oslonite se na sebe :)

Oslonite se na sebe

Mi verujemo ljudima kada ih smatramo kompetentnim, sposobnim i uspešnim u svojoj struci. Ako budemo takvi, verovaćemo sebi.

http://www.lovesensa.rs/repository/i...rticlemain.jpg

Za one koji teže da imaju više samopouzdanja, evo ideje: Ako želite da zadobijete više samopouzdanja, odnosno da se više uzdate u sebe, možda jednostavno morate da počnete da se ponašate onako kako biste mogli da verujete sebi. Poverenje drugih ljudi takođe mora da se zasluži. Ako ste izgubili poverenje, ono mora ponovo da se uspostavi. Zašto bi to bilo drugačije kod vere u sebe? Hajde da pogledamo kada imamo poverenja u druge ljude. Lično verujem ljudima:

- koji su prema meni iskreni i koji održe svoje obećanje;
- koji znaju šta rade - što znaci da su kompetentni i uspešni u svojoj struci;
- za koje znam da su blagonakloni prema meni i da su fer. Iz iskustva znam da moje samopouzdanje poraste kada primenim ove tri stvari kod sebe. Znač,i kada:
- sam iskrena prema sebi;
- svesno radim na poboljšanju svojih sposobnosti, znanja i dobrih osobina i time rastem kao ličnost;
- se prema sebi odnosim ljubazno i fer.

Naše samopouzdanje raste kada smo iskreni prema sebi.
Biti iskren prema sebi znači ne obećavati sebi nešto što ne možemo ili ne želimo da ispunimo. To mogu biti čak i neke sitnice, na primer kada nešto što treba da obavite ostavljate za sutra, iako znate da će i sutra biti ista priča. Ovde varamo samo sebe, a to oštećuje našu veru u sebe - prevarantu se ne može verovati, zar ne? To ne važi samo za druge, već i za nas! Evo šta je omiljena tema: neko ko je pušač čvrsto odlučuje po peti put da će početi zdravo da živi i obećava sebi: Od sada prestajem da pušim, sa cigaretama sam završila. Ovoga puta sam jaka i izdržaću sigurno. Ovoga puta će biti sve drugačije. Ali naravno da neće biti drugačije. To smo imali već 5 puta i znamo da se tema prestanka pušenja neće srediti samodisciplinom. Zašto bi to sada odjednom uspelo? Sada samo sebi dokazuje da njena obećanja nemaju nikakvu vrednost. Kako onda ta osoba može imati poverenja u sebe?

Ko želi da pojača samopouzdanje, mogao bi da počne da bude iskreniji prema sebi. To znači da treba da ispuni obećanja koja daje sebi i da ono što sebi zada i - ispuni. Ovde je najbolje ne obećavati sebi svašta. Možete takođe davati sebi manje zadatke koje lako možete da ispunite. A možete se stvarno odlučiti na to da ćete ovoga puta preduzeti sve što je potrebno da biste obećanje ispunili do kraja. Čim primetite da možete da se oslonite na sebe, jer držite reč koju ste sebi dali, i vaše samopouzdanje počinje da raste. Onda počinjete da verujete sebi i to opravdano.

Naše samopouzdanje raste kada imamo uspeha.
Ako na primer želite da idete na planinarenje koje nije baš sasvim bezopasno i imate opciju da birate između dva vodiča: jedan je iskusan, smiren i ćutljiv četrdesetpetogodišnjak koji ceo svoj život vodi ljude po tim brdima. Drugi vodič ima 22 godine, visok je, plav, lep, kul, pun priče. Koga biste izabrali? Kome biste u ovoj situaciji više verovali? Ne znam kako biste se vi odlučili, ali ja bih svakako uzela ovog starijeg, jer bih imala više poverenja da će me on bezbedno vratiti sa planinarenja. Mi verujemo ljudima kada ih smatramo kompetentnim, sposobnim i uspešnim u svojoj struci. To isto važi i za nas same.

Iskreni i nežni prema sebi

Ako sebe smatramo sposobnim, onda se to pokazuje u našem samopouzdanju.
Osećaj uspešnosti možemo ciljano da pojačamo tako što sebi postavljamo manje izvodljive ciljeve, na kojima radimo dok ih ne ispunimo, a onda se potapšemo po ramenu kada ih ostvarimo. Kada nam jednom nešto ne pođe za rukom, onda moramo ponovo da se dignemo i ovoga puta uradimo nešto drugačije. Vremenom možemo da povećavamo svoje ciljeve i korak po korak pomeramo granicu izvodljivog. Pri tome je uvek lepo biti svestan svog uspeha. Dobro je voditi svoj dnevnik uspeha, gde svakodnevno možete da pišete protokol o svojim uspesima. Time će vaša kompetentnost da raste, postaćete sposobniji, uspešniji i sve više stvari će vam polaziti za rukom.

Kada smo blagonakloni prema sebi naše samopouzdanje raste.
Ima ljudi kod kojih instinktivno osećamo da su dobronamerni. To su ljudi koji nam žele samo najbolje, koji s dobrotom posmatraju naše male i velike mane i vole nas bez obzira na njih. Mnoge majke imaju takav osećaj prema svojoj deci, a tako je i sa dragim prijateljima. Takođe ima i učitelja koji imaju takav odnos sa svojim učenicima. Znamo da se tim ljudima može verovati i da su za nas tu kada su nam potrebni. Ponekad se kontroverzno odnosimo prema sebi, kritikujemo sebe neprestano. Jedan deo nas kao da stalno bdi kako ne bi propustio nešto što smo pogrešno uradili, kako bismo onda sami sebi još satima trljali so na ranu. Mi smo sami sebi često nepodobni i imamo uvek nešto da kritikujemo kod sebe.

Hajde sad pošteno: želite li da verujete sebi dok je deo vas u gardu kako biste sebi zadali udarac za vrat u svako doba?Želite li da naučite kako da sebi verujete? Onda morate prema sebi da budete ljubazni, blagi i fer.

Mogli biste da:
- svom kritičaru nekada kažete: „Hvala ti što si tu za mene i želim da ti kažem da ti moj život ne poboljšavaš. Molim te da me češće pustiš da budem onakva kakva jesam";
- priznate da niste savršeni i da imate mane kao svako drugi i da su te mane apsolutno u redu;
- se više fokusirate na svoje uspehe, dobre osobine i prednosti, nego na mane;
- razvijete fer odnos prema sebi tako što ćete u budućnosti od sebe očekivati samo ono što je realno i izvodljivo i tu granicu ćete permanentno pomerati;
- počnete da razvijate sebe kao ličnost, da učite, proširujete svoje kompetencije, da prevaziđete sebe tako što ćete sebe pohvaliti, motivisati i stalno se podsećati na uspehe koje ste ostvarili.

Dakle - manje udaraca za vrat, a mnoooogo više nežnosti prema sebi. Treba da osetite kako ste dobronamerni prema sebi kako biste mogli da verujete sebi.

Samopouzdanje se izgrađuje svakodnevnim postupcima. Ono nastaje tako što svaki dan dokazujemo da možemo sebi da verujemo i to tako što:
- smo iskreni prema sebi i ispunjavamo data obećanja;
- sebi dokazujemo da smo sposobni;
- gledamo sebe dobronamernim, nežnim i ljubaznim očima.

Tako može da se zasluži poverenje kod samog sebe - samopouzdanje. A kada ga zaslužimo i steknemo, onda smo spremni na promene koje od sebe možemo i da očekujemo.

http://www.lovesensa.rs/clanci/treni...na-sebe?page=2

:dada: zaista treba , pre svega, prepoznati ko su osobe iz bliskog okruženja koje nas kritikuju sa najboljom namerom, a i pored svega - ne poboljšavaju kvalitet našeg života.

što bi rekao moj brat ''put do pakla je popločan dobrim namerama'' :lol:

Nekako,nisam ni mogla drugačije..možda nije bilo izbora,a možda ga nisam htjela načiniti-tek uvijek sam se oslanjala samo na sebe ,možda i previše..sa jedne strane to je dobra opcija...kako sazrijevamo i odlučujemo,raste samopouzdanje i snažimo u tim procesima..ali(to prokleto "ali" ) svako od nas ponekad poželi da se osloni na još nekog jer čovjek nije vuk..
Jedno je osloniti se na nekog,a sasvim drugo je oslanjati se neprekidno na nekog kao na štap bez kojeg ne možemo da hodamo..

baš sam mislila o tome pre neki dan - kako u suštini nemam na koga da se oslonim i da sam zato neko ko se oslanja samo na sebe....to nije baš ni dobro ni lako, ali ponekad ima nekih prednosti.
oslanjanje na drugog me je uvek dovelo do pada i osećaj ljutnje zbog pada me je uvek poprilično nervirao. naročito sam bila ljuta na tu osobu na koju sam se oslonila...ovako - mogu da se ljutim samo na sebe, tako mi je lakše :lol:

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od pričalica

baš sam mislila o tome pre neki dan - kako u suštini nemam na koga da se oslonim i da sam zato neko ko se oslanja samo na sebe....to nije baš ni dobro ni lako, ali ponekad ima nekih prednosti.
oslanjanje na drugog me je uvek dovelo do pada i osećaj ljutnje zbog pada me je uvek poprilično nervirao. naročito sam bila ljuta na tu osobu na koju sam se oslonila...ovako - mogu da se ljutim samo na sebe, tako mi je lakše :lol:

---

tako nekako pričo:) mada se ,vremenom valjda ,ta ljutnja na sebe,u početku nezdrava i bolna,svede na čisto pomirenje kojim priznajemo da nismo savršeno kontrolisana bića i hvala Bogu da je tako

i to je tačno. daleko smo od savršenog i daleko od samokontrole koja bi bila poželjna....bar je tako u mom slučaju. ali, ipak - mislim da je oslalnjanje na sebe dobro i svoje ''mogućnosti'' jer se tako čovek/žena razvijaju u zrelije osobe.

...jeste..dvije formirane i samosvjesne osobe se lakše razumiju nego kad je jedna od njih ona kojoj je stalno potreban "štap" za oslanjanje..

Pa jeste i ja sam neko ko se oslanja na sebe...Uvek je tako i bilo. Mislim da je to mač sa sve oštrice, jer pokazati samopouzdanje i sigurnost u sebe, okolina shvata da u svemu tome i za njih ima mesta...:lol: pa se i oni malo ''oslone''...:lol:
Kad god sam poslušala neku dobru nameru, a ne sebe, nije mi se baš nešto pokazalo...

Potpuno se slažem sa ovim što je Dirka rekla...''dvije formirane i samosvjesne osobe se lakše razumiju nego kad je jedna od njih ona kojoj je stalno potreban "štap" za oslanjanje.. '' ovome težim u životu. Niti volim da mi neko preterano bude oslonac, niti bih volela da ja nekome preterano budem oslonac. Za balans sam.

Ja cesto gresim i kad slusam drugog i kad slusam sebe. :lol:

Medjutim, "pogodci" su samo moji.;)

Sedam navika smirenosti


Da li i vi provedete čitav dan u jurnjavi, brzini, čeznući za jednim, jedinim trenutkom mira? Poklonite ga sebi.

http://www.lovesensa.rs/repository/i...rticlemain.jpg

Ne morate postići savršenstvo, kao što nisam ni ja, kaže Leo Babauta, zen bloger čije iskustvo inspiriše stotine hiljada ljudi širom sveta, ali postepenim sticanjem ovih navika naučićete kako da sa više smirenosti prihvatate izazove modernog života.

1. Smirujući jutarnji ritual. Najveći broj ljudi počinje da juri od ranog jutra, tako da dan, praktično, počinju stresom. Leo Babauta se budi ranije - oko 5 časova (mada se to menja) i počinje dan kratkom meditacijom a onda sledi nekoliko joga asana. Tada počinje da piše, i to pre nego što se izloži bilo kakvoj buci spolja. Tihi početak dana obojiće vaš dan mirom, tvrdi Leo.

2. Naučite da pratite svoje reakcije. Nemojte verovati da su one nepromenljive. Posmatrajte i druge ljude i njihove reakcije na stres - jedni pobesne, drugi se rasplaču nad svojom sudbinom. Treći se na kratko umire, razmisle o pravim dimenzijama posledica i ako su minimalne ubrzo ih zaborave. I vi možete da izaberete način na koji vi želite da reagujete.

3. Ne doživljavajte sve lično. Partner nije naročito nežan prema vama danas? Mora da vas više ne voli! Na poslu vam je kolega grubo odgovorio na neko pitanje? Kako se samo usuđuje da se tako ponaša! Da li je moguće da je ceo univerzum protiv vas? Naravno da ne. Jednostavno, i drugi ljudi imaju svoje brige, preokupacije i ograničenja. Kad to naučite, i vaša reakcija će biti smirenija.


Zdrave reakcije na stres

4. Osećajte zahvalnost. Tako je, svi o tome pričaju. Ali koliko često to primenjujete na svakodnevne situacije? Šef vam je ljut, deca bezobrazna, kolege uobražene... jeste li zahvalni što imate posao, decu? Prestanite da kukate i osmehnite se. To će vam promeniti život.

5. Oformite zdrave navike reagovanja na stres.Bez obzira na to koliko je jednostavno, mnogi se ponašaju kao da uopšte ne razlikuju zdrave od nezdravih nauka. Dakle, da ponovimo: nezdrave reakcije na stres su: bes, doživljaj bespomoćnosti, davljenje u brzoj hrani, pijenje alkohola ili drogiranje, odlaganje obaveza, šoping, gubljenje vremena po sajtovima na kojima ne saznajete ništa novo. Zdrave reakcije su: joga, meditacija, masaža, fitnes, čaj, šetnja...

6. Usredsredite se na jedan posao. Da li jedete dok gledate televiziju, šaljete imejl dok gledate video, pišete SMS dok vozite auto? Onda ste našli odličan način da podignete nivo anksioznosti u svemu što radite, a šta god da radite, brinete što ne radite nešto drugo. Zato vežbajte da radite jedan posao. Samo jedite. A onda samo hodajte. A onda pišite mejlove sve dok ne napišete sve koje ste naumili. Biće potrebno malo vežbe, ali - uspećete!

7. Smanjite stepen buke oko sebe. Reč je o raznim vrstama buke - vizuelnim nadražajima prepunih stanova, poruka, podsetnika, detalja, kao i zvučnim nadražajima, televizorom, vestima, telefonima, biperima... Isključite ili utišajte jedan po jedan izvor buke. Stvorite malo tišine u sopstvenom životu.

http://www.lovesensa.rs/clanci/life-...renosti?page=2

a što baš joga.. :kapa:
Svaka fizička aktivnost je značajna. Možda je korisnije da zasadite paprike
u bašti nego da se lomatate zalud?

Šta zapravo znači to oslanjanje na sebe? Jel to ono kada vidimo da nam nema
pomoći i da obaveza makar i odlagana na kraju mora nas da dočeka, pa onda
rešimo da ne tražimo pomoć i sve sami završimo?
To mi se oslanjanje na sebe nikako ne sviđa, jer crpi previše energije.

Oslanjanje na mir u sebi je već nešto drugo. Iz tog mira nastaje takozvana
pozitivna energija, s kojom je svaki posao lakši.. i što je najbolje, nakon
svakog učinjenog dela, bilo da je učinjeno telom ili samo govorom, ta
energija se obnavlja..

Meni se čini da ona stara narodna " Uzdaj se u se i u svoje kljuse" ,ima sasvim realno viđenje..osloni se na sebe jer i na početku i na kraju si ipak sam....ne vidim naslov teme kao osloni se na sebe jer tvoje obaveze samo ti ispunjavaš(a ako imaš sreće,neko ti i pomogne)..zapravo,ne dovodim to u korelaciju ni sa kakvim obavezama već isključivo sa svojim percipiranjem života i stvarnosti,donošenjem odluka i stvaranjem nekih svojih mišljenjai odnosa u svijetu u kom jesmo.
U načinu na koji Jesmo.

Na šta se tačno oslanjati? Na telo koje propada? Na um koji može
pošandrcati ili postati dementan?

Na sve to dok/ako ne postane to što kažeš..a usput na onaj dio sebe koji jeste vjera u dobro,u sutra,u radovanje življenju kad već nemamo reprizu..jer ,svako od nas može da bude što želi..ako zna da želi:pusi2:

ja se nekad umorim od tog oslanjanja na sebe i poželim da se oslonim na nekoga :aha: pa sunce mu poljubim, prija nekad taj oslonac i malo rasterećenja :pardon:

naravno kuma..svima je tako,manje-više..mislim da otud i dolazi nezadovoljstvo .. jer smo uvijek u stanju očekivanja..taj raspon između željenog i ostvarenog zna da bude negativan..a kad se oslanjamo samo na sebe,onda nemamo koga da krivimo..kako narod kaže "Sam pao,sam se ubio."