Printable View
Upravo naletih na simpatičan članak i želim da ga podijelim sa vama..šta mislite o tome..
meni se jako dopao
Kada zdravlje i mladost izblijede, ljudi shvataju šta je istinski vrijedno i obično im sva njihova zarada i ono što imaju ne znače ništa pred kraj života. Evo na čemu možete da poradite dok još ima vremena.
http://www.6yka.com/img/s/656x350/up...er/olddddd.jpg
Pet stvari zbog kojih se ljudi najviše kaju pred kraj života:
1. Nikad se nisu trudili da ostvare snove i težnje.Ljudi pred kraj života najviše žale zato što nisu bili dovoljno hrabri da slijede svoje snove, već su se zadovoljili onim što su drugi očekivali od njih. Počnite da radite na svojim ciljevima sada, ne odlažite stvari dok nije prekasno.
2. Previše su radili i nisu imali vremena za porodicu. Pretjerana posvećenost poslu čini da ljudi provode premalo vremena sa onima koje vole. Odredite šta je zaista važno. Prestanite sa nepotrebnim troškovima i stvarima koje se samo gomilaju u vašem životu - to će napraviti mjesta za bolje odnose i bolje životne izbore.
3. Trebali su da provode više vremena sa prijateljima. U posljednjim trenucima, ljudima su bitni samo oni koji su im dragi, i tada se dešava da im nedostaju prijatelji.
4. Trebali su da govore "Volim te" mnogo više. Može biti teško reći nekome da ga volite, posebno ako se plašite odbijanja. Ali nemogućnost da se osjećanja izraze ostavlja nezadovoljenu potrebu u čovjeku, i utiče na buduće veze. Ako se plašite da ćete biti povrijeđeni, zapamtite da je bolje da se zna za vašu ljubav, nego da provedete ostatak života razmišljajući šta je moglo da se desi.
5. Trebali su da govore šta misle umjesto što su prećutali. Ako želite zdrav odnos, iskrenost i suprotstavljanje su neophodni. Uobičajena predrasuda o suprotstavljanju je da ono stvara podjelu. U realnosti, ako se radi na pristojan i konstruktivan način, suprotstavljanje produbljuje međusobno poštovanje i razumijevanje.
Ovog trenutka razmišljam o tačkama pod rednim brojem 3. i 4.
Ima istine...
mene je zaintrigiralo to što je naslov teme ''nemojmo se kajati''....da li to znači da ne treba da se kajemo za propušteno, ali pošto sagledamo propuste - treba da ih ispravimo?....ili - ne kajemo se jer nemamo zašto?
Ili da se potrudimo, da nemamo razloga za kajanje :neznam:
Više sam zamislila da pišemo o tome da ne dođemo u situaciju da se kajemo nad propuštenim..da jednog dana ,a uvijek je "jedan dan"..bez obzira koliko imamo godina..Citiraj:
Prvobitno napisano od причалица
Poenta je bila da ne propuštamo stvari zbog kojih bismo se kajali..da ne kažemo sebi..Mogla sam,zašto nisam,šta me sprečavalo..
da se pokajemo što nismo,a bude kasno..
moj primjer..Neki ljudi su otišli iz mog života ,a nisam se borila za njih,nisam im nikad rekla da ih volim..odnosno koliko ih volim
i još jedan..imala sam san o nekom životu drugdje sa nekim drugim..propustila sam ga...donijela tad i tad neku odluku..pogriješila sam..
Postoje,naime propusti koje ne možemo popraviti..ali zato kažem Ne dopustimo da se kajemo jednog dana za nešto što još uvijek možemo uraditi..