan
proces...ne dovodi do rešenja,kompromisa još manje.
Nesporno je da je zdravije svađati se nego nakupljati i trpjeti,gomilati "pod tepih"..ali vjerujem da postoji način da to uradimo argumentima,a ne uvredama,vikanjem i fakturisanjem nekih davnih a neizgovorenih optužbi..
Potrebno je znati zastati i saslušati partnera,jer svako ima pravo na svoje mišljenje.
Ali,desi nam se da u bijesu ili povređenosti nismo u mogućnosti da odreagujemo pametno,odnosno racionalno..kad se sjetim nekih svojih svađa,zaključim da nisam uvijek imala kontrolu nad riječima..vjerujem da je temperament nešto što se mora znati obuzdati..
Meni jeste..imala je oblik svađe i reklo se sve o čemu smo jedno vrijeme šutjeli..naravno,nije bilo uvreda i tanjiri nisu letjeli :) ali smo izbacili oboje iz sebe neke nagomilane negativne optužbe..Citiraj:
Prvobitno napisano od Bisernica
Naravno,mislim da je konstruktivni smjer svađe rjeđi od onog drugog.
Pa čim je svađa, to ne može nikako biti dobro...za šta, ni u jednom odnosu. Konstruktivna rasprava je već nešto drugo:lol:
Ja iskreno ne volim da mi se sve kaže u lice, tj volim da znam šta mi ko misli, ali ne podnosim najbolje taj udar na moj ego:lol: Prihvatam kritiku od nekoga ko je kompetentan da mi popuje o nečemu, nisam baš mnogo zadrta, umem i da poslušam i da prihvatim da je neko drugi u pravu:dada: Smatram da nikad nema potrebe za vikanjem, prekim pogledima i sl. Kad to dobijem, uglavnom bežim...jer ja takve stvari ne delim nikome.
Dok s druge strane volim da kažem svakome šta mislim, pa kud puklo da puklo...ali uglavnom biram reči, gledam da ne uvredim, da ne povredim. Kako ko zasluži je l' te, ne može se sa svakim pričati na isti način, a i ne razumemo svi isti jezik.
ne umem da se svađam i osećam se poprilično prostački u toj varijanti. izbegavam svađe i imam načina kako da ih zaustavim u začetku....mislim da nema pametnih svađa, osim ako nekome ne prijaju toliko da se posle bolje oseća...
Nema pametnih svadja...svadja je svadja i ako se ponavlja ona nicemu ne vodi.
Ipak, u svadji se mnogo toga "istrese" sto se danima skuplja (ili mesecima) pa je posle lakse, po principu "ili-ili" (ili prihvati to tako ili ne moras da budes sa mnom).
Cesto sam se uverila i u tacnost izreke "posle svadje sve je sladje", ali je opet bitno i s kim se svadjas, bitno je da ste slicni, i onda zavlada drazestan mir kao mirno more i od tog osecaja nema nista lepse. Stavise, to produbljuje ljubav i cini vezu dinamicnom, a sve je bolje od monotonije i cutanja.
Jedino je problem sto ponekad covek nema snage da se svadja jer zna da ce to biti jos jedna u nizu, bez pomaka na bolje. Onda ne vredi.
ja ako i kad se posvadjam, uvek imam u blizni shlem, jer me svadjalica u nedostatku argumenata gadja prvim sto joj pri ruci :nosic:
"Pametno svađanje" se zove konstruktivni razgovor.Citiraj:
Prvobitno napisano od Zvekira
Ja ne umem da se svađam :kk:
a konstruktivno da razgovaraš:rile:Citiraj:
Prvobitno napisano od Man
ma jok:hahaha:Citiraj:
Prvobitno napisano od Man
ko što ni ja numem
tako se svađam...da me picola promovisala u manetovu ženu :lol: