ЗÐÐЧÐЈ ЦРКВЕÐОÐÐРОРОÐОГ СÐБОРРÐРЈЕЛИЦИ
ЗНАЧАЈ ЦРКВЕНОНАРОДОНОГ САБОРА НА ЈЕЛИЦИ
“Сваки који преступа и не остаје у учењу Христовом, тај Бога нема, а који остаје у учењу Христовом, он има и Оца и Сина. Ако неко долази к вама и ово учење не доноси, не примајте га у кући и не поздрављајте се. Јер ко се поздравља с њим, учествује у његовим злим делима“ (2.Јован 9-11).
Величанствени Црквенонародни Сабор који је одржан у исповедничком катакомбном манастиру посвећеном Светом Николају Мирликијском у Лозници код Чачка, чији је повод био Православно обележавања 1700. годишњице Миланског едикта, достојан је највећих Сабора које је организовао Свети Николај Србски са својим богомољцима. На планини Јелици, која је тога дана просто сијала од Божије благодати, добри пастир владика Артемије је сабрао своје стадо поверено му од Господа, да га окрепи на извору живе воде и утврди на путу спасења. Преко две хиљаде душа, показало је невиђено јединство, дисало је као једно биће, јер је то била саборност у Христу и за Христа. Као такав, овај Сабор је потврдио три ствари које ће одлучити даљу судбину Србије и Србског народа, и то:
1.Одлучност владике Артемија, свештенства, монаштва и народа који следи његово неодступно исповедање вере, да остану на путу којим су ишли наши Свети преци, да остану верни Господу и да их никакво страдање неће у томе поколебати. Одлучност да се храбро и исповеднички боре за Православну веру, онаку какву нам је Господ преко Светих Апостола и нашег другог спаситеља, Светог Саве, дао. Одлучност да се боре за очување наше земље Србије, коју нам је Господ дао и какву су нам оставили наши Свети преци.
Одлучност да се држе Светосавско-Косовског завета “ЗА ХРИСТА СВЕ, ХРИСТА НИЗАШТА“, са којим једино имамо благослов Господа и наших Светих предака. Та одлучност и јединство су у пуној мери дошли до изражаја у моменту када је читана Саборна посланица, у којој се у потпуности по узору на Свете оце одбацују, анатемишу сва она јеретичка учења која данас, нажалост већина архијереја СПЦ шири у виду екуменизма, папизма и других заблуда, одбија се капитулација земље и предаја Косова и Метохије у туђе руке, и позива се побожни народ да чува и бори се за Православну веру онакву каква нам је од Отаца предата.
Читање Саборне посланице, више пута је прекидано громогласним аплаузом, чиме је народ потврђивао речи из посланице. А, када је владика Артемије на крају Сабора, позвао да се још једном аплаузом потврди прихватање Саборне посланице, народ је ударао дланом од длан до бола, желећи да се ехо аплауза са Јелице пренесе до Патријаршије СПЦ, како би га чули неразумни. А онда се догодило нешто што је тешко описати речима, када је загрмело из свих грла “МНОГАЈА ЉЕТА“ владики Артемију. Тај невиђени излив љубави народа према своме владики, који је многе дирнуо до суза, учинио је да изгледа, да и сама планина пева са народом.
“Ми, са овог Црквенонародног Сабора, позивамно све побожне православне хришћане:
останите у ономе чему сте научени, у чему сте рођени и дорасли – тј. у неизмењеној вери православној – и када време и прилике захтевају, пролијте и саму своју крв да бисте сачували веру коју су нам наши Оци предали.“
2. Одлучност неразумних, архијереја који управљају СПЦ да наставе са екуменистичким безакоњем. Одлучност у намери да брод СПЦ, који је Свети Сава усмерио ка истоку у сусрет Господу, окрену ка западу, у сусрет римском архијеретику папи. Одлучност вукова у јагњећим кожама, да народ уместо Христу, предају у крваве руке папине. Одлучност у издаји Косова и Метохије, коју чине са световном влашћу. Одлучност у одбацивању Светосавског-Косовског завета и навлачење на себе и Србски народ Косовске (Лазареве) клетве. И тако, уместо да глас вере, наде и љубави који је одјекнуо са Сабора на Јелице и који је стигао до Сабора у Патријаршији СПЦ, бар мало омекша њихова камена срца која су затрована мржњом и злом и да још једном размисле о својим безакоњима, они настављају са још већом мржњом и отпадништвом од Бога и рода. Они прете, верном Христовом стаду, да ће применити канонске мере, мислећи наравно на неканонске, према свима који су им непослушни. Без имало стида и страха пркосе Господу и Светом Сави, јер одбацише Христа и прихватише сатаниног намесника на земљи папу и то намећу милом или силом Србском народу.
http://media.bskm.rs/2013/06/sabor_velika-300x200.jpg
“Убице душа су они који убијају људске душе кварећи их и одвајајући их од Бога, будући да су сами искварени и безбожни“
3. Потврдио је да данас има само један владика достојан трона Светог Саве, то је владика Артемије, а сви остали архијереји су отворено издали Христа у блуду са папом и другим јеретицима или ту издају својим ћутањем одобравају. Сабор СПЦ је наставио са својим безакоњем, претећи владици Артемију и народу који га следи. При томе се ниједан владика није јавно супроставио том безакоњу, што значи да га сви подржавају. Сетимо са мајског Сабора СПЦ 2010.године када је потврђено предходно учињено безакоње, прогон владике Артемија. Сви архијереји тада су својим потписом прихватили те неканонске и безаконе одлуке. Тог момента је почео да се цепа хитон Светог Саве, односно почео је раскол у СПЦ, који су смишљено изазвали архијереји екуменисти по налогу Ватикана, а прихватили га сви остали архијереје, осим владике Артемија. Заборавише ти архијереји који ћуте речи Господа:“Јер ко се постиди мене и мојих речи у роду овоме прељуботворном и грешном, и Син ће се Човечији постидети њега кад дође у слави Оца својега са светим анђелима“(Мк. 8,38).
http://bigportal.ba/wp-content/uploa...11615276_3.jpg
http://www.dw.de/image/0,,5159919_4,00.jpg
Да ли је њима важнија митра од ИСТИНЕ ?
На крају, овај Сабор на Јелици треба да подстакне на размишљање све оне који су због страха и стида неодлучни да одговоре на следеће питање: Да ли су у расколу, они који иду путем ИСТИНЕ – спасења, која се налази у Господу Исусу Христу и Православној вери, или они који пркосе Господу и Светом Сави идући путем свејереси екуменизма, на чијем челу је папа и који води у вечну пропаст? Са тим одговором знаће којим путем иду.
Како чинили тако нам Господ помогао!
Дана 24.05/06.06.2013. лета Господњег
С љубављу у Господа, верна браћа и сестре у Христу,
Братство Светог краља Милутина – Шабац
