Рак и психа

Све до у најновије време протеже се старо веровање да у личности оних којих оболе од рака преовлађују пасивност, спутаност воље, неодлучност, депресија. Укратко: толико ћудљиви ток рака не доводи се у везу само са већом или мањом малигношћу тумора већ и са душевним утицајем. Да основно расположење болесника може да успори, убрза или чак заустави раст тумора, независно од терапије, одлично је познато не само канцеролозим а, хирурзима, радиолозима већ, исто тако, и самим болесницима и њиховој околини.

Иако смо још далеко од тога да поставимо чвршће карактеристР¸ÐºÐµ личности које су склоне обољевању од рака, савремена психолошка истраживања у Америци могла су да код 300 болесника, у 64% покажу неке заједничке црте у личности оболелих. Тако је показано да у већ сасвим младим годинама будући пацијенти испољавају рано развијена осећања кривице праћена самопрекорим а. Односи према људима у току средњег доба живота остају површни, не уноси се довољно топлине и енергије у њих, емоционалне везе временом слабе, постоји опште осећање затајивања у животу. У старијим годинама дегресивно осећање усамљености расте, каткад пацијенти на прагу разбољевања више заправо и нису депресивни, већ стварно очајни. Заједно са очајањем наступа жеља и уједно страх од смрти, Губитак неког блиског бића често је одлучујући чинилац за почетак болести. Ð*анија осећања кривице опет снажно надиру, овога пута везана за изгубљени објекат.

Шекел и сарадници пратили су 17 година ток развоја болести 2020 депресивних болесника, па су утврдили да они два пута чешће оболевају од рака него остала популација.
(...)
Можемо, зато, мирно, иако са великим болом, да кажемо, да је фундаменталн и проблем већине болесника од рака или људи који ће се од рака разболети, њихова неспособност, да воле сами себе, пошто нису били вољени од других у одлучном добу њиховог живота.
(...)
Видели смо већ да од рака најчешће оболевају људи са дуготрајним психичким конфликтима, депресивни људи, превише рационални људи са неразвијеним емоцијама, страхом од емоција, сиромашног живота фантазије, као и људи спутаних и пасивних емоција. Спремност човека да своје емоције страха и беса испољи, али такође и своја тужна осећања и доживљај кривице, смањују, према веродостојни м истраживањим а научника, вероватноћу разбољевања од рака.
(...)
Давид Кисен први је саопштио да болесници с раком плућа, за разлику од других плућних болести, имају слабију могућност испољавања својих емоција.

И даље нас занимају психичке особине људи који су се излечили од рака. Елида Еванс, Јунгова ученица, умногоме је утрла пут данашњим психоонколозима, када је још 1926. године објавила књигу Психолошке студије рака. Евансова закључује свој рад речима: „Рак је симбол, највећи од свих болести, он показује да је нешто протицало погрешно у пацијентовом животу и опомена је да треба да иде другим путем“. Ево како смо добили, према мом мишљењу, кључ за разрешење загонетке рака. Ако се човек већ разболео од рака, не може и не треба да избегне егзистенцијално сучељавање са самим собом, у нечему битном, са погрешним собом. Шта је то битно погрешно било у прошлости, нека кривица можда, која се хтела од себе и других да сакрије, дуготрајни страх или жалост чији се узроци нису желели да упознају? А потом стижу два нова, значајна питања себи: прво: Желиш ли свим бићем својим да се промениш, да оно погрешно, старо окајеш, а ново и другачије изабереш и, друго питање: Ко ти може у овом преображају истински да помогне?

Како је жалосно да је мали број људи стварно спреман за преображај, хришћани би рекли, за метаноју, преумљење? Када је Берни Сигел нудио својим пацијентима од рака избор између операције и промене њиховог животног стила, као реалну шансу за излечење, осморо од десет пацијената одговорило је: „Операција. Мање боли“.

Четири су питања која Берни Сигел поставља сваком свом онколошком пацијенту: 1) шта вам се догодило последњих годину, две пре избијања болести, 2) шта болест за вас значи, 3) зашто вам је болест била потребна, и 4) желите ли да живите?

Закључићемо наша размишљања о раку и психи овако. Онај ко је био вољен и, нарочито, онај који воли, једноставно не може да се разболи од рака. И као хришћанин и као лекар психотерапеут, потпуно се слажем са Бернијем Сигелом који пише како осећа да све болести могу да се доведу у везу са недостатком љубави или са условљеном, у ствари, себичном љубави.

ти исти американци тврде да особе које пате од било какве врсте алергије имају скоро нулту шансу да оболе од малигних болести....што није тачно.
дакле, депресија и слична стања јесу окидач за различите болести (не само за рак) али то је откривање рупе на саксији, а не наука...
баш ме занима какав је постотак депресивних, невољених код дијабетичарÐ� �, тироидних болесника, Ñ…Ð¸Ð¿ÐµÑ€Ñ‚Ð¾Ð½Ð¸Ñ‡Ð°Ñ €Ð°, комплетно кардиоваскул� �°Ñ€Ð½Ð¸Ñ… пацијената...и� �¼Ð°Ñ˜Ñƒ и те податке, наравно, али то сад није тема :aha:

Dve žene iz mog bliskog okruženja obolele su od raka dojke. Jedna je puna životne snage, energije, pozitivac veliki, ostvarena na svim poljima, uživa u životu i porodici, unucima, putovanjima... Izlečena je, prihvatila je novi režim ishrane, kontroliše se redovno i oseća odlično, svi rezultati pokazuju da je izlečena, ali ona se ne opušta, čini i dalje sve što je u njenoj moći kako bi očuvala kvalitetan život.

Druga, nažalost, preminula je u januaru ove godine jer se prepustila toj opakoj bolesti, bukvalno. Ostvarena je bila na polju karijere i roditeljstva, ali prilično nesrećna i depresivna. Svi su bili uz nju, davali joj podršku, pazili je, bodrili, prevrnuli nebo i zemlju da joj nađu lek i pomoć... ali ona nije želela da se bori, prepustila se žalosti za preminulim bratom, i godinu dana nakon njegove smrti, i ona je otišla... nije htela da živi.
Poznajem još par osoba obolelih od ove bolesti koji su se izlečili, i svi su do jednog zaista imali jaku želju da se izleče i žive, što opet ne znači da su i svi koji se nisu izlečili imali nedostatak želje za životom i bili nevoljeni... ma, preteška tema :(

sekiracija ubija imunitet. od običnog gripa možeš da krepaš ako se ne lečiš i ako nemaš pozitivan stav prema terapiji....a kamoli od raka ili tako nečeg...

zatim, životinje takođe dobijaju tumore....umiru od raka....šta reći o njihovoj psihi, stresu, nevoljenju :lola: kako njih ''preumiti'' :lola: i zašto?