Strah i bes

Pre neki dan u razgovoru neko pomene da se strah kanališe u bes. U smislu
da je bes jači i može da prikrije strah. U psihologiji je to poznato i primenjivo
recimo u situacijama kada je rat. Način na koji se vojska hrabri da izvrši
jutiš na neprijatelja, je upravo stvaranje ideje o tome koliko je taj neprijatelj
grozan i zao. Priče o tome kolike su i kakve zločine počinili izazivaju u ljudima
bes koji nadilazi strah.

Ono što mene zanima je, da li se u takvim situacijama strah potiskuje (ili prikriva)
ili se pretvara u drugu emociju?

Da li kada se besa oslobodimo strah ostaje?

Mišljenja sam da se strah samo privremeno odloži,odnosno potisne ,mada pri jačim traumama može i da se apsolutno transformiše i nestane..jer bijes je uvijek blokirana želja ili strah od gubitka nečeg..života,drage osobe ili čak strah da ćemo biti otkriveni u nečem zabranjenom ili neprimjerenom,u nečem što može da nas "raskrinka" u bilo kom pogledu..
bijes zna biti produktivan,ali i rušilački