ДЕДА МИЛОЈКО: УСТАЈ БРЕ ТУРЧИНЕ…

http://facebookreporter.org/wp-conte...mala-slika.jpg

Седим ти ја ономад с Жику из Обретковину, у нашу сеоску механу, па ти бистримо политике, и наше, али и белосветске. И та наша сеоска механа у Бачину, оклен сам ја, имала некад османлијско име „Цариградски друм“, сад гу зову „Мали Брисел“, ал неки дописао „Мало Сутра“…

….Ем ли га зашто синовац?

Теби бар не морам да објашњавам куде је Бачина, али за сви они који не знају, то ти је доле мало јужно и низводно од Јагодину, па иза Варваринску окуку одма удесно. Млого лепа питомина…

Била то некад синовац чувена Јагодинска нахија, ал сад гу (неки зли језици) зову „Палмазанија“, по оног рингишпилџију што засео на власт још од „багер револуцију“, па не пушћа…

…Ене га сад у Београд, зева и рче у ону (некад народну) Скупштину, а и постао резервни шараф за сваку владу, па га само шлајфују и подмазују, ко оног несрећног Срећка из Белу Лађу. Ако нек се и неки наш геџа- рингишпилџија мало „омрси“, а не само они „жућкасти“ и „мућкасти“ …

Ал да ти ја синовац испричам, шта смо то Жика и ја политички избистрили, после седмо, а можда и осмо чокањче…

…Таман да цугнем из девето чокањче, кад ми се одједном све избистри у главу-

„Бре Жико, што сам био блесав- сећаш се како сам скачао на наши Срби што нису довољно велики Срби… И драх се, и виках, и њаках, и ритах се, чак и оног Стојадина „јевропејца“ мунух међу плећке… Ене ги јадан, још не дише како треба. Каже тешко му да удахне, ал му много лакше да издахне, а мене кад види заобилази ме ко киша око Крагујевац. Само да га не носим на душу, нека дише, ал да не „издише“…

…Нисам бре Жико био у праву. Наш народ је уствари храбрији и ратоборнији него икад, него нама су бре Жико украли народ! Наш народ не живи више у Србију, бар не већински…“

Жика из Обретковину, се брецну на мене: „Ајде бре Милојко шта причаш- који бре ратоборни Срби, ови данашњи су мишови, шишмишови, већи него икад!“

А ја ћу њему: „Ма неси бре у праву Жико, ене ги наши ратоборни Срби дивљају на улицама Истанбула, руше издајничку владу, не дају се они бре.“

Жика: „Који бре црни Срби? Оно су бре Милојко црни турци, ти си побркао лончићи (и чокањчићи)“

Опет ја: „Е ту Жико ниси у праву. Видиш они нису „црни турци“, већ су бели, бељији од нас већину из Шумадију, и ниже…

Нама су бре Жико украли народ. Петсто година под турцима, па под комуњарама, и они нам бре Жико заменише народ, а да нисмо ни опазили…

Учио си и и ти у школу, како су османлије у буљуци одвозили наши Србчићи, да им попуњавају земљу и елиту. Е вала им попунише. И сад су они тамо у Турску већи Срби од нас, и бељи од нас, баш ако оћеш да знаш…

А ми се овде за ти пола миленијума укрстисмо с турци и други јокупатори, а они мањински што нису, и што остадоше најчистији Срби, изгибоше бре Жико у ови последњи светски ратови, ал богами и у овај последњи натофашистоидан…

… А „ово“ сад што пуже, и гмиже земљом Србијом бре Жико, од оног Србин, није сачувало ни слово „С“- свака част на једну малецку и јуначку мањину. ..

…Ал куд ће бре они против оволику нашу потурчену масу. Уместо што се троше на ове улице варошке, и јуришају на београдске дахије ки Донкихотови на ветрењаче, боље би им било да се придруже нашој „србској браћи“ тамо усред Истанбул, који се јуначки боре против њиов издајнички режим. И изгибоше доста, ал не посустају. Србин је то бре Жико, и то усред Стамбол“

Жика скочио из столицу , оће се бије с мене: „Па зар ти за мене црни Милојко да речеш да сам Турчин!?“

Ја ћу њему јопет:

„ Ма јеси бре Жико, ал изгледа да сам и ја… Па погледај се у огледало бре. Очи ти ко црне жгаравице, црномањаст и црнпураст си ко прави турчин, и још носиш пантале с тај турски учкур, а видо сам ти и флашу с воду у онај твој електрични чучавац…

…а никад те нисам чуо да слушаш изворну Српску музику, све неки „турбофолк“ с турски мелос, и ондак ђускаш с твоју Станију, ко мој Шарац , кад му сунем „јоханбин“ за убрзану оплодњу…

Ал бар Жико да си оплођавао Станију па ако већ немамо србчићи да бар имамо турчићи, да има ко да оре ову плодну земљу- ма јок, ти и Станија после ђускање, се завалите на канабе и гутате сваки наставак од онај „Сулејман“ , с ону нашу потурчену телевизију, што гу води онај ошишани главоња.

Шта ћеш бољи доказ од тога црни Жико да ти ниси Србин, већ једна голема „потурчетина“..

… А видиш они „наши срби“ из Истанбул и шире, не само да су ратоборни ко некад наши Обилићи, хајдуци, комите и четници, него су изгледа и млого паметнији…

Видиш да су они, без икакав пардон рекли ЕУробији своје историјско НЕ.

И не само да су дали ногу Евроунији , него и ти наши „истанбулски срби“ сада јачају економски савез с нашу братску Русију, чак би многи од њи, неки и „водећи“, да праве војни савез с Руси-

….Ће да бидне и то Жико, само полако…

Не само да су њиови гени Србски, него су они давно сватили бре Жико да је трули Запад, већ одавно иструлио, и да тамо нема леба да траже…

… А ми бре Жико, на челу с ови ушкопљени београдски дахије (додуше министар војни нам више личи на евнуха него на каба-дахију), радимо све супротно од нашу „истанбулску браћу“. Подајемо се свима џабе, ко она Деса мираџика, из горњи сокак, иза Цветков бунар.

И ондак ти Жико мени кажи да ми овде у Србију нисмо већи турци од они у Истанбул и Анкару,“

-Рече ја њему све то , и мрдну столицу до зид. Јербо Жика закрвавио с оне његове гараве очи, и с обе шаке се заватио за астал, ко да ће да ми скочи за гркљан.

Ал не би ништа, Жика заграби његово тринаесто чокањче, сркну га на цуг, јекну гласно „бујрум“, и скљока се на кафански патос…

… А ја се потом некако одвуко кући, на све четири, а сабајле спакова у моју плетењачу следовање за два дана, па се упутих низ Цариградски друм, право у Стамбол, да се придружим нашим „србима“ на истанбулским барикадама, да већ изједанпут макнемо онај издајнички режим…

…Од ови наши црнпурасти, загарављени, фарматизовани и транквилизовани „шумадијски турци“, сам диго руке, њи више ни Свети Илија Громовник, не може да разбуди…

…Ако се ускоро не прену, сви ће заврше ко сировине за резервне органе, под услов да пре тога не поцркају од овај „отров за комарци“, шта га посипају на нас и усред зиме…

Деда Милојко са „српских барикада“, из Стамбола са Босфора
ИЗВОР