Printable View
Nekako smo uvijek u dilemama da li da slušamo srce ili razum:kapa:
A emocije su ,znamo,loši učenici ,ali najbolji detektori.
One su promjenjive i kao takve,nepouzdane za donošenje odluka,ali sa druge strane,najbolji su pokazatelj našeg stanja ali samo ako možemo jasno da ih vidimo.
Pamtimo li (i učimo na greškama )emocijama ,odnosno "srcem" ,odnosno kad treba da ga poslušamo,a kad ipak glas razuma?
Ja recimo svoje emocije ne slušam u smislu da se povodim za njima sljepački ,jer puno osciliraju i otići isključivo za njima je sunovratno..graditi sebe i svoj svijet isključivo na njima,ma kako one bile pokretačka snaga,je suludo..ali koristiti ih za spoznavanje i samoupoznavanje je nešto drugo..za radovanje i energiju..
i vjerujem da se svi pitamo gdje je ona tačka gdje obuzdavamo emociju i puštamo razum da nam govori..
kako doseći granicu gdje ih koristimo,ali im ne dajemo primat? I može li se to..
mozda bih emocije definisala kao glas duse... no, ponekad je tesko razaznati pravi smer kojim nas upucuju... :hm:
ponekad uspem da ucutkam razum i oslusnem emocije...narocito kad pravi odgovor nigde ne nalazim...
taj prvi osecaj govoro je mnogo jasnije nego sati i dani razmisljanja... i sto je najvaznije... nije bio pogresan, iako je razum bio u zestokoj dilemi...
no, vise je bilo slucajeva kada je srce prevagnulo, pa donelo brojne nevolje ovom drugom organu :lol:
mislim da je kljuc u balansu... :dada: i umetnosti dostizanja harmonije obe strane...
i kada je razum zbunjen, sacekajmo koji tren, oslusnimo srce... mozda nam kazuje pravi odgovor...
Jeste naki...ima istine..nije li "rješenje" svekolikog problema usmjeriti srce i razum na saradnju...da razum bude prevodilac..da prevodi i pojašnjava jake osjećaje..ali da ih prevede tačno,ma koliko nam se prevod ne dopadne..jer ni jedno od dvoje samo ne može ništa..
bez razuma stradamo..a bez srca i ne živimo..
upravo tako dirki :dada:
ponekad imamo problema sa razumom... ima naviku da neke emocije prevodi na osnovu predhodnog iskustva...
a sustinski one budu totalno razlicite...i time te navede na pogresni put...
tu se krije zamka :hm:
sjajno si ovo napisala naki..pa me ponukalo da pitam ..koliko prethodno iskustvo pomaže odnosno odmaže pri donošenju odluka i jesu li naše emocije ipak limitirane tim iskustvom..il su ipak nemoćne ako im ne dotrči u pomoć zdravorazumska snaga..
hvala dirki :cmok:
cesto delujemo tako na osnovu proslih dogadjaja...
ako je predhodno iskustvo lose, moze da nas limitira u buducnosti... ukoliko je dobro, moze da nas podstakne u apsolutnoj primeni istog, sto takodje nije bas ok :hm:
ne volim sablone, i trudim se da ih izbegavam...
pokusavam da se otresem okova onoga sto je bilo i pristupim na nov nacin, otvorenog razuma i srca...
jedan od nacina je... kada treba doneti odluku, slusam glas razuma... pritom oslusnem emocije...ako se ne osecam ugodno, ako trebam sebe uveravati da je ta odluka dobra, onda tu nesto ne stima :hm:
Menemi problem da to dvoje razlikujem.. :kapa: zapravo se pitam da li ih je dvoje uopšte...
Ono nije da nikada nisam u dilemi i da nemam više ''glasova u glavi'', ali oni svi sa istog
mesta dolaze.