Kiselost organizma

https://tinkturedrsulca.files.wordpr...6/ph-skala.jpg

Termin pH je nastao kao akronim od izraza potential of Hydrogen, a koristi se za merenje kiselih i baznih supstanci. Ph skala ima 14 jedinica, pri čemu veći broj označava da je sredina alkalnija. Našem telu najviše odgovara vrednost oko 7,4 – što označava blago bazno stanje, dok pH niži od 7,28 može da dovede do kome. Svako dugotrajno stanje povećane kiselosti krvi predstavlja veliki rizik za nastanak osteoporoze, slabosti mišića, srčanih bolesti, dijabetesa, oboljenja bubrega, hroničnog umora,raka i mnogih drugih bolesti.

Kako postajemo „prekiseli”

Pogrešan i poguban način ishrane savremenog društva je ključan. Savremena ishrana obiluje namirnicama koje stvaraju kiselu reakciju u telu. To su, na primer: upotreba mesa i proteina životinjskog porekla, šećer, belo brašno i skrobne namirnice, masna hrana i sve namirnice koje sadrže konzervanse i aditive, zatim alkoholna pića, gazirani napici i farmakološki lekovi. Sve što unosimo u sebe, ima uticaj na vrednost pH krvi.

Kako možemo da prepoznamo acidozu?

Postoji niz telesnih reakcija koje su pokazatelji acidoze, a koje prepoznajemo kao bolesti: na primer, osteoproza, artritis, reumatska stanja, česte i uporne infekcije bešike, pojava parazita, herpes, dijareja (proliv), alergije, migrene, promene na koži, želudačne tegobe, itd. Ne treba zaboraviti ni stanje hroničnog umora koje je, takođe, rezultat poremećaja pH ravnoteže. I to bez obzira da li je glavni uzrok stres, nepravilna ishrana, ili kontaminacija toksičnim supstancama.

Samoodbrana tela

U ljudskom organizmu postoje mehanizmi balansiranja pH vrednosti, a na nju možemo da utičemo izborom namirnica, načinom pripreme i dužinom žvakanja. Međutim, kada unesemo previše namirnica koje povećavaju kiselost krvi, aktiviraće se i homeostatski odgovor tela, u kojem važnu ulogu igraju bubrezi, koji su zaduženi i za održavanje relativno neutralne pH vrednosti krvi. Jedan od načina rešavanja ovog problema je korišćenje kalcijuma i magnezijuma iz kostiju i amonijaka iz mišića.Ukoliko se ovi prirodni resursi tela za neutralisanje acidoze previše koriste, postaje sve češća i ranija pojava smanjene gustine koštane mase i pojave osteoporoze. Oba ova minerala igraju važnu ulogu i u održavanju normalnog rada srca, a nizak nivo magnezijuma utiče i na pojavu grčeva u mišićima, aritmije i anksioznosti.

Pravilan izbor namirnica

Izbor hrane koji će održavati krv u blago baznom stanju ne znači da bi trebalo izbegavati namirnice kiselog ukusa. U ovom slučaju je važno koja reakcija krvi se dobija kombinacijom određenih namirnica, a ne njen ukus. Dobar primer je limun, koji pored izuzetno kiselog ukusa izaziva snažnu alkalnu reakciju u telu. Sa druge strane, meso i sve ostale namirnice zivotinjskog porekla,rafinisana hrana alkohol,cigarete znatno povećavaju kiselost krvi.

Voće i povrće, koje je bogato kalijumom, predstavlja prirodni odbojnik (održava konstantnu vrednost Ph) i štiti od hipertenzije (visokog krvnog pritiska) i infarkta. Prema nekim istraživanjima, odnos kalijuma i natrijuma bi trebalo da bude 10:1 u korist kalijuma, dok je u savremenoj ishrani ovaj odnos oko 3:1 u korist natrijuma. Prirodni kalijumov bikarbonat, koji daje alkalnu reakciju pri metabolizmu hrane, u industrijski obrađenim namirnicama je obično u kombinaciji sa kuhinjskom solju – koja zbog toga što sadrži hlor, umanjuje alkalizaciju, utiče i na skupljanje krvnih sudova i otežava cirkulaciju krvi i prenos kiseonika do svih ćelija u telu.

Uticaj okoline

Većina ljudi je potpuno nesvesna uticaja zagađenosti metalima koji se nalaze u svakodnevnoj ishrani prosečnog modernog stanovnika zapadne a sada već možemo slobodno da kažemo svetske civilizacije.

Globalizacija i promovisanje ovakvog stila ishrane i načina života su poprimili finalne razmere. Svi teže „modernom i komfornom “ stilu života,pa samim tim i ishrane. Brojni teški metali su svuda oko nas, poput aluminijuma od kojeg se danas sastoji svaka konzerva hrane ili pića. Nalazi se i u kozmetičkim proizvodima, dezodoransima, posuđu…

Njegova upotreba je vrlo raširena. Danas se aluminijum smatra jednim od glavnih krivaca za neka oboljenja srca, depresije, psihoze… Dokazano je da ljudi koji boluju od Alchajmerove bolesti u mozgu – imaju više aluminijuma od prosečne osobe. Svi metali i teški metali se nakupljaju u našem telu.

Emocionalna stabilnost

Emocionalno i mentalno stanje je prvi uslov za očuvanje dobrog zdravlja. Zvanicni podaci pokazuju da je 80 odsto problema psihosomatskog porekla.Medjutim svi zdravstveni problemi vode poreklo u stresu i emocionalnoim problema. Osetljivost na stres za posledicu ima mnoge bolesti. Mržnja, bes, ljutnja ili tuga mogu da poremete našu pokretačku životnu energiju Ako se takvo stanje u našem umu zadrži duže vreme, ono izaziva trajnu neravnotežu i veće zdravstvene tegobe.

Osteoporoza i mleko

Najbolji primer koji objašnjava važnostpH krvi je sve češća pojava osteoporoze kod mladih u razvijenim zemljama Zapada, gde se konzumiraju vrlo velike količine mlečnih proizvoda. Reklamne kampanje mlečnih industrija se obično zasnivaju na tvrdnji da je savremenom čoveku potrebna svakodnevna doza kalcijuma, kao i da su mleko i mlečni proizvodi najbolji izbor.

Mleko,razni popularni šejkovi, voćni jogurti i slični napici od mleka, koji sadrže i velike količine aditiva i šećera – nažalost su jedan od razloga smanjene gustine kostiju kod dece i mladih.

Obimno istraživanje naučnika Univerziteta u Upsali (Švedska) pokazalo je da konzumiranje mleka utiče na povećanje stope smrtnosti i, suprotno uvreženom mišljenju, doprinosi da kosti postaju podložnije prelomima.

Studija objavljena u časopisu “British medical journal” sprovedena je u tri okruga u Švedskoj, pri čemu su korišćeni podaci dve velike grupe. Prvu su činile 61.433 žene stare 39-74 godine, a drugu 45.339 muškaraca starih 45-79 godina.

Ispostavilo se da je kod žena koje su konzumirale najmanje tri čaše mleka dnevno, rizik od smrti bio dvostruko veći nego kod žena koje su pile manje od jedne čaše dnevno. Osim toga, konzumiranje veće količine mleka povećavalo je rizik od preloma kostiju.



Žene koje su pile tri čaše mleka dnevno bile su izložene 90 odsto većem riziku od smrti, 60 odsto većem riziku od preloma kuka i 15 odsto većem riziku od preloma u celini nego one koje su pile manje mleka.

Kod muškaraca su razlike u stopi smrtnosti bile manje izražene, a kada je reč o prelomima kostiju razlika nije uočena.

U dokumentu objavljenom u časopisu “Journal of the American medical Association Pediatrics” pedijatar Dejvid Ludvig ukazuje na činjenicu da je rizik od preloma kostiju niži u zemljama u kojima se ne konzumira mleko i ističe da postoje drugi izvori kalcijuma.


Drugo istraživanje objavljeno u “American Journal of Public Health” pokazalo je da konzumiranje mlečnih proizvoda zapravo možda čak povećava rizik od preloma za 50 odsto.

Naučnici su takođe pokazali da kalcijum ne štiti kosti u meri u kojoj se pretpostavljalo. Nekoliko studija o dodacima kalcijuma otkriva da oni ne utiču na smanjenje rizika od preloma kostiju. Kako se čini, vitamin D je delotvorniji kada je reč o smanjenju ovog rizika.

Studije takođe pokazuju da mlečni proizvodi kod muškaraca povećavaju rizik od raka prostate za 30-50 odsto.

Napomenućemo i da oko 65-75 odsto svetskog stanovništva ima smanjenu sposobnost varenja laktoze, šećera iz mleka i mlečnih proizvodima. Laktozu obično razgrađuje enzim laktaza, koji proizvode ćelije u zidovima tankog creva.


Mleko i mlečni proizvodi nisu jedini izvor kalcijuma


Ovo su neki od veganskih izvora kalcijuma, koji su često zdraviji i bogatiji ovim dragocenim mineralom:

- Kelj: Jedna šolja sirovog kelja puna je kalcijuma (oko 90 mg). To znači da 3,5 šolja salate od kelja obezbeđuje više kalcijuma od jedne čaše mleka.

- Pomorandža: Jedna pomorandža sadrži oko 60 mg kalcijuma

- Pasulj, grašak i leblebije takođe su bogati kalcijumom.