Negativne misli zapisujte i bacite u smeće

Česte negativne misli opterećuju nas do te mere da kvare kvalitet života i ugrožavaju psihičko i fizičko zdravlje, tvrde psiholozi.

Zbog toga je važno savladati mehanizam "čišćenja" negativnih misli iz mozga, a jedan od delotvornih načina je zapisati ih na papir i baciti u smeće, tvrde stručnjaci sa Univerziteta Ohio i Univerziteta u Madridu.

Iako zvuči smešno, taj mehanizam stvarno deluje, tvrde stručnjaci koji su u studiji sproveli nekoliko zasebnih eksperimenata na studentima, piše Huffington Post.

Nakon što su zapisali svoje negativne misli, deo ispitanika ih je ponovo pročitao i razmišljao o njima, dok su ostali papirić sa zapisanim mislima odmah bacili u smeće.

U upitniku koji su potom ispunjavali, volonteri koji su bacili papirić pokazali su mnogo pozitivnije stavove.

- Naravno, negativne misli neće potpuno nestati ako ih zapišete i bacite papir, jer ih uvek možete ponovno stvoriti. Ipak, ovo privremeno rešenje deluje, barem trenutno - rekao je vođa studije, Ričard Peti.

On je dodao da ta tehnika ima katarzičan efekat, a može da se primenjuje i nekoliko puta na dan kako bi se rasteretili

Izvor: nadlanu.com

Kako se vi rešavate svojih negativnih misli?
Da li imate neke posebne sisteme za skretanje pažnje sa onog što vas muči?
Ako vas obuzmu negativne misli, da li im se predate i to vas drži neko vreme ili vas brzo prođe?
Šta mislite, da li stvarno ima efekta pisati sve ono loše što osećamo na papir ?

Prema savetu iz jedne knjige, čim mi se javi negativna misao, zamenim je odmah pozitivnom... odredila sam jednu sliku u glavi, zapravo misao koja me čini srećnom, i čim nešto loše pomislim i osetim da će me zaokupirati i pokvariti raspoloženje, i ne samo to, odmah "pozovem" tu pozitivnu misao iz memorije i stvarno deluje, odvuče mi pažnju od negativne i tako svaki put...:raz_076:

Pa treniram se godinama da izbacim sve ono što me opterećuje. Čak nešto ako se i ''primi'' u moje misli, nešto negativno, kratko traje. Borim se svim silama da ih izbacim van. Nemam neki sistem vizuelizacije, ali nekako se racionalno savladam. Pozitivac sam.

Ne znam, trudim se da ne mislim u tom minus pravcu, ali kao i svakom normalnom čoveku dođe dan kad mi je svašta nešto i svega mi je preko glave :psihic: pa dođem na Razbibrigu:jasenka:

pa eto...trening je čudo. mada, podlegnem, nije da ne podlegnem...to znate vi koji ste sa mnom ovde :sojka:

Malim trikom do lakoće


Kada nas neka težina pritisne i izbaci nas iz komforne, srećne zone, ponekad je najbolje ne boriti se..., i samo je pustiti.

Da li se i vama dogodi da vas u trenutku obuzme neki nemir, napetost, neobjašnjiva i laka uznemirenost koju ne umete da objasnite, neuhvatljiva i
lagana poput pera? Dok plešete ili trčite, radite nešto što volite i što vas uglavnom relaksira..., dogodi se da osetite kako vas nešto "steže" i brine. Da
li se uhvatite ukoštac s tom težiunom? Da li prekinete s onim u čemu ste do tog časa uživali?

Popularni zen bloger Leo Babauta ne radi tako. Opisujući slične senzacije, on kaže kako je odlučio da se ipak prepusti tom osećaju koji ga je uznemiravao pred meditaciju. I, dogodilo se da se ta napetost razrešila sama od sebe, čak i nezavisno od meditacije. Vođen tvrdnjom Lisse Rankin, inače doktora integrativne medicine, da je naše mentalno, spiritualno zdravlje bitnije od fizičkog stanja, Leo je pažljivo razmotrio sve korake koji su mu u relaksaciji pomogli. Po Lissinim rečima, koren stresa leži u našem odnosu prema svemu - poslu, odnosima, dnevnim aktivnostima... Pri tome, iako možemo da se relaksiramo na bezbroj načina - meditacijom, jogom, masažom, prijateljskim razgovorom - nijedna stvar ne može naš um da opusti više od momenta kada naš um problemu priđe s relaksirajućim stavom.

Po Leovom mišljenju, svako može da nauči da otpusti "težinu", bitno je samo nekoliko stavki:

Uočiti težinu.


Obratite pažnju na svoje telo i um dok obavljate neku aktivnost. Ukoliko uočite neku težinu, na pola ste puta da je rešite.

Zamislite da ona nestaje.


Samo zažmurite i zamislite kako težina vas napušta i odlazi u vazduh, raspada se na nekoliko čestica...,nestaje. Ova vizualizacija često može da pomogne.

Od težine do lakoće.

Kada osetite težinu, zastanite na moment i stegnite čvrsto svoje pesnice. A potom ih pustite. Ponovite to sa vilicom. Ramenima. Glavom.

Dišite.

Udahnite duboko. Držite pažnju tokom uzimanja daha. Zadržite dah na pet sekundi, pa ga pustite na pet minuta i tako po nekoliko puta.

Osmehujte se.

Jer osmeh utiče i transformiše sve. Sa osmehom, svaku aktivnost obavljaćete bolje i sa manje stresa.

Izvor:lovesensa.rs

Kako se osloboditi negativnih misli

Stalno brinemo, do mere opsesivnosti. A naš um treba da nam bude saveznik a ne neprijatelj.

http://www.lovesensa.rs/repository/i...rticlemain.jpg

Jedno od najvećih pitanja s kojima se suočavaju mnogi psihoterapeuti i savetnici jeste kako ukrotiti svoj um i pretvoriti ga u saveznika umesto što deluje kao neprijatelj. "Naša svakodnevna patnja jeste, pre svega, mentalne prirode", upozorava Dipak Čopra. "Stalno brinemo, do mere opsesivnosti. Proganjaju nas neki davni problemi, brinemo zbog drugih koje tek anticipiramo. Ljudi sebi postavljaju uporno postavljaju pitanja kao što su šta to nije u redu sa mnom, šta će se dogoditi sa mnom, kako ću se iz ovog izvući i kako ću da nabavim novac... "
Nekada je izuzetno teško odagnati ove misli. Uporne su i čini se da same nikada neće izbledeti. Dipak Čopra ovako analizira ta pitanja:

Šta to nije u redu sa mnom?
Ovakve misli rađaju se iz osećanja lične nesigurnosti, sumnje i stalnih samoosuda. Kad se čovek s njima bori upornim ponavljanjem suprotnih stavova, u stilu "sa mnom je sve u apsolutnom redu", time se samo pomera "klatno" nerealističnosti u suprotnom pravcu a suštinski se problem ne rešava. Rešenje je da se usredsredite na sebe i povratite samouverenost.

Šta će se dogoditi?
Ovo je ključno pitanje odsustva poverenja. U životu se nikad ne zna tačno šta će se dogoditi i zato je jedino rešenje živeti, u punom smislu te reči, u sadašnjosti. Prihvatite da budućnost nije nešto što je samo vama nesaznatljivo, već ostaje tajna za sve. Koliko god da brinete, to nećete promeniti.

Kako ću se izvući iz ovoga?
Ovo pitanje odaje stalno osećanje uhvaćenosti u "klopku". Da biste se oslobodili tog osećaja, morate osloboditi više prostora za svoju kreativnost. Nikakva rešenja nećete pronaći ako ste uspaničeni i zato, umesto da se osećate kao zarobljenik, posmatrajte problem kao šansu da se dokažete. Kad se oslobodite straha, otvorićete kanal za nova rešenja.

Kako ću da nabavim novac?
Na prvi pogled, ovo pitanje se odnosi na finansije. Međutim, u dubini duše, krije se strah da će i sam život biti ugrožen. Mislite da je novac taj koji vas štiti od osećaja potpunog gubitka kontrole i da, ako ga ne bude dovoljno, neke nevidljive sile mogu preuzeti sve konce. To znači da morate u sebi stvoriti neko bezbedno mesto (što ne znači da ne treba da se pobrinete za hranu i smeštaj, naravno). Smislena količina novca svakako predstavlja sigurnost, ali osećaj bespomoćnosti je psihološko pitanje. U sebi ćete osećati potpunu sigurnost ne u trenutku kad budete zaradili dovoljno novca već kad budete mogli da kažete "ja sam sasvim dovoljan".

http://www.lovesensa.rs/clanci/life-...gativnih-misli

Zašto je dobro da izbacite iz sebe sve što vas muči

Obećavam da ću u 2013. godini jasno i na sav glas izražavati svoje emocije, trebalo je da bude jedna od prvih na listi vaših novogodišnjih odluka…

Možda zvuči luckasto ali dokazano je da ljudi koji slobodno izražavaju svoja osećanja žive duže od onih koji sve emocije drže u sebi.
Naučnici sa univerziteta Jena u Nemačkoj, sproveli su istraživanje na uzorku od 6000 ispitanika i otkrili da osobe koje ne ispoljavaju bes, češće pate od povišenog krvnog pritiska za razliku od onih koje slobodno izražavaju svoje emocije. Povišeni krvni pritisak vremenom može izazvati pojavu različitih srčanih oboljenja, bolesti bubrega i razvoj kancera.

Ali nije baš toliko loše kao što izgleda. Osobe koje zadržavaju u sebi emocije kao što je ljutnja, mogu imati bolju kontrolu i biti bolje disciplinovane u odnosu prema životu.

Ako pripadate onom tipu ljudi koji će često reći sve je u redu, a da u sebi trpite loše emocije, bilo bi dobro da pokušate, pre svega zbog vašeg zdravlja da ispoljavate više ono što vam leži na srcu, a tako ćete produžiti vaš životni vek.

Izvor:cosmopolitan.com

Zašto rasipamo energiju na nebitne stvari

Nedostatak koncentracije često je razlog zbog kojeg ne realizujemo svoje ciljeve i ideje.
Način na koji usmeravamo pažnju određuje naš lični magnetizam. Verovatno ste primetili da neki ljudi jednostavno "zrače". Njihov način razmišljanja, samopouzdanje, vera u ostvarenje sopstvenih ideja, oblikuje izraz njihovog lica i određuje stav tela. To zračenje, taj magnetizam, jeste poput proročanstva koje samo sebe ostvaruje. Oni koji uspevaju u životu u proseku nisu ništa pametniji ni talentovaniji od onih koji ne uspevaju. Ono što ih razlikuje od većine jeste usmerenost, mogućnost koncentrisanja.

Ako ne razvijamo svesnost o svojim unutrašnjim stanjima, kroz život nas vode emocije i egoistične želje. Takva uznemirujuća stanja ometaju tok misli i čine akcije haotičnim. Neko ko bi jednog trenutka čitao knjigu, drugog trenutka jeo, a trećeg izašao napolje na kafu, neće ništa raditi sa uživanjem - usmereno, koncentrisano, prisutno. Razlozi za takav mentalni nered često su emotivne prirode. Potisnuta ljutnja, tuga, seksualna želja, nisko samopoštovanje, problematični porodični odnosi... sve su to razlozi koji ometaju tok misli. A ako nismo u stanju da se usmerimo na neki cilj ili zamisao, počinjemo da mislimo o sebi kao o osobi slabog karaktera koja nije u stanju da vodi sopstveni život, što onda drugima daje prostor da vode i odlučuju umesto nas.

Znak slabe volje nije samo nemogućnost usmeravanja pažnje na nešto već i nemogućnost povlačenja pažnje. Na primer, mnogi ambiciozni ljudi opsesivno se bacaju na posao i jednostavno ne znaju da stanu. Često je takva opsesivnost znak izbegavanja suočavanja sa sobom. Adrenalinska ambicioznost koja čoveku zakida njegov unutrašnji mir nakon nekog vremena u tolikoj ga meri potroši da počinje da greši i na poslovnom planu. Čovek najbolje radi kad njegova koncentracija izvire iz unutrašnje mirnoće, a za to je, osim izoštrenog spoljašnjeg, potrebno imati i jasan unutrašnji fokus.

Većina ljudi u glavi ima buku. Roj automatskih misli koje se samo nižu: Jesam li nahranio psa; Danas ću ići u nabavku; Zašto mi je rekla to i to; Da, da, trebalo bi da posetim baku; Šefica mi kaže: ‘Ovo nije dobro', a ja njoj: ‘Šta opet ne valja'... Možemo da odemo na more i na planinu, ali ne možemo da pobegnemo od svoje glave. Najdublji i najtemeljniji odmor jeste odmor od sopstvenih misli. Bilo bi jednostavno kada bismo u svom mentalnom sklopu imali prekidač uključi/isključi. Kada bismo isključili um koji kopa po prošlosti i nagađa o budućnosti, mogli bismo da budemo prisutni u realnosti koja je uvek ovde i sada.

Izvor:lovesensa.rs

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od Sagacity

Kako se vi rešavate svojih negativnih misli?
Da li imate neke posebne sisteme za skretanje pažnje sa onog što vas muči?
Ako vas obuzmu negativne misli, da li im se predate i to vas drži neko vreme ili vas brzo prođe?
Šta mislite, da li stvarno ima efekta pisati sve ono loše što osećamo na papir ?

---

Mislim da ima efekta iako nikad nisam probala, ali hocu, ali jos vise efekta ima kad s nekim podelimo te negativne misli, kad se "izjadamo" i krenemo dalje. Onda one nekako same nestanu. To naravno treba da bude neko ko nas dobro poznaje i zna da je to samo "faza" i ko zna i nasu vedriju stranu.

Prvo ide negativna misao, a za njom reke misli kao što su
jao ja imam negatvinu misao
skandal.. :qq:
jel to znači da sam loš čovek
hoću li u pako
da, ja sam loš čovek i loši ljudi tamo idu..
kako da se oslobodim ove misli
ne želim takve misli u svojoj glavi
idem da potražim na internetu neki savet
.......
......
.......

a ona negativna misao otišla odavno... :aha: