Sličan i suprotnost

Mnogo je izreka koje smo u hodu življenja nekako često znali čuti ili reći...jedna od njih je "Sličan se sličnom raduje" ,a druga,sasvim drugačije kaže :"Suprotnosti se privlače".
Nesumnjivo je da u obje izreke postoji istina.A gjde bi bila granica kad su u pitanju bliski odnosi,prijateljski ili ljubavni.
Da li nas zaista privlači neko suprotan nama,ili nas raduje neko tako sličan nama:hm:

Privlači nas neko suprotan nama, ali za zajednički život i razumevanje nam je potreban neko sličan nama.:huh:
Tako nekako mislim...

Ipak mislim, da se sličan sličnom raduje...:hm:
Ne privlače me suprotnosti ni u prijateljstvu ni u emocijama...

Da:hm: suprotnosti nas privlače,a sa sličnima trajemo..ima istine..

Privlači me jedino suprotan pol :lol:

Sad ozbiljno, to valjda spontano dođe da se družimo i zbližimo sa osobama koje su nam slične, mada nekad je dobro i prihvatiti osobu koja se razlikuje od nas, ali ne previše. Recimo ja spadam u mirne i pomalo povučene osobe, i nikako mi ne bi prijao muškarac koji je sušta suprotnost ili takva drugarica... znači neko ko voli da je u centru pažnje, ko je glavni u svemu, ko se ne ustručava ni od čega, otvoren i slobodan, voli da se eksponira... to mi ne prija, nije to za mene. Ali je dobro kad je to sve relativno blizu, kad se postigne neka ravnoteža, pa se nadopunjujemo lepo... volim što je moja drugarica malkice drugačija od mene, pa me često baš ta suprotost cimne iz nekog mog mira i rutine i malo "prodrma" :lol: ali ona tačno zna dokle sme da ide sa tim i koliko sam spremna da prihvatim :dada:

Evo ja sam imala nekad jednu baš lijepu ljubavnu priču..on i ja ,kao nebo i zemlja..aman,ništa nam nije bilo zajedničko..sve što je on volio,ja sam prezirala i obrnuto :)
I trajalo je dok je posttojalo neko vezivno tkivo,dok su te suprotnosti imale adrenalinsku formu,dok smo istraživali i uživali u izazovima..i naravno,prestalo da traje..ipak bih uvijek dala prednost sličnostima,jer one imaju duži i mirniji tok.

Suprotnosti se privlače u težnji da postanu isto i onda kad postanu isti raduju se.. :kapa:

Tešimo se onima koji su slični nama, ali oni različiti su daleko interesantniji.
Sve što se mi ne usuđujemo da uradimo iz nekih obzira ili strahova, oni se
usuđuju. Bez ikakvih problema kažu ono što se mi ne usuđujemo da izgovorimo.
Možemo im se diviti ili ih mrzeti, ali nas svakako neće ostaviti ravnodušnima.

Jel čitao neko Narcisa i Zlatoustog.. :hm:

Naravno,Hesse je taj kvalitet različitosti spojio u izuzetnu dimenziju prijateljstva i to nekako može da rezultira..samo nisam sigurna koliko u partnerskim odnosima različitost može da bude pozitivna i stimulisana energija..različitost može da nas intrigira,da nas zanese( Ne daj se zavesti..što reče jedna naša divna temica) ..da nam uzburka vijugice i adrenalin..ali dokle..

Nisam shvatila da je tema vezana samo za partnerske odnose.. :kapa:

I nije vezana isključivo za partnerske,već za sve odnose..samo nam oni nekako znaju da budu "prst" u oku pa za njih malo.malo zapinjemo :)

Partnerski ili još bolje međuljudski odnosi su TEMELJ svemu, oni su pitanje DOMAĆEG VASPITANJA i da ga ameri imaju nebi "žarili i palili" po celom svetu nego bi gledali svoja posla na dobrobit celog sveta a i njih samih. Veruju u boga a ubijaju, pa gde to ide najnovije rimsko carstvo. Zato verujmo u božansku ljubav jer jedino ona može da nas vodi pravim putem. Ona je jedina sličnost izmedju nas i "boga" a razlike su ogromne i moraju takve ostati. Zato iskoristimo tu jedinu sličnost i uhvatimo se za nju kao za jedinu slamku spasa.