Teško do posla u Srbiji, ako nemaš vezu

Rezultati istraživanja pokazuju poražavjuće činjenice da je za pronalazak posla u našoj zemlji, u velikom broju slučajeva, ipak potrebno imati dobra poznanstva sa osobama koje odlučuju o prijemu kandidata na neko radno mesto.

Ako se samo malo osvrnete oko sebe, sigurno ćete čuti: „nema posla, svuda je sve preko veze“, „nisam član bilo koje stranke, pa sam nezaposlen/a godinama“, „tražim neku vezu za posao, to mi je jedina nada“, „nisam prošao/la na konkursu, prošla je direktorova nećaka“... Sa druge strane, ako se još malo zamislimo, svako od nas poznaje nekoga ko se zaposlio regularnim putem – konkurisao, prošao intervju i dobio posao. Pa, kakva je onda situacija u Srbiji po ovom pitanju.

Kako bismo izbegli pretpostavke, pitali smo direktno ljude koji su zaposleni – kako su to oni dobili posao. Naravno, anketa je bila anonimna, tako da su mogli biti potpuno iskreni. U istraživanju je učestvovalo 1530 osoba, od kojih je 49% zaposleno u privatnim domaćim firmama, 27% u državnom preduzeću i 24% u privatnim stranim kompanijama. Evo zanimljivih zaključaka:

Kako do posla u državnim firmama (bar većini)?

Da biste se zaposlili u državnoj firmi, sve su šanse da će vam biti potrebna pomoć prijatelja ili jaka veza. Naime, više od polovine ispitanika koji rade u državnim firmama reklo je da im je za dolazak do tog posla bila potrebna veza ili pomoć prijatelja. Interesantno, drugi najčešći način dolaska do posla u državnoj instituciji jeste da poslodavac sam pronađe i kontaktira odgovarajućeg kandidata, što je bio slučaj za svakog petog anketiranog. Samo se 15% ispitanika u državnoj firmi zaposlilo preko oglasa za posao koji je bio objavljen na sajtu specijalizovanom za zapošljavanje, a još manje njih – svaki deseti anketirani - putem Nacionalne službe za zapošljavanje.



Do posla "preko veze" u državnoj službi došlo je više od polovine anketiranih, kao i više od 40 odsto u domaćim privatnim firmama, dok je na ovaj način u stranim privatnim kompanijama zaposlen svaki četvrti ispitanik.

Zapošljavanje u privatnim kompanijama – stranim i domaćim

Do radnog mesta u privatnim firmama se dolazi na nešto drugačiji način. Naime, 50% anketiranih koji rade u stranim privatnim kompanijama, konkurisali su na oglas objavljen na specijalizovanom sajtu za zapošljavanje i tako se zaposlili. Veza je za posao u stranoj kompaniji pomogla tek svakom četvrtom ispitaniku, a u 20% slučajeva poslodavci su do kandidata došli sami – putem baza biografija.

Interesantno je, međutim, da je do posla u domaćim privatnim firmama podjednako moguće doći i preko oglasa na sajtu za zapošljavanje i uz pomoć veze, odnosno prijatelja. Tako je 35% ispitanih posao pronašlo preko oglasa, a malo više njih – 40% - preko veze. Nebitno u kom tipu preduzeća da rade, ispitanici su najmanje posao pronalazili putem agencija za zapošljavanje – u svega 3% slučajeva.

Šta se iz ovoga može zaključiti?

Kao i uvek u životu, hajde da utičemo na stvari na koje možemo. Ne možemo pobeći od činjenice da zapošljavanja preko veze ima, i to dosta, ali takođe ne treba živeti u ubeđenju da se posao može naći samo na takav način - jer sa tim ubeđenjem propuštate da vidite dobre prilike za posao.

Ako ne pokušavamo da tražimo posao „jer je sve preko veze“, posao nikada nećemo ni naći. A neki koji su pokušali (za početak gore pomenuti učesnici u istraživanju) su uspeli. Sve ipak zavisi od firme do firme i kompanije koje tržišno posluju sve više uviđaju da su im za poslovni uspeh potrebni kvalitetni ljudi i onda ih i traže preko javnih konkursa na kojima najbolji pobedi.

Izvor:nadlanu.com

Šta mislite, da li je ''veza'' jedini način da se nađe posao?
Da li ipak postoje mesta na kojima možete dobiti posao, a da vam kvalifikacija može pomoći i bez ''veze''...?
Kako ste vi dobili posao, uz pomoć ''prijatelja'' , imali ste sreće ili nešto sasvim treće...?

Ja sam moj dobila na lepe oči :g:
'oću reći preko veze ,a kako su se drugi snašli nemam pojma :pusi2:

Davno sam se zaposlila...i nisam imala vezu. Mada sam u istom momentu dobila posao na još 4 mesta, što je bilo za Ginisa, ako ćemo iskreno. Mislim da su mi se sve kockice ''poslagale'' u momentu kada sam konkurisala, a sve do tog momenta 9 meseci sam čekala da se pojavi bilo kakav oglas u mojoj struci i onda se pojavilo nekoliko i na svaki sam dobila pozitivan odgovor. Bukvalno sam izabrala gde ću da radim. Mislim da sam imala mnogo, mnogo sreće. Mada su bila mesta koja su zahtevala neke određene testvove koje smo rešavali i recimo da sam tu bila među najboljima.

Moguće je da bih tada ostala da radim u Poštanskoj štedionici (koja je tada bila super prilika), ali je preko veze za to radno mesto primljena druga devojka koja je tada u to vreme bila kći predsednika opštine jednog mesta(nije čak ni polagala testove niti je bila na listi kandidata). Ja sam ipak dobila posao tu, ali za mesto koje po meni nije davalo neke mogućnosti ni za usavršavanje znanja, niti za napredovanje...Recimo, da je to prva neka vrsta nepravde sa kojom sam se susrela a vezana je za posao....Naravno, kasnije su se neprevde nizale...ali dosta toga sam uspela da ispravim. Ipak ovde gde sada radim je bila najbolja opcija. U tadašnje vreme nije tako izgledalo, ali recimo da sam imala dobar filing i ostala ovde jer me je taj filing vodio...Dobijala sam kasnije i ponude da pređem i u neke druge firme, ali sam ostala ipak ovde. Za sada, ne mislim da menjam...

Smatram da je znanje ipak ključ svega. U nekim firmama i ako se neko zaposli preko veze, ne mora da znači da će tu i ostati ako ne pokaže znanje i zainteresovanost za posao na koji je primljen. U ozbiljnijim firmama, takođe je bitna neka preporuka itd. ali ipak bez neke znanstvene podloge ne vredi ništa.

I potpuno se slažem da je u državnim firmama ''veza'' osnovni način zapošljavanja. U poslednje vreme nisam čula ni za jedan primer, gde se neko zaposlio u neko državno preduzeće a da nije bilo preko veze ili preko političke linije..Žalosno...

Dobro sad , ne mogu da budem pilot ako ne znam da vozim avion :huh: ali da sam imala prednost za odabrano mesto jeste, uz preporuku svog mentora koji je za mene garantovao a moju prijavu samo ležerno nabacio na vrh gomile :lol:
Radim u državnoj firmi i koliko toliko imam sigurnost i neku budućnost, ali kako ništa ne traje večno , ko zna dokle ću misliti da sam se uvalila ko bubreg u loj :manijak:
Verovatno dok se neko ''sledeći'' ne odluči za transplantaciju primljenih preko veze a po partijskoj liniji :huh::haha:

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od Madam X

Dobro sad , ne mogu da budem pilot ako ne znam da vozim avion :huh: ali da sam imala prednost za odabrano mesto jeste, uz preporuku svog mentora koji je za mene garantovao a moju prijavu samo ležerno nabacio na vrh gomile :lol:

---

Što bi se narodski reklo ''samo je malo pogurao''...:lol: Pa dobro, suština i jeste u tome da i kada se ima veza, da ne možeš biti ipak totalna neznalica...Opet ti treba neka potpora ili u znanju ili u kvalifikaciji...
Inače, što se tiče zaposlenja...više nigde nije sigurno....i ne zna se dokle će šta da traje...Prošla su vremena gde uđeš u jednu firmu i izađeš kad odeš u penziju...:aha:

kod nas se mladi zapošljavaju isključivo po uspehu sa studija i po prilježnosti da rade svoje master i doktorske radove...ako je bio loš student i kao je neodgovoran, može da se slika i može tata da mu bude sv. petar.

E to mi je drago da čujem Pričo...:) Bar negde da se zna neki red.