Printable View
’’ Stručnjaci kažu da kada divlja svinja donese na svet trinaest prasadi, ona tada "trinaesto prase" odbacuje jer ono nema mesto za sisanje i ono najčešće ugine.’’
Takođe često se i izrazi ’’zadnja rupa na svirali’’ ili ’’osmi patuljak’’ poistovećuju sa ’’trinaestim prasetom’’.
Da li ste se ikada osećali kao ’’trinaesto prase’’ ?
Šta zapravo taj izraz znači preveden na život čoveka ?
Da li je kriv odbačeni ili društvo koje ignoriše istog ?
Osećaj ’’trinaestog praseta’’, uglavnom dolazi iz nesigurnosti, nedostatka samopouzdanja. Prosto, osećaj koji govori da nisi deo nečeg ili ako jesi, da si negde na kraju neke lestvice. Bar ja tako mislim...:hm:
Mislim da se svako od nas bar jednom osećao kao ’’trinaesto prase’’...Sada me malo toga može dotaći...Ranije je bilo toga više.
Juče sam na nekom sastanku na poslu upravo čula to..’’osećam se kao trinaesto prase’’. Prosto, osoba je očekivala da bude na nekom drugom radnom mestu, ali po njenoj proceni, ona je negde na samom dnu, iako ta pozicija nije uopšte neka koja je beznačajna, ali eto ...ona ju je tako doživela.
Ponekad u porodici prave razliku među decom. Na primer, moj otac je odrastao u porodici u kojoj je bio najmlađi. Na njega niko nije obraćao pažnju. Da li ide u školu, da li je sit..itd. Vrlo često je govorio da se osećao ’’prekobrojnim’’...Možda zahvaljujući tome šta je on prošao, ja u svojoj porodici nikada nisam imala taj osećaj.
Vrlo često se poneka deca u školi osećaju kao neprihvaćena, odbačena...Mislim da je to kod dece izraženije...Mada ponekad i samo odeljenje nekim svojim ponašanjem bukvalno izoluje neko dete.
Pre negde mi je komšinica ispričala kako je bila na svadbi kod bratanca i da je očekivala da bude negde pri vrhu, ako ne u gornjem kraju. Međutim njenu porodicu su smestili sa ostalim gostima...Isto je pomenula ovaj izraz...Bila je povređena.
E što ja ne volim tu trinaestu prasad. :mirka:
Sam uvek pokušavala da ih uključim u društvo. Bilo mi žao da ih gledam kako
stoje po strani. I da vidiš kako se posle osile, i prvo se obruše na mene.
More.. :koja:
lično nisam osećala nikad (mada saga kaže da se svako bar ponekad tako osećao) kao trinaesto prase...ali sam zapažala kad se neko tako ''smesti'' u društvu. nekad mi je žao a nekad mi nije žao...zavisi od osobe i okolnosti.
osećaj ''13. praseta'' nije trajan osećaj, bar za većinu ne bi trebalo da bude i u svakoj takvoj situaciji je bitno lično osećanje ''praseta''. ako je to osećanje uvređenost, kao što kaže tvoja komšinica, onda je čista sujeta u pitanjE. kakve veze ima ko gde sedi na svadbi .... a ako i ima veze - neka se zapita zašto je smeštena tamo gde joj ne prija :kreza:
Pa kriv je jer se "muva" tamo gde mu nije mesto ili nema osecaj za meru.Citiraj:
Prvobitno napisano od Sagacity
Licno ih nikad nisam zalila, a naravno da sam se u pubertetu narocito cesto osecala kao "trinaesto prase" jer sam menjala i skolu i drustvo. Takodje na poslu, u samom pocetku.
Medjutim, sve je to bio deo uklapanja. Vrlo brzo covek nadje pravo drustvo (makar to bilo i par osoba), a odbaci ono koje mu ne odgovara.
S druge strane, cesto sam bila razlicita pod drugih, ali me nimalo nije bilo briga niti sam se osecala kao "13 prase" jer znam da sam ispravno postupala. Stavise uzivala sam u njihovoj zavisti, ali mi nista nisu mogli osim da sebe "ogole" u toj mrznji, sto ih je kostalo da se grizu i pokazu u svoj svojoj nemoci.:maat::prcko:
(Naime, ne mozes na svaku budalu obracati paznju. :ok: )
Moja je baka ranije govorila...Kada god vidiš da se neko izdvaja...''gurni ga još dalje''...Uvek sam mislila da je bila surova kada je to rekla...Ali Bogami je bila u pravu. Jedne godine smo išli u Prag i bila je jedna devojka koja je sama došla, bez društva...Sažalimo se i taj jedan dan pozovemo je da bude sa nama da ne bude sama i da ne šeta sama gradom....Kad je ona nama počela da drži predavanja...tipa što idemo da sednemo tu i tu...to je bezveze...ona nikada ne bi ono, ni ovo .....:eek: Sutradan je nismo zvali...Citiraj:
Prvobitno napisano od mala skvo
Nije ni čudo što je sama...
Nije trajan osećaj...za većinu...slažem se...:dada: Mada ima i onih koji živ e život ''trinaestog praseta''...stalno su nešto po strani i vlro često ističu da su ugroženi...ili zapostavljeni...Citiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
Ovo što se komšinice tiče....to je opet onaj njen subjektivan osećaj....Pitanje je da li je njena ''zasluga'' što je bila tu gde jeste. Ali ona tako ne doživljava. To je ono...subjektivan osećaj...
Ja razlikujem dve vrste ''trinaestog praseta''...Možda grešim...ali tako nekako to shvatam...
Prva je, kada osoba sama ima osećaj da negde ne pripada....I druga, kada okolina doživljava osobu, kao osobu koja se zbog nečeg izdvaja ili drži po strani....:hm:
znaci ako se ja sama, svojom voljom izdvojim iz drustva koje mi ne odgovara, oni ce mene da gledaju kao trinaesto prase bez obzira sto meni savrseno odgovara da ne budem sa njima i ne osecam se kao trinaesto prase :tupan:
Pa mislim da ovo drugo moram da korigujem...:hm: Kada okolina izbegava neku osobu, neće sa istom da se druži...recimo da bi taj neko u tom slučaju bio ''trinaesto prase''....:(
E sada i ja sam neko ko se neće lako ''utopiti u okolinu'', ali se isto tako kao i ti ne osećam kao ''trinaesto prase''...:lol: Ali ako bih ja želela da budem deo nečega, a drugi me nikako ne doživljavaju tako...onda bih za njih bila ''trinaesto prase''....Jaaaaoooooo, ne znam....:raz_051:svi znamo o čemu se radi, ali nije lako sve definisati i odrediti.
U komšiluku imam par sa kojim slabo komšiluk komunicira. I oni su nekako izdovijeni...Ali njih nekako svi smatraju čudacima...