Odlaganje sreće

Jesam li srećan(na)..pitanje je koje sebi često postavljamo u raznim dilemama,odlukama i svakodnevnom činjenju.
I čim postavimo to pitanje,odgovor koji sebi odmah damo,najčešće jeste pravi odgovor.
Jesam ili Nisam...u tom prvom,naijiskrenijem odgovoru nema trećeg.
ALi,čim naš mozak stupi u akciju i počne da traži procente ,skloni smo analizama i pitanjima..zašto je to tako,koliko smo mi krivi za nepotpunost i sumnju,šta je to što mi nismo učinili da bismo bili srećni,šta je to što možemo učiniti da budemo.
Jer ništa nije dragocjenije od vlastite sreće i zadovoljstva..
Čija bi to trebala biti uvjerenja i ideali zbog kojih se mi žrtvujemo...:hm:
I onda kao noj zaronimo glavu u pijesak i odlažemo sreću.
Ostavljamo je za "Misliću o tome sutra"..
Šta mislite da li je to dobro i šta činimo sebi time što odlažemo ?

Nedavno mi je moja najbolja drugarica ,prilikom jednog baš važnog razgovora,rekla ovako: "Biću srećna kad..." i ja sam bila prilično razočarana njenim odgovorom..to je tako tipičan primjer odlaganja sreće i najbrži put do očaja..kao da je sreća voz koji čekamo,a nismo ni otpravnik vozova,niti znamo da li uopšte postoji pruga kojom on treba da stigne.
Svi smo nekako skloni da čekamo..dok se" nešto ne riješi"..
I koliko puta smo svi čuli ili rekli.."Sad sam u jednoj maloj krizi,imam neke probleme,ali čim prođu.."

Po meni sreća se meri sekundama. Sitnim trenucima koji te ispune, ali je to po pravilu kratko. Čovek sam sebi nameće prohteve, čitaj razočarenje jer uporno teži nečemu boljem , većem....Takva nam je priroda, ne možemo ostati nikad na istom i to ceniti. Samo tražiti bolje i često patiti i proispitivati se...

Da,sreća zna često da titra u našim tijelima,da štreca,razlijeva se toplinom i zaista djeluje kao trenutak..ali,generalno se tema odnosi više na opšte poimanje sreće i zadovoljstva,ispunjenja i jedne onako potpune spoznaje..
Često je odlažemo i obrazlažemo nekim argumentima koji su samo naše sklonište od straha da se ne pomjerimo,često se samozavaravamo i činimo kompromise djelujući tako da će ona doći kad uradimo ovo ili ono,kad se dogodi ovo ili riješi ono..

zakljucak iz svega ovoga je: niko od nas nije srecan :(

sreca je definitivno samo trenutna, jedan trenutak koji nas obasja, a vec sledeceg momenta razmisljamo " sta ako nesto krene naopako"..

zato treba sebi da pravimo sto vise trenutaka srece

Da li ste pokušali da pomislite: Sad je tu, sad je ovako, već sledeće sekunde možda ne bude tu, možda nikad više ne bude ovako...sve se može promeniti u jednom treptaju oka... ceo život...
Nemamo mi vremena i mogućnosti za odlaganje sreće, treba uživati bukvalno u svakom trenutku svog života, izvlačiti i najsitnije čestice sreće i biti ih svestan svakog trenutka :dada:

Još uvek mi u glavi odzvanjaju reči moje mame, par meseci posle tatinog odlaska, kad sam joj se požalila na mm kako mi smeta što noću hrče, rekla je: ćerko, budi srećna dok je tu i dok hrče...
te reči i taj njen tužni pogled nikad neću zaboraviti, jer se može preneti na svaki trenutak naših života, ne samo na ovu sitnicu koja je meni smetala...

Od tada na sve gledam drugim očima.

Ne ide sreca na rate, niti se kupuje upakovana, pa po potrebi otvara...
Ona je neopipljiv osecaj rajskog u nama...
Ima brojne izvore, ali krajnji ishod je isti... Cini nas zahvalim jer imamo privilegiju da zivimo ovaj zivot...
Zivot se ne odlaze, pa tako ni sreca...

Sreca se ne odlaze, ona lezi u jednostavnim stvarima.

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od Krasiva

Nedavno mi je moja najbolja drugarica ,prilikom jednog baš važnog razgovora,rekla ovako: "Biću srećna kad..." i ja sam bila prilično razočarana njenim odgovorom..to je tako tipičan primjer odlaganja sreće i najbrži put do očaja..kao da je sreća voz koji čekamo,a nismo ni otpravnik vozova,niti znamo da li uopšte postoji pruga kojom on treba da stigne.

---

Upravo tako...:dada:
Očekivanje neke buduće sreće iscrpi čoveka. Samo sebi postavljamo nivoe i rokove sreće. Čovek nikada ne zna šta će ga sasvim učiniti srećnim.
Nekada sam i ja govorila, samo još to i to...pa ću biti srećna. Ništa gluplje od toga. Okrenuta sam svemu onom što me čini srećnom. I onom što u ovom momentu imam, a ne onom što nemam, a što bih želela imati, onda bih srušila i ona što me čini zadovoljnom i srećnom sada.

Živeti u isčekivanju da će to i to kad se ostvari u budućnosti učiniti da budem srećnija, je traćenje svega onog što imam sada....
Ok je želeti i postaviti ciljeve, ali je totalno bzv, odrediti u glavi da ću biti srećna tamo negde u budućnosti, ako se ostvari to i to...Uostalom, kako to mogu znati?

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od Krasiva

Nedavno mi je moja najbolja drugarica ,prilikom jednog baš važnog razgovora,rekla ovako: "Biću srećna kad..." i ja sam bila prilično razočarana njenim odgovorom..to je tako tipičan primjer odlaganja sreće i najbrži put do očaja..kao da je sreća voz koji čekamo,a nismo ni otpravnik vozova,niti znamo da li uopšte postoji pruga kojom on treba da stigne.
Svi smo nekako skloni da čekamo..dok se" nešto ne riješi"..
I koliko puta smo svi čuli ili rekli.."Sad sam u jednoj maloj krizi,imam neke probleme,ali čim prođu.."

---

I onda jednog dana u staračkom domu, naravno pod uslovom da smo imali sreće i doživeli ga,
sedimo u stolici koja se ljuljuška i kažemo.. eh, kako sam nekada bio srećan/srećna
Eto. Tome služi odlaganje sreće.

Nema odlaganja sreće :nono: život je jedan...

ma odlagala ne odlagala, isto ti je.. :aha: ovo mesto jednostavno nije predviđeno
za to da budemo srećni...

Sreća..odložena ili ne,odlaganje ili življenje..je u meni..ne mogu sebe nazvati mjestom..jer jedino "sada" i "ovdje" sam ja ..u 21,o2 na mom Forumu..:zvekira:

Tačno. Ovo sada se ne može ponoviti. Život nečujno prolazi. Život bi se mogao pretvoriti u ''Čekajući Godoa'', ako bismo čekali da se desi sve ono nešto što bi nas baš usrećilo. (odnosno, što mislimo da bi nas usrećilo, ali je pitanje da li bismo i tada bili srećni...)
Mislim da ljudima život prođe u ''biću srećan'' kad. Neće biti ni tada, ako danas nije svestan trenutaka koje život znače...:dada:
Da ponovim još jednom, odlična tema...

Скоро сам негде прочитала

Људи целе недеље чекају петак
целе године лето
и целог живота срећу..

Ал заборавих ко је то рекао. :drnd:

Ko god da je rekao,mnogi bi to trebali da zapamte i da se ponašaju bez odlaganja:dada:

ma ne odlažem više ni trenutak sreće i radosti :jasenka: dosta je čekanja da se sve kockice slože, da se steknu uslovi... prođe život u čekanju :aha:

sada i ovdje:dada:

Biti srećan , to je najbitnije :dada: Obično kad smo nezadovoljni ili imamo neke probleme,tešimo se ili teše nas "kako je drugim ljudima treba da budeš srećna ili srećan ", ali sve to ne vredi dok čovek sam ne shvati, poklope mu se kockice i prosto shvati : da je srećan, tada, u tom trenutku, tog dana...i zna da će biti srećan ... :dada:
To bude baš jedno lepo i olakšavajuše otkriće. :dada:

Nivo lične sreće

Mnogi nisu zadovoljni svojim životima. Misle da bi bili zadovoljni i srećni kada bi mogli da žive onako kako žele. Doživljaj nezadovoljstva ukazuje da postoji relativno velika razlika između toga kako bi želeli da žive i kako zaista žive. Veruju da bi promena okolnosti u kojima žive automatski dovela da žive mnogo srećnije živote. Očekuju da sreća dolazi spolja, kroz spoljašnje događaje. A očekivati znači u stvari čekati.

Odgovor na pitanje: da li zaista vredi čekati da nam se dogodi srećan život – mogu da pruže istraživanja koja se bave određivanjem indeksa lične sreće.

Ljudi veruju da je potrebno da se desi nešto veoma pozitivno što će im promeniti život i učiniti ga srećnim. Iz tog razloga ljudi masovno igraju lutriju kada je na njoj moguće ostvariti neki zaista veliki novčani dobitak. Međutim, sudbine onih koji su u tome zaista uspeli pokazuju da trećina takvih „srećnika” već posle nekoliko godina ostaje bez dobijenog novca. Razlog je u tome što brzo potroše novac, jer nisu naučili da njime upravljaju. Ali koliko su srećni oni drugi koji novac nisu potrošili: Koliko su zadovoljni svojim životima kada mine prvobitna velika radost?

Istraživanja su pokazala da se i oni posle nekoliko godina naviknu na novonastale okolnosti i da se vrate na onaj isti stepen doživljavanja lične sreće koji su imali i pre dobitka. Iako to izgleda čudno, ni veliki novčani dobitak im nije pomogao da postanu dugoročno gledano srećniji nego što su ranije bili. Kod manje srećnih događaja, kao što je kupovina dugoželjenog modela automobila, zadovoljstvo koje je posledica posedovanja i uživanja u njemu, već se posle nešto više od tri meseca potpuno gubi.

Kao što vidimo, umesto da srećni događaj trajno poveća nečiji indeks sreće, on to čini samo kratkoročno, nakon čega se indeks „vraća” na uobičajeni nivo.

Druga istraživanja su se bavila time koliko neki nesrećni događaj utiče na indeks lične sreće. Tako su, na primer, istraživanja među ljudima koji su doživeli nesreću sa teškim posledicama i doživeli paralizu od struka nadole (paraplegija), pokazala da se prema oceni ispitanika njihov indeks sreće nakon veoma neprijatnog perioda prilagođavanja, vratio na onaj nivo koji je postojao pre nesreće.

Iz svega možemo da zaključimo da je nivo zadovoljstva vlastitim životom mnogo manje povezan sa srećnim događajima u životu. Umesto da čekamo da nam neki značajan pozitivan događaj pozitivno promeni život, indeks sreće možemo da promenimo tako što ćemo tražiti lepotu i dobre stvari u onom životu koji već imamo, tako što ćemo svaki dan raditi nešto čime ćemo biti zadovoljni. Jedino tako ćemo povećati zadovoljstvo vlastitim životom.

Izvor