Religija i/ili nihilizam...

Odricanje od ovozemaljskih zadovoljstava, da bi se u večnosti živelo u blagostanju, neki nazivaju nihilističkim pogledom na svet. Da li je zaista tako?

I može li čovek odvraćen od uživanja koja nam čula pružaju ili možda ego korz zadobijanje vlasti i moći, živeti u blagostanju već na ovom svetu?

Slušajući oca Tadeja, čula sam u jednom trenutku njegov smeh, bezazlen, dečiji, iskren i glas ispunjen ljubavlju i mirom. Kada uporedimo naš način života u kome večito nešto fali..
Nemamo sve što želimo da imamo, nikada ne izgledamo onako kako bismo želeli da izgledamo, nikada nismo dovoljno zgrabili.
U odnosu na monaški život koji je on živeo, mi zapravo imamo i previše, a nemamo ni trunku njegovog mira.
Eto, zato pitam

Da li je u odricanju zapravo sloboda? I može li se neko ko je zadobio najveće blagostanje na ovom svetu – slobodu, nazvati nihilistom?

Skoro sam i ja nešto slično pisao ukratko , o monasima i nama koji imamo sve i u tome svemu često ništa. Divan ti je ovaj tekst kojice.
A šta misliš o tome da rešenje nekakvo ili možda jedino moguće tog problema, problemčine, bude zlatna sredina.
Naime jedan deo "monaškog" života uskladiti sa delom ovozemaljskog.
Kao post i mrs koji je mnogo lepši posle i mnogo odmereniji.
Zlatna sredina jeste zlatna ali smo skloni ili neozbiljnosti ili filosofiranju kao ekstremumima.
Puno još o svemu ovome može da se piše ali ja nebi hteo čitaoca koji je dovde bio strpljiv da još više zamaram.

hvala.. :srce:

Nešto sam malo razmišljala na tu temu i došla do zaključka da je
život oca Tadeja i njemu sličnih zapravo vrhunski hedonizam. On
je od života dobio najviše što se može dobiti.

Samo najbolje je dovoljno dobro i dostojno čoveka:raz_088:
Zar nas život ne uči dobrom od prvo plača, od prvog materinog podoja,uspavanke,brige,strepnje,nežnosti...
Zar nam trebaju bolje pouke.
Samo kada trebamo da stvaramo novi život setimo se toga i opet bro sve zaboravimo.

Sve nas pogrešno uče... :raz_088:

Ne mogu svi živeti kao otac Tadej, nadam se da se slažeš sa tim, treba se takav roditi ili zbog okolnosti postati. Svesnost tu igra malu ulogu.
Jedan deo svoje ličnosti i svog vremena treba posvetiti uzvišenim stvarima. To svako može i verovatno je u tome rešenje mnogih problema koji nam sada izgledaju nerešivi.

U potpunosti se slažem da ne mogu svi živeti njegovim životom. Čak i oni koji su
živeli pored njega i po istim pravilima, nisu mu ravni.

Problem je što nama i pravila za nezaređene vernike deluju prestrogo.

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od kojica

U potpunosti se slažem da ne mogu svi živeti njegovim životom. Čak i oni koji su
živeli pored njega i po istim pravilima, nisu mu ravni.

Problem je što nama i pravila za nezaređene vernike deluju prestrogo.

---

Meni ne, iako sam vernik koji to nosi u duši samo.
Slava,žito i iskonski plamen a i dragi gosti čine veru našu.
Pravila su laka svakome dostupna al retkima jasna.

Mi smo slabi. Mi smo takve zaljubljive prirode u ovome svetu. Što god
vidimo zgodno i po našem ukusu odmah bismo hteli za sebe da
pridobijemo, a čim pridobijemo, mi brzo izgustiramo tu stvar. Odmah
prelazimo na drugi predmet i nikad da zajazimo te svoje osećaje.

Otac Tadej