Posebno važne namirnice

Integralne zitarice

covek je odvajkada u svojoj ishrani koristio celo zrno zitarica. Tek je moderna tehnologija i otkrice celicnih valjaka za preradu psenice (1830. godine) zamenilo klasicne kamene mlinove i dovelo do masovne proizvodnje belog brasna. Odbacujuci celo zrno i orijentisuci se iskljucivo na beli hleb i peciva savremeno covecanstvo je postepeno potisnulo i iz svoje ishrane odbacilo ostale, izuzetno vredne zitarice: raz, heljdu, proso, jecam, ovas (zob), pa cak i kukuruz.

Vekovima su nasi preci kultivisali ove biljke i odgajali ih za svoju ishranu, da bi ih se moderni covek tako lako odrekao i degradirao ih u stocnu hranu. Samo su retki pojedinci pokusavali da zadrze i sacuvaju tradicionalne nacine pripremanja jela od integralnih zitarica., kao posebne gurmanske specijalitete.

Druga polovina naseg veka donosi budjenje svesti o potrebi vracanja na prirodne izvore hrane i visokim bioloskim vrednostima koje ona ima za ljudski organizam.

Jedan od osnovnih principa pravilne i zdrave ishrane jeste svakodnevna upotreba integralnih zitarica. Koriscenje belog brasna i proizvoda od belog brasna, pre svega hleba i peciva, dovode do mnogih ozbiljnih oboljenja savremenog coveka. Upotreba celog zrna u ishrani daje ljudskom organizmu energiju (zbog visokog sadrzaja slozenih ugljenih hidrata), podmazuje zglobove, odstranjuje otrove i pomaze detoksikaciji. Jer, nutritivne vrednosti integralnih zitarica su neuporedivo vece od belih zita, iz kojih je prakticno odstranjeno sve sto je vredno, s obzirom da se u opni zrna nalaze sve hranljive materije neophodne za razvoj, rast i odrzavanje organizma.

Sadrzaj ugljenih hidrata u celom zrnu vecine zitarica prelazi 70%, belancevina od 10-17%, masti od 1,5-10%, vitamina i minerala do 2%, a visok je sadrzaj i celuloznih vlakana i amino kiselina.

Psenica je danas u svetu najvaznija od svih zitarica, jer se najvise koristi za proizvodnju hleba, peciva i ostalih proizvoda od brasna. Poreklom je iz jugozapadne Azije.

Ono sto psenicu stavlja u prvi plan jesu njena bioloska i pekarska svojstva. Iako su neke od zitarica po svojoj nutritivnoj vrednosti iznad psenice, ona preovladava upravo zbog prednosti koje ima prilikom mesenja hleba i peciva.

Celo zrno psenice sadrzi 70,7% uglejnih hidrata, 10,2% belancevina, oko 2% masti, 1,7% minerala, vitamine B, E, D, K i provitamin A (koji se od svih zitarica nalazi jedino u psenici). Od minerala najvise sadrzi fosfor (50%) i kalijum (20-30%), zatim gvozde, magnezijum i kalcijum. Posebnu vrednost imaju psenicni skrob i psenicne klice.

Lekovita svojstva psenice: Jaca imunitet, pospesuje rast i razvoj organizma, protiv iscrpljenosti i neraspolozenja, regulise probavu, leci osip, lisaj i upalu koze, protiv upale grla i kaslja, trovanja i bolova, srcanih oboljenja i protiv preranog starenja.

Seitan je visokoproteinski proizvod od psenice - zovu ga i psenicno meso. Sadrzaj proteina je 70%, a sadrzaj masti i ugljenih hidrata je simbolican. Lako je svarljiv i brzo se asimilira u organizmu, tako da se preporucuje sportistima, deci i onima koji su vrlo aktivni sa visokim utroskom energije. Koristi se kao potpuna zamena za meso (kao i soja), bogatog je ukusa i vrlo se lako priprema i dobro kombinuje sa ostalim namirnicama. Vrlo su popularni odresci, cufte, djuveci, sarmice i slicno. Na trzistu se moze nabaviti kao sirovi seitan ili vec pripremljen (proprzen) sa soja sosom.

Raz je zitarica koja se vekovima takmicila za prevlast u proizvodnji hleba sa psenicom, iako nije ni priblizno rasprostranjena i koriscena kao psenica. Medjutim, raz je po svojim botanickim i pekarskim karakteristikama najslicnija psenici (zrno, klas, stabljika, belancevine koje sadrze gluten - lepak). Raz je pored psenice i kukuruza, jedina zitarica koja nema omotac oko zrna (pleva) i moze se koristiti u ishrani u prirodnom obliku, bez dodatne tehnoloske obrade. Raz potice iz zapadne Azije, tacnije Zakavkazja.

Sadrzaj ugljenih hidrata u razi je 74%, belancevina 9,3%, masti 1,8%, minerala 1,8% (medju kojima najvise sadrzi kalijum, fosfor, magnezijum, gvozdje, kalcijum, natrijum, sumpor i mangan), vitamine, posebno grupe vitamin B. Raz je nesto kaloricnija od psenice - 100 g razi sadrzi 349 kalorija.

Lekovita svojstva razi: Protiv secerne bolesti, anemije, bazetove bolesti, tegoba u klimaksu, migrene, zatvora, za poboljsanje krvi i nervnog sistema.

Jecam (gersla) se nepravedno smatra sirotinjskom hranom. Po bioloskim vrednostima je zdraviji od psenice, jer ima izuzetna lekovita svojstva. Spada u jednu od najstarijih zitarica, poznat je jos u kamenom dobu, a tragovi kulture jecma pronadjeni su u podrucju Tigra i Eufrata, dolini Nila i svajcarskim jezerima. Posebno je cenjen u staroj Grckoj, gde ga smatraju darom boginje Demetre - "Majke zita". Savremena nauka je utvrdila da jecam ima cak 35% nezasicenih masnih kiselina, koje smanjuju holesterol u krvi, sto jecmu polako vraca izgubljene pozicije iz drevne proslosti. Prirodni jecmeni slad izvanredan je zasladjivac i odlicna zamena za secer. Jecam se takodje veoma koristi za proizvodnju piva.

Sadrzaj ugljenih hidrata u jecmu je veci nego kod psenice 73,4%, belancevina 11%, masti 1,8%, a veoma je bogat i mineralima (kalijum, fosfor, magnezijum, kalcijum, natrijum, sumpor, gvozdje, bakar, cink, jod) i vitaminima, posebno vitamin B 12 i vitamin E, kojih ima vise nego u ostalim zitaricama, kao i vitamin A i D.

Lekovita svojstva jecma: Smanjuje holesterol, jaca organizam, protiv starenja, avitaminoze, gojaznosti, neurastenije, bolesti krvnih sudova, grceva u nogama, reume, isijasa, bolesti zeluca i grla.

Ovas ili Zob je poreklom iz Azije i, mada spada u najlekovitiju zitaricu, vise sluzi za stocnu nego za ljudsku ishranu, posebno za ishranu konja. Poslednjih godina u ljudskoj ishrani su popularne zobene pahuljice, koje su izuzetno hranljive, jer su u njima sacuvani svi prirodni sastojci zrna.

Zbog visoke sadrzine minerala, posebno kalcijuma, fosfora, joda, kalijuma, gvozdja, cinka, bakra, mangana, magnezijuma, natrijuma, sumpora, fluora, vitamina grupe B, K, H, E i karotina (provitamin A) i aminokiselina, kojima se podstice rast i stvaranje crvenih krvnih zrnaca, ovas je vise lek nego hrana. Poznat je po visokom sadrzaju lako svarljivih belancevina, cak 95% od ukupnih blancevina i preko 20 esencijalnih aminokiselina, ciji je sastav daleko najpovoljniji u odnosu na ostale zitarice. Takodje sadrzi 7% masti bez holesterola.

Lekovita svojstva Ovsa ili Zobi: prociscava krv, leci secernu bolest, zuc, jetru, leukemiju, gangrenu, bubrege, mokracni mehur i kanale, razne upale, slezinu, jajnike, matericu. Kasom od zobenih pahuljica uspesno se leci karijes, a caj od zobi leci zeludacne probleme i probleme unutrasnjih organa.

Kukuruz potice iz Meksika, gde je uzgajan 4500 godina pre nase ere. To je jedina biljka kojoj do danas nije pronadjen prirodni, divlji oblik. Nekada je bio jedna od osnovnih zitarica u ljudskoj ishrani, da bi ga degradirali u stocnu hranu. Poslednjih decenija se sve vise koristi i u ljudskoj ishrani, posebno kao instant brasno, pahuljice, klice, zrno u limenkama. Zrno kukuruza je bogato ugljenim hidratima, skrobom, secerom i belancevinama - proteinima. Ulje od kukuruza je bogato linolenskom kiselinom, fitosterinom i vitaminom E. Od kukuruznog skroba dobija se grozdjani secer. Kukuruzna svila sadrzi hlorofil, fosfornu kiselinu, vitamin K, tanin, etericna ulja, secer, enzime, silicilnu kiselinu, kalijevu so i kalcijumovu so i veoma je cenjena u narodnoj medicini.

Lekovita svojstva kukuruza: snizava krvni pritisak, pomaze kod oboljenja krvnih sudova, za lecenje dijabetisa, srcanih oboljenja, odstranjuje kamenac iz bubrega, bolesti mokracnih puteva, kasalj, rahitis, bolove u kicmi, arteriosklerozu, katarakt pluca, razne upale.

Heljda je poreklom iz Azije, ali i pored izuzetno visoke hranljivosti vrlo malo se koristi u ishrani.

Bogata je ugljenim hidratima 72,9%, belancevinama 11,7%, biljnim uljem 2,4%, mineralima, posebno kalijumom (448 mg), fosforom (282 mg) i kalcijumom (114 mg), a ima i gvozdja, natrijuma i magnezijuma. Spada u lako svarljive namirnice i pored visoke energetske sadrzine. Takodje ima skoro sve vitamine B grupe i znacajne kolicine nijacina. Veoma je kaloricna - 100 g jestivog dela zrna sadrzi 335 kalorija.

Zbog svojih botanickih svojstava heljda se koristi i u proizvodnji meda. Heljda na jednoj stabljici ima i do 2000 krupnih, mirisnih, cvetova razlicitih boja, pa je vrlo omiljena kod pcela. Heljdin med je izuzetno cenjen.

Lekovita svojstva heljde: jaca otpornost kapilara i utice na snizavanje visokog krvnog pritiska, sprecava krvarenje, pomaze kod bolesti zeluca, parazitskih oboljenja, bolesti koze i proliva.

Proso je praistorijska kultura, poznata iz mladjeg kamenog doba, kada se koristio kao glavna hrana vecine stanovnistva i kao lek. Potice iz severne Indije, a danas se u celom svetu smatra sirotinjskom hranom. Pored toga sto spada u lekovite biljke, on je i dijetalna namirnica, lako se vari i posebno ga treba uzimati u ishrani ako je zdravlje vec naruseno, posebno se preporucuje starijim osobama. U ishrani se koristi oljusten proso, jer mu ljuska nije svarljiva zbog visokog procenta celuloze (53%). Kao i kod vecine integralnih zitarica bioloska vrednost prosa je izuzetno visoka: ugljeni hidrati cine 73%, belancevine 10%, masti 3%, minerali 2,5%, od kojih najvise ima kalijuma, fosfora i magnezijuma, a i gvozdja, kalcijuma i joda. Kaloricna vrednost je znatna - 100 g prosa ima 327 kalorija. Pored hranljivih sastojaka, lako se priprema i veoma je ukusno.

Lekovita svojstva prosoa: Leci kardiovaskularna oboljenja, aterosklerozu, bolesti organa za varenje, prociscava kozu i utice na lep ten, jaca kosu i nokte, protiv bolesti bubrega i mokracnog mehura, protiv mokrenja u snu, proliva, grceva u stomaku, gihta, za preznojavanje.

Integralni pirinac potice iz Azije, sa Dalekog Istoka i spada u najuravnotezenije namirnice. Pored ugljenih hidrata i belancevina, izuzetno je bogat mineralima i vitaminima i daje najvise energije. Odredjeni tipovi ljudi mogu ga svakodnevno konzumirati, posebno sportisti i ljudi izlozeni fizickim naporima.

Pahuljice se prave od integralnih zitarica. Dorucak savremenog coveka ne moze se zamisliti bez pahuljica. Najcesce se koriste ovsene (zobene), jecmene, razane, psenicne, kukuruzne i sojine pahuljice. U kombinaciji sa semenkama, susenim vocem i sirovim ili susenim klicama i mekinjama (musli) predstavljaju energetski jak dorucak, lako svarljiv i blagotvoran. Obicno se preliju vrelim mlekom, vodom, cajem ili jogurtom i ostave da odstoje desetak minuta (nije ih potrebno kuvati). Termicki su obradjene tako da se mogu odmah konzumirati, bez dodatnog tretiranja.



Semenke i orasasti plodovi

Semenke su izuzetno vazne u ljudskoj ishrani, jer sadrze visok procenat belancevina, minerala i vitamina, enzima, masti i ugljenih hidrata. U semenu je sva energija biljke i tu su koncentrisani svi hranljivi sastojci koji su neophodni biljci za rast i razvoj, pa su energetski veoma bogate i posebno se preporucuju kod mentalnih naprezanja i koriscenja kompjutera, ucenicima i studentima i kod izuzetnih intelektualnih aktivnosti. Semenje generalno sadrzi visok procenat fosfora, cak 20 puta vise od ribljeg mesa, koje je poznato po visokom sadrzaju fosfora.

Orah potice sa Mediterana. Jezgro sadrzi 55-65% ulja, 15% belancevina, 15% ugljenih hidrata. Bogat je kalijumom, magnezijumom, fosforom, gvozdjem, vitaminima B i C. Nedozreli plod je izuzetno bogat vitaminom C, a list se koristi za pripremu lekovitih cajeva.

Lekovita svojstva oraha: Prociscava krv, leci plucne bolesti, katar creva, upalu sluzokoze ociju, unistava crevne parazite, jaca vid.

Lesnik je pored oraha energetski najvrednija namirnica. Jezgro sadrzi 60% ulja, 15% belancevina, 10% ugljenih hidrata, 4 mg gvozdja, kalijum, kalcijum, vitamine B i vitamine E.

Lekovita svojstva lesnika: Protiv zutice, prosirenih vena, upale pluca, niskog krvnog pritiska, proliva, hemoroida, za izbacivanje toksina iz organizma. Rese sa leske se koriste za pripremu lekovitog caja.

Badem potice iz Azije, a najvise uspeva na Sredozemlju. Postoje slatki badem i gorki badem, s tim sto je gorki badem otrovan. U 100 g badema sadrzano je 20% belancevina, 50% lipida, 17% glicida, zatim kalijum, fosfor, kalcijum, gvozdje, vitamin B3 (PP).

Lekovita svojstva badema: Protiv cira na zelucu i gorusice, nervnog zamora, bolesti creva, holesterola, srcanih oboljenja, za normalizaciju krvnog pritiska. Dosta se koristi u kozmetici i farmaceutskoj industriji.

Golica je seme posebne vrste bundeve koje nema ljusku. Moze se konzumirati sirovo, suseno ili peceno. Golica sadrzi belancevine (40%), nezasicene masne kiseline (40%), kalcijum, fosfor, gvozdje, pektin, linoleinsku (ulje sadrzi 45%), oleinsku i steorinsku kiselinu, 90 mg E vitamina.

Lekovita svojstva golice: leci prostatu, pospesuje pravilno lucenje hormona, antioksidans, u narodu za isterivanje pantljicare. Sivozelenu pokozicu ne treba bacati jer je najlekovitija.

Suncokret su koristili jos americki Indijanci. Sadrzi 24% belancevina, 20% ugljenih hidrata, 47,3% ulja, zatim, fosfor, kalcijum, gvozdje, jod, kalijum, cink, magnezijum, niacin, vitamine A, D, E (80mg), B3 (PP) i vitamin B12.

Lekovita svojstva suncoketa: Antikancerogen i antivirusni. Kikiriki se obavezno mora preprziti ili ispeci u rerni. Sadrzi 26% belancevina, 18,6% ugljenih hidrata, 47,5% ulja, tiamin, linolinsku kiselinu, riboflavin, niacin. Ne preporucuje se svakodnevno uzimanje kikirikija, jer moze prouzrokovati visok krvni pritisak i krvarenje iz nosa. Ovo ne vazi za dijabeticare, koji ga mogu uzimati koliko zele. Ima lekovita svojstva protiv depresije.

Susam je izuzetno bogat kalcijumom i gvozdjem. Koristi se seme, koje je bledo zute boje kao dodatak jelima, proizvodima od testa, poslasticama. Posebno se koristi u orijentalnoj kuhinji. Izuzetnu aromu ima ako se malo proprzi na tihoj vatri. Pored belog, postoje i braon i crni susam.

Lekovita svojstva susama: Ako vam nedostaje kalcijum mozete potopiti jednu supenu kasiku susama sa 0,5 dcl jogurta i ostaviti tokom noci. Ujutro pojesti na taste.

Taan je susamov proizvod koji se koristi za pripremu alve, raznih kolaca, preliva za salate i slicno.

Gomasio je zacin koji se priprema od susama i morske soli. Susam se dobro opere i preprzi na dobro zagrejanom suvom tiganju, na tihoj vatri. So se odvojeno preprzi i kada se ohladi doda se susamu. Masa se gnjeci tuckom u specijalnoj suribaci posudi ili avanu.

Lekovita svojstva gomasia: ublazava zamor, jaca nervni sistem, jaca imuni sistem, protiv glavobolja, mucnine, povracanja, morske bolesti.

Nastavak

Laneno seme je jedan od najvecih izvora prirodnog lignina i omega 3 masnih kiselina, pa stoga ima antikancerogeno svojstvo, prirodni je razredjivac krvi i preventivno deluje na pojavu kardiovaskularnih oboljenja, visokog holesterola i triglicerida, mozdanog udara, tromboze, psorijaze, artritisa, protiv kamena u bubrezima i kamena u zuci (kasicicu sirovog semena zvakati 30 minuta ujutro na taste), protiv zatvora (potopiti seme u mlakoj vodi koja je prokuvana i ohladjena i ostaviti da odstoji 6 casova; pojesti citavu masu uvece pred spavanje). Najsira primena je kao dodatak hlebu i pecivima od integralnih zitarica.

Lekovita svojstva lenenog semena: deluje kao laksativ, za iskasljavanje, protiv nadimanja i zvatvora, pomaze lecenju astme i hronicnog kaslja.

Mnogima je problem kako da sami ispeku kikiriki, a da ga ne pregore ili ne presole i slicno. Stavite V2 kg kikirikija u pleh. Poprskajte ga sa malo vode i malo protrljajte prstima. Kikiriki ne treba da bude natopljen, vec samo malo pokvasen. Posoliti ga sitnom morskom solju i ponovo protrljati prstima. Ponovo jos malo posoliti. Zagrejati rernu na 220°C i ubaciti pleh. Smanjiti na 200°C i peci 15 min. Iskljuciti rernu i proveriti da li je pecen, ne treba ga mesati. Obicno mu treba jos malo, pa ga treba ostaviti u iskljucenoj pecnici. Po mirisu mozete znati kad je gotov, ali ipak proverite. Izvaditi i ohladiti. Sluziti topao ili ohladjen, ne ljustiti tanku crvenu opnu, u njoj su vitamini, posebno grupe B.

Ostale semenke se pripremaju slicno, s tim sto im treba manje vremena da se ispeku (suncokret, golica, susam). Soja se opere i ostavi preko noci da nabubri. Dobro se procedi i postupa se kao i sa kikirikijem.

Orasi, badem i lesnik se pokvase i posole i pripremaju kao kikiriki. Lesnik se ne soli, samo se malo pokvasi. Badem se prvo popari vrelom vodom, ostavi 10-15 minuta i oljusti mu se kozica. Zatim se posoli i pece u rerni kao ostale semenke, ili u serpi na ringli, uz stalno mesanje.


Hladno cedjena ulja i namazi

Predstavljaju vazan deo ishrane, jer masnoce i proteini u ishrani treba da budu zastupljeni do 20%. Veoma je vazno na koji nacin su proizvedeni ulja i namazi, jer se konvencionalnim nacinom proizvodnje, gde je temperatura preko 500°C, svi hranljivi sastojci koji se nalaze u semenkama uniste. Kod hladno cedjenih (nerafinisanih) ulja temperatura ne prelazi 110°C, sto omogucava ocuvanje nutritivnih i lekovitih svojstava semenki od kojih se proizvodi. Na primer, 100 g suncokretovog ulja sadrzi 80 mg vitamina E, dok ista kolicina bucinog ulja sadrzi 86 mg E vitamina. E vitamin - tokoferol je prirodni antioksidans, koji u konvencionalnim uljima ne postoji, tj. unisten je. Pored toga, ova ulja se koriste u tri puta manjoj kolicini i pozeljno ih je upotrebljavaiti vise puta, ako se radi o przenju.

Puteri i namazi (kikiriki, suncokret, golica, susam) se takodje proizvode tehnoloskim procesima koji garantuju ocuvanje bioloskih kvaliteta semenki. Obicno se pripremaju i konzumiraju sa integralnim hlebovima i salatom.

Gi (Ghi) - preciscen puter

Gi potice iz Indije i prvi put se spominje u starim indijskim tekstovima - ajurvede, koji su stari vise hiljada godina. Ajurveda bi se mogle najkrace definisati kao znanje, mudrost, koje ima trajnu vrdnost i primenljivo je u svim civilizacijama i vremenskim dobima. To je znanje celovitog pristupa zivotu i nastalo je iz meditativne spoznaje indijskih mudraca - risija, dolazeci direktno i na nivou kosmicke svesti primenjive na materijalni svet. Ajurveda sadrzi osam osnovnih grana medicine (pedijatriju, dijagnostiku, opstu medicinu, hirurgiju, ginekologiju, oftamologiju, gerijatriju i otorinolaringologiju), koje su zasnovane na teoriji o pet osnovnih zivotnih elemenata: etar, voda, vazduh, vatra i zemlja; zatim na teoriji o dosama (telesnim tipovima): vata, pita i kafa; teoriji o tri male (mokraca, stolica, znoj); teoriji o sedam dhatua (telesnih tkiva) i o teoriji o zivotnom trojstvu: telo, um i duhovna svest. Ajurveda govori o svim aspektima ljudskog zivota, dajuci savete koji su vekovima sluzili svima koji su tezili skladu, miru, harmoniji i dugovecnosti.
Gi je precisceni puter, odnosno puter oslobodjen vode, proteina, zasicenih masnih kiselina, laktoze i ostalih cvrstih komponenti mleka, tako da se gi smatra posnim namazom. Koristi se kao zamena za ulja i ostale masnoce u svakodnevnom kurvanju, kao namaz umesto putera, margarina. Veoma je pogodan za przenje, jer se za razliku od ostalih masnoca ne raspada na visokim temperaturama i zadrzava svoj prirodni ukus. Rasprostranjena mu je primena u medicini i kozmetici, jer ima sposobnost da upija lekovita svojstva biljaka i da ih pojacava.
Lekovita svojstva Gi -a: balansira visak stomacne kiseline, poboljsava probavu, utice na kvalitet pamcenja i ucenja, usporava starenje organizma, podize celokupan imunoloski sistem organizma. Kod spoljne upotrebe smiruje iritirane sinuse (nanosi se na unutrasnju stranu nosa), pomesan sa medom zaceljuje rane i smiruje upalne procese i plikove, pomesan sa biljkama (ruzmarin, kamilica) blagotvoran je prilikom masaze osetljive koze.
Gi spada u lako svarljive masnoce i nas organizam ga koristi kao izvor energije, sporo sagoreva i tako snabdeva organizam energijom tokom citavog dana. Jedna kasicica Gi -a (5g) sadrzi 45 kalorija, 0,0g proteina, 0,0g ugljenih hidrata, 0,0g vlakana.
Smatra se da je rok trajanja Gi -a neogranicen ukoliko se cuva na hladnom mestu, a da sa godinama njegova nutritivna svojstva rastu i da nakon 20 godina leci sve bolesti na svetu.

Soja

Soja potice iz Kine, gde se koristi vec preko tri hiljade godina. Zbog izuzetnih sastojaka koje sadrzi, Kinezi je nazivaju "cudotvorno zrno" i "andjeoska hrana". Soja je najkoncentrisanija biljna hrana za koju se zna. Izuzetno visok procenat belancevina - proteina (43%) ubraja je u najhranljiviju namirnicu. Radi poredjenja, to je dva i po puta vise od procenta koji sadrzi junece meso i 12 puta vise od neobranog mleka. Izvanredna je zamena za meso, jer su belancevine koje sadrzi mnogo kvalitetnije i prilagodljivije ljudskom organizmu.

Pored proteina, soja ima visok sadrzaj minerala i vitamina, koji su izvanredno uravnotezeni tako da odgovaraju ljudskoj ishrani.

Soja se koristi u raslicitim oblicima: u zrnu, koje je najbolje potopiti preko noci da nabubri, a zatim ga samleti (za snicle, sarmu, musaku), ili ga ispeci kao kikiriki; kao brasno se koristi za dodatak i mesanje sa ostalim zitaricama i kao osnovu za pripremu soja majoneza; od nje se pravi mleko, koje je potpuna zamena za kravlje mleko i sir - tofu, koji je veoma popularan u citavom svetu; zatim, soja sos (tamari i soju), kao zacin i dodatak jelima, posebno pirincu i corbama.

Soju ne treba preterano konzumirati, jer spada u jaku hranu. Pozeljno je uzimati je 2 do 3 puta nedeljno i u manjim kolicinama.

Miso je sojina pasta koja se dobija dugotrajnim procesom fermentacije sojinih zrna, soli i neke od zitarica (jecma, pirinca, psenice). Proces fermentacije dovodi do potpunog razgradjivanja sojinih zrna i zitarica na hranljive sastojke koji se izuzetno lako i brzo vare. Bogat je enzimima, ugljenim hidratima, esencijalnim uljima, vitaminima, mineralima, proteinima i sadrzi 18 aminokiselina medju kojima i 8 esencijalnih.

Odnos hranljivih materija je izuzetno izbalansiran, pa se miso preporucuje u svakodnevnoj ishrani, kao supa (u kombinaciji sa algama i povrcem), dodatak jelima, sosovima, varivima, testeninama, namazima. Mala kolicina miso-a ima izuzetno visoku hranljivu vrednost, a bakterija koju sadrzi i koja pomaze varenju i otklanja nepozeljne bakterije u crevima, moze izazvati neprijatnosti ukoliko se miso ne koristi prema datom uputstvu. Obicno se koristi jedna kafena kasicica miso -a na litar vode.

Sazreli miso je obicno tamne boje i punog i jakog ukusa i nisu mu potrebni nikakvi dodaci. U Japanu se proizvode na stotine vrsta misoa, koji imaju razlicite boje i ukuse, sto zavisi od sastojaka koji se koriste i nacina proizvodnje.

Miso nije samo hrana, vec je i lek, jer ima posebne zdravstvene efekte koji su vekovima poznati, ne samo u Japanu, vec sirom sveta. Miso sadrzi visoke kolicine glikoze koja nam daje energiju, pa se preporucuje kod izuzetnih psihofizickih napora i tokom zime kada zagreva telo i sprecava osecaj hladnoce.
Lekovita svojstva miso -a: Bogat je mineralima, sto utice na uravnotezavanje metabolizma. Sadrzi enzime, koji pomazu i pospesuju varenje. Miso hrani kozu i krv i ubrzava gradnju tkiva i celija koze, pa doprinosi lepoti, jaca kosu i daje joj sjaj.

Posto sadrzi linolinsku kiselinu i lecitin, koji rastvara holesterol i omeksava krvne sudove, sprecava i ublazava posledice kardiovaskularnih oboljenja, ateroskleroze i vosokog krvnog pritiska. Jaca imuni sistem i tako sprecava alergije i tuberkolozu. Ublazava lose efekte preteranog pusenja i uzimanja alkohola. Utice na ublazavanje posledica svih vrsta radioaktivnog ozracenja.

Najpoznatije vrste misoa su: mugi miso, kome miso i haco miso.

Mugi miso - priprema se od jecma i brze fermentira od soja misoa. Najpopularniji je jer je po ukusu najprivlacniji. Inace ima najvise minerala od svih vrsta misoa.

Kome miso - pored soje sadrzi i pirinac i preporucuje se koriscenje u letnjim mesecima.

Haco miso - priprema se samo od sojinog zrna i najbogatiji je belancevinama. Pravi se sa najmanjom kolicinom soli i najsuvlji je u odnosu na ostale vrste.


Miso supa

* 1L vode * 1 kasikica misoa

* 1 kasikica biozacina * 1 lovorov list

* 1/2 kasikice djumbira

Prokuvati vodu sa zacinima oko 3 min od kada prokuva i skinuti sa vatre. Ostaviti nekoliko min da se prohladi i razmutiti miso. Ova supa je kao lek protiv prehlada, malaksalosti, iscrpljenosti. Po zelji se moze dodati sitno izrendano razno povrce.

Tamari - Soja sos priprema se od soje i morske soli. Proizvod je koji nastaje od tecnosti koja istice prilikom fermentacije misoa. U odnosu na soju (koji se priprema od soje, zita, vode, morske soli i kodzi alge) ima jaci i ostriji ukus i miris i tamnije je boje. I tamari i soju sadrze organske aminokiseline, mikroorganizme i fermente koji pomazu varenju. Tamari i soju se koriste kao dodatak jelima, supama, pirincu, kao zacini i umesto soli. Vazno je imati u vidu da se so u fermentisanim proizvodima veoma razlikuje od uobicajene soli i postepeno bi trebalo preci na potpuno koriscenje tamarija prilikom pripremanja jela. Pored toga tamari je vrlo bogat proteinima.

Sojino mleko je izuzetno hranljiv i zdrav napitak, koji zamenjuje kravlje mleko. Po sastavu je veoma uravnotezeno, jer sadrzi vitamine i minerale, proteine, nezasicene masne kiseline (50-60% vise od kravljeng mleka) i posebno gvozdje, a uopste ne sadrzi holesterol ni mlecni secer, koji je uglavnom u kravljem mleku uzrocnik raznih alergijskih smetnji. Sojino mleko takodje ne sadrzi bilo kakve nadrazujuce sastojke, pa je lako svarlji-vo i mogu ga konzumirati bebe i deca. Preporucuje se onima koji pate od kardiovaskularnih bolesti i visokog krvnog pritiska, ateroskleroze i holesterola. Ima prirodan blag pomalo slatkast ukus i fini miris.

Najcesce se moze nabaviti kao mleko u prahu, a mozete ga pripremiti i sami od sirovog zrna soje.

Mleko se priprema na sledeci nacin: 3 solje sojinog zrna dobro oprati i potopiti da odstoji preko noci. Procediti (vodu baciti) i samleti masinom za meso dva puta. Naliti sa 6 litara vode i kuvati da provri. Kada provri dodati 1 dcl hladne vode i postupak ponoviti tri puta. Kada treci put provri skinuti sa vatre i sipati u cediljku oblozenu sa nekoliko slojeva ciste gaze, koja je postavljena iznad veceg lonca ili plasticne posude da se procedi. Skupiti krajeve gaze i cvrsto ih zavrtati da bi se iscedilo sto vise tecnosti, tj. soja mleka. Masa koja ostane u gazi naziva se okara i moze da se koristi za pripremu cufti od povrca, proje, slanog peciva, hlebova i si. Kod koriscenja okare treba voditi racuna da joj je trajnost ogranicena na dva do tri dana na hladnoj temperaturi.

Tofu je sir od soje koji se pravi od sojinog mleka. To je najpopularniji i najrasprostranjeniji sojin proizvod koji se koristi u ljudskoj ishrani. Blagog je i prijatnog ukusa i lako prima zacine, tako da se moze pripremati na razlicite nacine i u kombinaciji sa drugom hranom. Obzirom da tofu ne sadrzi balastne materije preporucuje se konzumiranje sa zitaricama i povrcem. Tofu se cuva u frizideru u posudi sa vodom, da voda prekrije tofu, do desetak dana. Vodu treba menjati svaka dva dana. Veoma je bogat kalcijumom, fosforom, gvozdjem, tiaminom, riboflavinom, niacinom i panteonskom kiselinom. Tofu u nasem telu preventivno deluje na sprecavanje nastanka bolesti krvnih sudova, visokog krvnog pritiska i osteoporoze.

Tofu se moze konzumirati u sirovom stanju, mariniran, przen ili blago obaren na soja sosu (tamari ili soju).

Alge

Alge su plodovi mora izuzetno bogati mineralima i vitaminima, proteinima i lako svarljivim ugljenim hidratima. Od minerala najvise imaju kalcijum, fosfor, gvozdje, jod, magnezijum, natrijum, a od vitamina A, B1, B12 i C.

Lekovito dejstvo algi je od davnina poznato, posebno kada su u pitanju teska oboljenja; u savremeno doba - kancer. Visok sadrzaj minerala pomaze prociscenju organizma i krvi kao i otklanjanju kiselosti, izazvane pre svega preteranim unosenjem mesa, mlecnih proizvoda i belog secera. Alge pomazu sprecavanje i lecenje mnogih savremenih bolesti: raznih vrsta alergija, anemiju, aterosklerozu, visok krvni pritisak, nervne poremecaje, artritis, reumatizam. Kod izuzetno teskih bolesnika, koji su podvrgnuti ozracenju i u post-terapiji lecenja kancera preporucuje se mala kolicina u svakodnevnoj ishrani.

Najpoznatije alge koje mozete naci na nasem trzistu su: kombu, vakame, arame, nori, hidjiki. Dobro se kombinuju sa svim vrstama integralnih zitarica i povrcem.



Med

Med je prirodna hrana koja je, zbog visokog sadrzaja vitamina, minerala, ugljenih hidrata, proteina i masti, u mogucnosti da nadoknadi svaki nedostatak koji se moze javiti u nasoj svakodnevnoj ishrani. Minerali poticu iz zemljista na kome rastu biljke i dospevaju u nektar od koga pcele prave med. Polen je izuzetno bogat vitaminom C (mnogo vise od skoro svih vrsta voca i povrca) i od kolicine polena u medu zavisi i obogacenost meda vitaminom C. Polen takode sadrzi proteine i masti i razne ugljene hidrate (secer, skrob, celuloza).

Med je gradivna hrana, prepuna materija neophodnih za razvoj i obnovu celija. On vrlo brzo oslobadja dosta energije i predstavlja izvor pogonske energije srca. Misici funkcionisu tako sto koriste ugljene hidrate i proteine. U medu je sadrzan prirodni secer i veoma mala kolicina meda zadovoljava dnevne potrebe organizma.

Veruje se da postoji direktna medjuzavisnost produzenja ljudskog veka i kolicine i vrste hrane koja se dnevno unese u ogranizam. Dovoljno je da se u toku dana uzmu dve kasicice meda sa dve case vode i dve kasike jabukovog sirceta.

Prednosti meda u odnosu na druge vrste secera su: brzo i lako se asimiluje (u krv dospeva nakon 20 minuta od uzimanja), odmah zadovoljava potrebu za energijom i tako omogucava vrlo brz oporavak u slucaju umora i iscrpljenosti, deluje umirujuce na organizam, ne nadrazuje zidove organa za varenje, manje opterecuje bubrege. Izuzetno je dobar za sportiste, koji svoje rezerve energije zele svakodnevno da zadrze na visokom nivou, lako se vari i ne opterecuje zeludac, zadrzava telesnu masu, povecava izdrzljivost prilikom napornih takmicenja i treninga.

Blagotvorno dejstvo meda posebno je primenjeno u narodnoj medicini kod lecenja bolesti disajnih organa i svih vrsta nazeba i kaslja, anemije, smanjenja krvnog pritiska, ublazavanja napetosti celokupnog organizma i poboljsanja sna, ublazavanja nocnog grcenja misica, lecenja opekotina i nocnog mokrenja kod dece. Med ima posebno antisepticko i antialergijsko dejstvo, jer u sebi ne sadrzi bakterije - one ne mogu da opstanu u medu.

Za dobar san i povecanje otpornosti organizma uvece pred spavanje preporucuje se uzimanje kasicice meda razmucene u solji toplog mleka. U kombinaciji sa orasima i limunom efikasno leci anemiju: u 1/2 kg meda dodati istu kolicinu mlevenih oraha i sok od jednog limuna. Uzimati po kasicicu ujutro na taste.

Za jacanje organizma dobro je tokom dana povremeno uzimati po kasiku sledece mesavine: 2-3 kasike meda sa rendanom jabukom i sokom od pomorandze.

Lecenje hronicnih oboljenja disajnih organa, sinusa i grla i neotpornosti na ceste nazebe, prehladu i slicno. Vrlo je efikasno: u toku mesec dana konzumirati od 2,5 do 3 kg vrcanog meda; najbolje da to budu bagremov, livadski i sumski (po 1 kg).

Med je vrlo prijatnog ukusa i treba ga koristiti u svakoj prilici umesto secera i ostalih zasladjivaca. Najbolje ga je uzimati posle jela, po dve kasicice nakon svakog obroka. Med treba drzati u staklenim ili plasticnim posudama (nikako metalnim), a prilikom jela koristiti drvenu, plasticnu, keramicku ili staklenu kasicicu. U dodiru sa metalom dolazi do oksidacije i stvaranja stetnih materija.


Maticni mlec

Smatra se da je maticni mlec zbog svojih svojstava najsavrsenija supstanca u prirodi i najsnazniji biostimulator, bioenergator i imunotonik. Mlec je jedini prirodni proizvod koji ima preko 150 bioloski aktivnih sastojaka: sadrzi svih pet hranljivih i gradivnih materija koje stvaraju zivot - belancevine, masti, ugljene hidrate, vitamine grupe B, E i C, najvaznije minerale, enzime, koenzime, 23 aminokiseline medju kojima i 8 esencijalnih. Posebno svojstvo maticnog mleca je u tome sto on deluje na nivou celije - ulazi u celiju, vrsi detoksikaciju, stimulise funkciju celije i njenu deobu. Maticni mlec je jedini prirodni proizvod koji ima sposobnost da regenerise celiju, da je obnavlja i podmladjuje sto se odnosi ne samo na zdrave i nove, vec i na ostecene i bolesne celije, pa stimulise rast i razvoj i usporava starenje organizma.

Maticni mlec deluje na sve delove naseg organizma: nerve, mozak (koncentracija, sposobnost pamcenja, ucenje, koordinacija pokreta), jaca imunoloski sistem i povecava otpornost, jer biostimulatori koje sadrzi podsticu stvaranje antitela i leukocita, a prirodni antibiotici koje ima - 40 prirodnih antibiotika - unistavaju bakterije i viruse. Poboljsava prokrvljenost i cirkulaciju i time povoljno utice na kardiovaskularni i nervni sistem, ublazava propadanje nervnih celija, normalizuje krvni pritisak, usporava proces ateroskleroze, pojavu prosirenih vena, infarkta i ubrzava izlecenje vec postojecih kardiovaskularnih bolesti.

Stimulise rad zlezda sa unutrasnjim lucenjem i otklanja uzroke mnogih bolesti. Deluje na tiroidnu zlezdu koja regulise metabolizam i tako pomaze balansiranju metabolizma. Obnavlja funkciju pankreasa i pomaze prirodnom lucenju insulina, a sanira i psihicke poremecaje nastale usled dijabetesa. Normalizuje hormonski status kod zena i muskaraca i pomaze otklanjanju uzroka steriliteta.

Normalizuje rad nadbubreznih zlezda i lucenje adrenalina, sto utice na povecanje otpornosti na stres i ublazava i otklanja posledice stresa. Regulise rad svih vitalnih organa i tkiva i tako ubrzava izlecenje bolesti srca, bubrega, besike, bronhitisa, astme. Regenerise jetru jer joj daje gotove enzime i tako odmara jetru. Utice na pokretljivost kicmenog stuba i ublazava bolove nastale usled poremecaja kicmenog stuba. Jaca nervni sistem i utice na poboljsanje psihickog stanja i raspolozenja uopste. Ubrzava detoksinaciju organizma i sanira posledice radioaktivnosti i poboljsava opstu vitalnost organizma.

Maticni mlec mogu koristiti svi bez obzira na godine i zdravstveno i psihofizicko stanje, a posebno se preporucuje svima koji su izlozeni izuzetnim umnim i fizickim naporima i rade u ekstremno teskim uslovima. Maticni mlec je veoma tesko sacuvati: kada se izvadi iz kosnice traje svega 48 sati, ako se odmah stavi u med moze se sacuvati do 7 dana, a nakon toga se glavna svojstva, tj. njegova bioaktivnost, gube, ali se odredjena svojstva mogu sacuvati do godinu dana.

Zbog svih ovih svojstava koje maticni mlec poseduje naucnici su skoro trideset godina radili na tome da pronadju oblik u kome ce se maticni mlec moci ocuvati duze od nedelju dana. Tako je Ruska akademija nauka pocetkom devedesetih godina uspela da posebnom metodom liofilizacije izdvoji i sacuva maticni mlec u obliku granula sa garantovanim rokom upotrebe do 2 godine.


Malteks - Jecmeni slad

Malteks je ekstrat jecmenog slada, dobijen posebnim tehnoloskim postupkom, kojim su maksimalno sacuvana hranljiva svojstva zrna jecma. U obliku je meda tamne boje, sa jakim mirisom i ukusom. Koristi se kao zamena za secer i med, posebno je zahvalan u pekarskoj industriji.

Ima izuzetnu nutritivnu vrednost, jer pored prostih i slozenih secera sadrzi belancevine i ugljene hidrate, bogat je mineralima: kalijum, fosfor, natrijum, magnezijum, kalcijum, gvozdje, i vitaminima A, B grupe E. Zbog toga je vazan za ishranu dece, sportista, trudnica, rekonvalescenata, onih koji pate od hronicnog bronhitisa, kaslja i otezanog disanja.

Jabukovo sirce

Jabukovo sirce je vazna namirnica u prirodnoj i zdravoj ishrani, jer ima visok sadrzaj kalijuma, koji je neophodan za rast, razvoj i odrzavanje mekoce i gipkosti telesnih tkiva. Kalijum se poredi sa kalcijumom, jer je neophodan mekim tkivima na isti nacin na koji je kalcijum potreban tvrdim tkivima.

Nedostatak kalijuma moze izazvati mnogobrojne tegobe, medju kojima je najteze oboljenje zglobova. Da vasem organizmu nedostaje kalijum mozete primetiti, pre svega, po tome sto gubite zivotni elan i imate osecanje duboke obeshrabrenosti. Postajete letargicni i lenji, jer osecate duhovni i fizicki umor i veoma se lako zamarate zbog slabosti koju osecate u misicima. Ujutru jako tesko ustajete i osecate se iscrpljeni. Zatim, osetljiviji ste na hladnocu, posebno ruke i tabani i podlozni ste cestim nazebima; skloni ste zatvoru; gubite apetit i osecate gadjenje i povracanje; kvare vam se zubi; koza vas cesto svrbi, a dolazi i do pojave bubuljica; opada vam kosa; nokti se cepaju; posekotine vam tesko zarastaju; nocu vam se grce misici na nogama; tabani vam otvrdnjavaju i podlozni su zuljevima; nocu nemirno spavate. Svi ovi simptomi se povremeno javljaju i tesko je otkriti da vam nedostaje bas kalijum.

Sa godinama starosti, kolicina kalijuma koja je neophodna organizmu se povecava. Najbrze ce se nadoknaditi kalijum ako se ujutro na taste srce i uvece pred odlazak u postelju uzme napitak spravljen od dva decilitra vode i jednom kasicicom jabukovog sirceta. Ovom rastvoru mozete dodati i kasicicu meda, posebno ujutru.

Pored toga sto je bogato kalijumom, jabukovo sirce ima mnogobrojnu lekovitu primenu, jer vezuje kalijum sa drugim mineralnim sastojcima. Bogato je fosforom, kalcijumom, sumporom, gvozdjem, natrijumom, hlorom, magnezijumom, odnosno svim mineralima koji se nalaze u samoj jabuci.

Najbolji rezultati primene jabukovog sirceta primeceni su kod lecenja hronicnog umora, visokog krvnog pritiska, migrene, zapaljenja grla, vrtoglavice, trovanja hranom (unistava stetne bakterije u sistemu za varenje), zapaljenja bubrega, infekcije besike i smanjenja telesne tezine. Za lecenje hronicnog umora najbolje je uzimati mesavinu jedne solje meda sa tri kasicice jabukovog sirceta. Uvece pred spavanje treba uzeti dve kasicice ove smese.

Kod zapaljenja grla, kasicicu jabukovog sirceta izmesati sa jednom casom vode i na svakih sat vremena ispirati grguranjem, a zatim popiti. Ukoliko zelite da se oslobodite viska kilograma, preporucuje se uzimanje jedne case vode sa dve kasicice jabukovog sirceta izmedju dva obroka. Jabukovo sirce ubrzava sagorevanje masnog tkiva u organizmu i sprecava njegovo nagomilavanje.

Potrebe svakog pojedinog organizma za kalijumom su individualne, pa se preporucuje povecanje dnevne doze ukoliko za to osecate potrebu ili primetite neke od navedenih simptoma nedostatka kalijuma.

Zacini

Upotreba biljnih zacina i mirodija u ishrani povezana je sa obicajima, navikama i kulturnom tradicijom naroda.

Zacini bi se mogli definisati kao aromaticno bilje koje koristimo u kulinarstvu u obliku praha, listica, plodova, bobica, semenki, cvetnih latica, pupoljaka i korencica. Dodajemo ih jelima u svezem ili susenom stanju da bismo oplemenili i poboljsali miris, ukus i estetski izgled hrane. Najrasprostranjenija i najprakticnija primena zacina je u obliku praha, koji treba cuvati u hermeticki zatvorenim posudama, jer lako ishlapljuje i gubi miris i ukus.

Pored prijatnog ukusa i mirisa koji daju hrani, zacini su veoma bogati vitaminima i mineralima i imaju brojne lekovite sastojke, tako da stimulisu lucenje sokova za varenje i ublazavaju odredjene tegobe u organizmu. Treba ih uzimati u umerenim kolicinama, posebno ako su ostrog i jaceg ukusa, da ne bi izazvali nezeljene efekte. Uobicajeni zacini na nasem podrucju su biber, aleva paprika, persun, mirodija, beli luk, lovorov list, celer. Ali, zbog uticaja stranih kultura, sve vise se koriste i drugi, egzoticniji zacini.

Ne postoje stroga pravila i ogranicenja prilikom koriscenja zacina. Oni cine vasu trpezu bogatijom i mastovitijom i od vase inventivnosti i licnih aspiracija u kulinarstvu u mnogome zavisi kako cete prilagoditi i spojiti odredjene ukuse. Ako vec posedujete izvesno kulinarsko iskustvo, lako mozete da u vasu ishranu uvedete nove zacine. Za pocetak, dovoljno je da uobicajenim zacinima i nacinu pripremanja jela dodate neki od egzoticnih i da probate da li vam prija. U poglavlju o receptima ovog prirucnika pronaci cete upravo i takve recepte koji vam omogucavaju da u svoju ishranu bez velikih izmena polako uvedete dodir drugih kulinarskih kultura.

Osnovne karakteristike navedenih zacina daju se kao orijentacija u svakodnevnoj primeni i njihovom kombinovanju:

Aleva paprika: susena paprika, mlevena paprika, tucana paprika, slatka paprika ili ljuta crvena paprika, koristi se prilikom pripremanja corbi, sosova, pasulja, sarmi i variva. Bogata je vitaminom C i karotinom.

Ljuta paprika pojacava cirkulaciju i znojenje, prociscava creva, unistava gliste i parazite u crevima, prociscava znojne zlezde, pomaze rastvaranju krvnih ugrusaka i laksu apsorpciju hranjljivih materija. Anis (morac, janez): koristi se list i seme, koje je jaceg ukusa i slican je mentolu.

Anis se koristi u pripremi salata, sosova, jela od povrca i corbi, kao i testa i kolaca. Poboljsava varenje, smanjuje nadimanje, ublazava kasalj, glavobolju i smiruje zapaljive procese.

Biber je poreklom iz Indije, a smatra se najpopularnijim zacinom, zastupljenim u svim svetskim kuhinjama. U obliku je zrna ili praha, a moze biti crni biber ili beli biber (zeleni biber). Najbolje ga je mleti pred samu upotrebu. Olaksava varenje hrane, deluje stimulativno na krvotok.

Beli luk: koristi se uglavnom u svezem stanju (iseckan, izgnjecen ili iscedjen) ili kao prah. Njegova upotreba je veoma rasprostranjena jer deluje i kao antiseptik, poseduje i antibiotska svojstva, snizava krvni pritisak, poboljsava probavu.

Mirodjija: koriste se iglicasti listici u svezem ili susenom stanju. Veoma je aromaticna i dodaje se corbama, sosovima, varivima (posebno grasku i tikvicama), tursiji. Mirodjija pojacava rad bubrega, ublazava grceve u stomaku (caj), jaca otpornost organizma.

Persun: uglavnom se koristi u svezem obliku i vrlo je omiljen u citavom svetu, u skoro svim jelima od povrca, supama, corbama, sosovima, prelivima. Bogat je vitaminima C, A, B1, B2 i E. Snizava pritisak, smiruje nerve, izbacuje toksine iz tela, ublazava bolove. Koristi se i kao caj.

Celer: upotrebljava se i list i koren, kao dodatak supama, corbama varivima, sarmi i salatama. Ublazava reumaticne tegobe i snizava krvni pritisak, pomaze probavu i apsorpciju, podmladjuje, ublazava bol u zglobovima.

Lorberov list - lovorov list: potice iz mediteranskih zemalja i veoma je aromatican. Posebno se koristi u kombinaciji sa razlicitim zacinima za pripremu jela od pasulja, soje, kupusa, paradajza, pecurki. Smanjuje nadimanje, uklanja neprijatne mirise.

Bosiljak: koristi se lisce, sveze ili suseno, pre svega za salate, corbe, sosove i prelive, a posebno jela od paradajza. Dodaje se pri samom kraju kuvanja, radi jace arome. Bosiljak ima umirujuce dejstvo, opusta, cak i uspavljuje. Pospesuje varenje i pojacava apetit. Koristi se kao caj.

Nana - menta: ima izrazito osvezavajuci miris i ukus, pa se dodaje jakim i teskim jelima. Koristi se kao dodatak kremovima i sladoledima. Olaksava varenje. Nana kao caj deluje delotvorno na stomacne tegobe. Pomaze kod odvikavanja od pusenja.

s½alfija: potice sa Mediterana, prijatnog je mirisa i gorkog ukusa. Koristi se kao dodatak sosovima, a najvise se upotrebljava u specijalitetima Srednjeg Istoka. Smatra se jednom od najlekovitijih biljaka - snizava temperaturu, prociscava krv, ublazava glavobolju i nervnu napetost, pospesuje varenje, ima antisepticko dejstvo.

Majcina dusica: ima prijatan miris i pomalo ostar ukus, koristi se za razne corbe, posebno od paradajza. Deluje kao prirodni konzervans. Umiruje nerve i ublazava stomacne tegobe. Majcina dusica se koristi i kao caj za otklanjanje promuklosti i prociscavanje disajnih organa i krvi.

Hren: upotrebljava se koren, uglavnom kao dodatak salatama, sa majonezom ili pavlakom i varivima. Hren ima ostar, ljut ukus i treba ga obazrivo koristiti. Ima najvise vitamina C od svih biljaka, kao i antibiotske sastojke. Posebno je delotvoran kod lecenja glavobolje, obolelih disajnih organa, zatim jaca krvne sudove, ublazava dijabetis, snizava krvni pritisak, pojacava intelektualne sposobnosti i opstu vitalnost organizma.

Origano: veoma je aromatican i ima opor i gorkast ukus. Najvise se koristi u italijanskoj, spanskoj i grckoj kuhinji u jelima od povrca, pirinca i testa. Efikasno leci upale disajnih organa, glavobolje, iznurenost i prehlade, a pomaze varenju i smiruje zeludacne tegobe.

Kapar: koriste se pupoljci biljke (marinirani), kao i suseno seme, kao dodatak salatama i sosovima, najvise u mediteranskom kulinarstvu. Podstice varenje i otvara apetit.

Ruzmarin: ima intenzivan miris i najvise se koristi u italijanskoj kuhinji, uglavnom za supe, corbe, marinade, sosove. Koristiti ga obazrivo, da miris ne preovlada citavim jelom. Ruzmarin deluje stimulativno na krvotok i varenje, pomaze kod malaksalosti.

Majoran: aromatican je i koristi se u corbama, varivu, pecurkama, jelima od sira. Veoma se rasprostranjeno koristi. Sadrzi vitamine A i C, a smiruje kasalj i prehladu.

Melisa: koriste se listici koji imaju miris slican limunu, pa je zovu i limun-trava. Sluzi kao dodatak supama, sosovima, za marinade, slatko. Ima visok sadrzaj vitamina C, pa jaca otpornost organizma, smiruje nerve i poboljsava san.

Djumbir: potice iz tropskih predela jugoistocne Azije. Djumbir se koristi u svezem i susenom stanju ili kao prah. Zastupljen je u Indijskoj kuhinji, za pripremu jela od povrca, corbi, sosova, pirinca, kao i poslastica.

Lekovita svojstva djumbira: smiruje kasalj i prehladu, sprecava pojavu glavobolja i migrene, ima antisepticno dejstvo. Obloge od djumbirove vode povecavaju cirkulaciju i sire krvne sudove, ublazavaju akutne i hronicne bolove kod reumatizma, artritisa, kicme, stomacnih grceva, kamena u bubregu i zucnoj kesi, zubobolje, asmaticnih napada, bronhitisa, zapaljenja jetre, prostate, ubrzavaju regeneraciju ostecenog tkiva, ublazavaju napetost misica.

caj protiv prehlade:

* 1 koren djumbira (svez ili osusen) ili 2 kasikice praha

* 1 kasikica malteksa ili meda * 1/2 limuna

U pola litra vode staviti opran i isecen koren i kuvati oko 20 min. Skloniti sa vatre i ostaviti da se ohladi na oko 50°C. Dodati zasladjivac, a zatim limun. Piti dok je topao i svez.

Djumbirova voda se priprema na sledeci nacin: prokuvati 4,5 L vode i smanjiti temperaturu. U medjuvremenu izrendati 100 - 140 grama svezeg korena djumbira (rendati kruzno) ili uzeti 30 - 40 g. praha i u platnenoj kesici ili viseslojnoj gazi staviti u vodu i ostaviti da krcka 5 min. Voditi racuna da voda sa djumbirom ponovo ne provri, jer ce biti unisteni aktivni sastojci djumbira. Povremeno stisnuti vrecicu sa djumbirom uz zid lonca da bi se dobila tamno smedja, mirisljava tecnost. Obloge treba da budu vrele kada se stavljaju na obolelo mesto. Voditi racuna da koza ne izgori. Oblogu prekriti suvim peskirom da bi se sto duze zadrzala vrelina.

Kari: osnovni zacin u Indijskoj kuhinji, po kome je najpopularnije jelo u Indiji dobilo naziv "kari". Veoma je pikantan i pravi se kao kombinacija nekoliko zacina (cimet, kardamom, karanfilic, kim, korijander, crni biber) koji se melju u prah.

Kajen: ljut, ostar zacin, slican alevoj paprici, poznat je i pod imenom indijski biber ili crveni biber. Predstavlja mesavinu cilija - spanski biber i gvinejski biber. Najvise je zastupljen u meksickoj i indijskoj kuhinji.

Korijander: spada medju najstarije zacine, a potice iz jugoistocne Evrope. U Indiji, Kini i Egiptu se gaji vec hiljadama godina. Veoma je aromatican i koristi se u obliku zrna, praha i u svezem obliku. Listovi podsecaju na persunov list i dodaje se jelima na samom kraju, posebno indijskim corbama i karijima. Zrno i prah se koriste posebno u indijskoj kuhinji, za pripremu jela od povrca, ali i poslastica. U nasoj kuhinji se koristi u obliku zrna, kao dodatak tursiji.

Lekovita svojstva korijandera: prirodni je diuretik, cisti besiku, pomaze probavu, olaksava probleme mucnine, morske bolesti i povracanja, ublazava kozne upale.

s afran: prah tamno narandzaste boje koji daje jelima lepu zutu boju. Indijska jela se ne mogu ni zamisliti bez ovog zacina. s afran se koristi za pripremanje corbi, jela od povrca, karija, pirinca (basmati). Da bi se dobilo pola kilograma praha potrebno je 75 hiljada cvetova, pa je zbog toga najskuplji zacin na svetu.

Kurkuma - tumerik: veoma slican safranu po boji koju daje jelima, ali je ukus malo ostriji i oporiji, a boja svetlije i svezije narandzasta. Primenjuje se kao i safran, u svim indijskim jelima naici cete na boju i ukus kurkume.

Lekovita svojstva kurkume: prociscava krv, pomaze kod oboljenja disajnih organa, kaslja i astme, ublazava artritis, ima protivupalna svojstva, odrzava floru creva u ravnotezi, pomaze kod lecenja dijabetisa jer regulise nivo secera u krvi.

Kardamom: koristi se u zrnu i prahu i jedan je od najskupljih zacina na svetu. Posebno je omiljen u Indiji, s vedskoj i zemljama bivseg Sovjetksog Saveza. Kardamom se koristi u mesavinama zacina, za pripremanje jela od povrca, karija i slatkisa (indijski puding, svedske pogacice). U arapskim zemljama dodaje se crnoj kafi.

Lekovita svojstva kardamoma: aromatican, stimulativan i osvezavajuci, pomaze probavu, osvezava dah, podstice rad srca, jaca pluca. Treba ga koristiti u malim kolicinama.

Pimet: popularan je u Meksiku, Indiji i Jamajci. Ima slican ukus biberu, ali nema toliku ljutinu i ostrinu. Pimet je prijatnog mirisa i koristi se za corbe, pikantne umake, tursiju, kolace.

Kim: koristi se seme koje je tamno braon boje, kao dodatak jelima od mahunarki, kupusa, pecivu i hlebu, krem sirevima. Posebno je omiljen u skandinavskoj i nemackoj kuhinji. Kim svezem obliku (list) koristi se kao dodatak salatama, barenom povrcu i sosovima. Bogat je proteinima i olaksava varenje i ublazava grceva u stomaku, posebno se daje novorodjenim bebama u obliku blagog caja.

Cimet: aromaticna kora tropskog cveta koji se koristi i kao prah. Koristi se kao dodatak poslasticama, a na Dalekom Istoku i u Indiji i za pripremu slanih jela.

Lekovita svojstva cimeta: okrepljuje telo i deluje anti-septicno i detoksicno na organizam, poboljsava probavu, podstice znojenje, koristan je kod prehlada i kaslja. Koristi se u malim kolicinama i u kombinaciji sa drugim zacinima.

Vanila: aromatican plod tropske biljke, po obliku slican boraniji. Vanila se koristi kao sipka, prah ili ekstrat vanile za pripremu kolaca i ostalih poslastica. Vanila je omiljena u citavom svetu.

Karanfilic: osuseni cvetni pupoljci jakog, prijatnog mirisa i gorkasto -ljutkastog ukusa. Koristi se za pripremanje slanih jela, poslastica, toplih napitaka (jogi caj), a za postizanje arome dovoljno je svega nekoliko klincica. Deluje kao antiseptik.

Muskat - morski orascic: plod tropske biljke (malajskog drveta) koji se prilikom upotrebe renda i dodaje slanim i slatkim jelima, zitu, varivima, kremovima, pudinzima i sosovima. Prijatnog je mirisa.

Lekovita svojstva muskatnog orascica: ima blago umirujuce dejstvo i koristi se kod nesanice, deluje protiv dijareje i mucnine, olaksava varenje, pojacava funkcije srca i mozga. Muskatni orah se koristi u malim kolicinama i ne treba ga davati deci.

www.zdravaishrana.net

Batat je energetski visokovrijedna namirnica, izuzetno važna posebno za ljude koji imaju problema s povišenim šećerom u krvi i čije zdravlje ovisi o stabilnoj razini glukoze. Naime, zbog vrlo niskog glikemijskog indeksa koji omogućava slabiju apsorpciju glukoze, konzumacijom batata nema štetnog stresa za organizam

http://www.femina.hr/images/articles...tat_velika.jpgBatat mnogi zamjenjuju s krumpirom iako su te dvije namirnice slične načelno samo po izgledu (po kemijskom sastavu jesu srodne, ali prehrambeno su vrlo različite). Batat je brašnasti gomolj nalik repi prepoznatljivog slatkog okusa. To je višegodišnja biljka iz porodice slakova (Convolvulaceae) i nema nikakve sličnosti s krumpirom (Solanum tuberosum L.). Plodovi batata su žute, narančaste i crvene boje, a za jelo ga je najbolje pripremiti slično kao i krumpir, odakle (osim zbog izgleda) i njegov najčešći naziv "slatki krumpir".Batat možete jesti kuhan, kao pire, pečen u pećnici... Iznimno je ukusan uz pečenja i povrće. Jestivi su i njegovi mladi listovi e pripremaju i jedu kao špinat ili blitva.

Batat uspijeva u mediteranskim zemljama, a domovina mu je Južna Amerika. Sadrži visoki postotak škroba, ali malo šećera. Osim što je odličnog okusa, batat je veliki izvor minerala i vitamina pa tijelo opskrbljuje važnim antioksidansima. Najveća mu je vrijednost velika količina beta-karotena. Također, količina od samo 140g batata u potpunosti osigurava dnevnu potrebu za vitaminom E, koji je izuzetno važan jer štiti organizam od srčanih problema i začepljenja krvnih žila.Batat je energetski visokovrijedna namirnica, izuzetno važna posebno za ljude koji imaju problema s povišenim šećerom u krvi i čije zdravlje ovisi o stabilnoj razini glukoze. Naime, zbog vrlo niskog glikemijskog indeksa koji omogućava slabiju apsorpciju glukoze, konzumacijom batata nema štetnog stresa za organizam. Osim toga, batat je bez masti, kolesterola i sadrži vrlo malo natrija (čija prevelika količina može biti uzrokom povišenog krvnog tlaka). Usto, batat je izvor biljnih vlakana, koja su nužna za zdravu probavu.

Za čudotvorni napitak koji će vašoj koži podariti zategnutost i elastičnost, komponente koje s godinama naša koža gubi, potrebni su vam krastavac, celer i organski zeleni čaj.
2 oguljena svježa krastavca
4 stabljike celera
2 šalice organskog zelenog čaja
Priprema:
U blender ubacite sve sastojke i dobro izmiksajte, po potrebi dodajte malo vode ako vam smjesa bude pregusta. Napitak konzumirajte u što kraćem roku nakon pripreme.

U buđenju iz zimskog sna pomoći će vam i proljetni napitak od povrća nakrcan željezom i vitaminima A, C i B kompleksa koji pomaže da napuniti našu energetsku bateriju do maksimuma.

Sastojci za energetski proljetni napitak:
1 mrkva
1 oguljeni krastavac
1 crvena paprika
1 rajčica
10 dkg špinata
1 stabiljka celera
Pola češnja češnjaka ( po želji)
Sok pola limuna

Postupak:
Sve sastojke ubacite u blender, izmiješajte i po želji ubacite kockice leda

Pistaći

http://www.novosti.rs/upload/thumbs/...taci_620x0.jpg

Mali plodovi jarkozelene boje, koji se nalaze u čvrstim opnama, koriste se za pripremu mnogih poslastica. Ali, znajte da su veoma kalorični. Naime, u 100 grama ima čak 557 kalorija. Pistaći sadrže 50 odsto masti, po 20 odsto belančevina i ugljenih hidrata, mnogo vlakana, ali i vitamine i minerale. Između ostalog, bogati su kalijumom, kalcijumom, gvožđem, magnezijom, vitaminima E, C i A. To ih preporučuje kao savršenu namirnicu u borbi protiv mnogih bolesti.

Vitamin E dobra je zaštita od nekih vrsta raka. Pistaći obiluju oblikom vitamina E, gama-tokoferolom, koji deluje kao antioksidans i ima mogućnost da smanji rizik od nastanka raka pluća za čak 30 odsto, pod uslovom da svakoga dana jedete 68 grama pistaća.

Kalijum može da snizi nivo kortizola, hormona stresa, pa tako i da znatno redukuje pojavu nekih bolesti čiji je uzročnik upravo stres.
Zbog dijetalnih vlakana, pistaći znatno ubrzavaju metabolizam i sprečavaju nastanak raka creva.

Jedući ih, zaštitićete se od kardiovaskularnih bolesti i smanjiti nivo holesterola. Odličan su izvor fitosterola, koji je po hemijskoj strukturi sličan holesterolu. Kada je fitosterol prisutan u većoj količini u organizmu, snižava se nivo holesterola u krvi i podstiče imuni sistem. Dvonedeljno, redovno konzumiranje pistaća, sniziće holesterol i do 20 odsto, čemu dopirinosi i antioksidans lutein.

Pistaći štite arterije, pospešuju varenje, pozitivno deluju na rad mozga i jetre. U narodnoj medicini koriste se kao sredstvo protiv bolova u želucu, bubrezima, protiv povraćanja i kašlja. Preporučuju se bolesnicima posle teških i iscrpljujućih operacija.

Ljubiteljima pistaća zagarantovan je i bolji seksualni život, jer je dokazano da se kod muškaraca koji svakodnevno jedu ove zelene plodove, seksualna moć poveća za 51 odsto. Za to su zaslužne esencijalne masne kiseline, koje su važne prilikom proizvodnje seksualnih hormona i povećavaju dotok krvi u genitalije.
Pistaći značajno pomažu i u usporavanju starenja. Kako sadrže velike količine antioksidansa ključnih za obnovu ćelija, mnogi pistaće nazivaju prirodnim botoksom. Borama ćete se uspešno suprotstaviti ako budete jeli 5-10 pistaća dnevno.