Printable View
Sve češće se susrećemo sa agresivnošću i razlikujemo obično neprijateljsku, koja je podstaknuta obično emocijama bijesa, i instrumentalnu koja se ispoljava kao napad.
Ali,nimalo manje zastupljena je pasivna agresivnost koja se ispoljava kao emotivni protest i prikirivena sabotaža.
Da li ljudi vole oluje,adrenalin ili su tek zasuti bezbrojnim frustracijama,ostavljeni i prepušteni sami sebi da odreaguju na način na koji znAju,pa je jedan od tih načina pasivna agresija.
Pasivna agresivnost gotovo da je“ talenat“, sposobnost da se prebaci ljutnja na druge, tako da sama osoba nikada nije otvoreno ljuta i agresivna, ali čini, svojim ponašanjem, da se okolina oseća iritantno i napadnuto.
Njenu osnovu čini gnjev i zavisnost.
Pričati jedno - raditi drugo
Pasivno-agresivno ponašanje je vid mazohizma koji se odražava u ličnom neuspehu, odugovlačenju i autodestruktivnom ponašanju koje utiče negativno na samu osobu, ali i na njenu okolinu.
Stalni negativni i pasivni otpori kod osobe manifestuju se:
· pasivnim odbijanjem rutinskih zadataka, kako društvenih tako i poslovnih,
· čestim žalbama kako ga drugi ne cene i ne razumeju
· konfliktnim, svađalačkim ponašanjem
· ekscesnim kritikovanjem i omalovažavanjem autoriteta
· ispoljavanjem zavisti i ozlojeđenosti prema onima koje vidi kao uspešnije i srećnije
· preuveličane i neprestane žalbe na vlastitu nesreću
· oscilacije neprijateljskog prkosa i kajanja
Osim navedenih karakteristika ponašanja, pasivno-agresivne ličnosti najčešće okrivljuju i osuđuju one od kojih najviše zavise, ali pri tome odbijaju da se te zavisnosti i oslobode.
Kada govore o vlastitim potrebama i željama nisu direktni, ne postavljaju precizna pitanja u vezi toga šta se od njih očekuje i postaju anksiozni kada su primorani da uspeju ili kada se njihova uobičajena odbrana okretanja agresije prema sebi samima ukloni.
Retko će reći da nešto ne žele da urade, da im nešto ne odgovara, ali će se u ponašanju videti njihov drugi stav - Govoriće da, a njihovo ponašanje Ne.
Načini ispoljavanja pasivne agresivnosti
Pasivna agresivnost ima brojne manifestacije kojima su mnogu skloni, ali se kod ovog tipa ličnosti javlja kao stalni obrazac ponašanja:
Zaboravljanje – Zaboravljanje važnih datuma, rođendana, godišnjica, kašnjenje na sastanke i sl. kao način izbegavanja obaveza i prikrivene sabotaže.
Neodgovornost – Odgovornost za svoje postupke izbegavaju, uvek je neko u njihovoj okolini „kriv za ono što se događa i taj neko mora da snosi krivicu za svoja (ne)dela“.
Neizražavanje ljutnje – U komunikaciji deluju fino i ljubazno, što je samo površina i maska drugih osećanja.
Strah od bliskosti – Poverenja u ljude gotovo da nemaju, zbog čega teže da se ne vezuju emotivno.
Ne treba izgubiti iz vida da pasivno agresivne ličnosti ipak govore sve što misle, ali na drugačiji način. Indirektno se ljute, zavide, manipulišu, tako da svoju ljutnju maskiraju naizgled savršeno logičnim obrazloženjima i zaključcima. Vešto kod drugih izazivaju osećaj krivice i griže savesti.
Međutim, iza prikrivene agresije koju ispoljavaju na specifične načine krije se i potreba za odobravanjem od drugih.
Važno je imati na umu i to da svi mogu pronaći situacije u kojima su bili pasivno agresivni;
Nije svaka nespretna greška pasivno agresivni napad.
Međutim, kod pasivno agresivnih ličnosti ova vrsta ponašanja je neizbežna, to je šablon koji govori o skrivenoj ljutnji i nemogućnosti razumevanja i izražavanja osećanja na pravi način.
Pasivno agresivne ličnosti umeju brzo da protivreče i poriču bilo kakvu odgovornost za agresiju, nalaze brojne „dobre“ razloge u pogledu toga zašto su zakasnili, nešto zaboravili, zašto nisu ispunili dogovor.
„Da, ali…“ je uzrečica koja prati gotova sva njihova objašnjenja; Slušaju uglavnom tako da onda mogu da kažu “da, ali…”.
Naginju ka tome da u svemu vide najgore. Puni su negativnosti, cinizma i skeptičnosti. Posmatraju pozitivne događaje sa nevericom i imaju generalno mizantropski pogled na svet, dok prepiranje i mrzovoljnost prate gotovo sve aktivnosti.
Odnosi sa drugima
Pasivno-agresivni tip ličnosti je rutinski pesimista u pogledu sebe i drugih; razdražljiv, tvrdoglav, a drugi mu lako zasmetaju.
“Ne razumem šta to znači…”, “Zaboravio sam pitanje…”, “Ali zar niste upravo rekli?…”, je način na koji “hvataju u zamku“ saradnike i prijatelje u nastojanju da ih ubede u nešto.
Ovaj tip ličnosti naginje ka preklapanju sa nesamopouzdanim i potčinjenim ličnostima u odnosima sa drugima. Stil potčinjenosti je, međutim, samo obmana i fasada .
Ovaj tip ličnosti naginje ka preklapanju sa nesamopouzdanim i potčinjenim ličnostima u odnosima sa drugima. Stil potčinjenosti je, međutim, samo obmana i fasada za gvozdenu volju koja se suprotstavlja. Retko će reći da nešto ne žele da urade, da im nešto ne odgovara, ali će se u ponašanju videti njihov drugi stav - Govoriće da, a njihovo ponašanje Ne.
Skloni su depresiji, problemima u prilagođavanju i anksioznosti. Kada se žale na problem, obično je to problem sa nekim drugim, jer nisu skloni samokritičnosti.
U međuljudskim odnosima pokušavaju manipulisati tako da postanu zavisni od drugih, što druga strana oseća kao kažnjavanje ili manipulaciju. Ljudi sa ovim problemom često očekuju od drugih da obavljaju njihove dužnosti i zadovoljavaju njihove osnovne potrebe. Prijatelji provode mnogo vremena pokušavajući da umire pasivno-agresivne osobe zbog njihovih žalbi da ih drugi maltretiraju ili ne tretiraju dobro i pravedno.
Ljubavne veze su im retko mirne i srećne, a glavni razlog za to leži u činjenici da se lakše vežu za svoju ozlojeđenost nego za osećaj zadovoljstva koje dobijaju od partnera; Dolaženje do ciljeva i osećanja zadovoljstva vide kao težak i neostvariv zadatak.
Samopouzdanje je nešto što im nedostaje i čini da budućnost gledaju veoma pesimistično. Pasivno-agresivne ličnosti retko su dramatične, retko podležu otvoreno afektima i gotovo nikada nisu otvoreno agresivne.
Osim depresije, kojoj su skloni, alkoholizam takođe predstavlja pretnju kao i psiho-somatski simptomi.
http://www.6yka.com/upload/images/Av...esivni%203.jpg
Uticaj vaspitanja
Pasivna agresija razvija se onda kada je otvoreno izražavanje agresije i neslaganja onemogućeno. Porodice u kojima je strogo kažnjavano otvoreno ispoljavanje nezadovoljstva i ljutnje „dobar su temelj“ za razvoj pasivno-agresivnog ponašanja.
Autoritativni mentalitet i izvan porodice takođe ima uticaja na razvoj ove vrste ponašanja - strogi zahtevi sistema, škole, vršnjaka itd.
Na razvoj pasivne agresivnosti značajan uticaj imaju i kontradiktorne poruke koje šalje porodica i sredina; Ukoliko se pravila ponašanja menjaju, kada „biti dobar“ jedan dan znači jedno, drugi dan drugo; Kada se jedno isto ponašanje u određenim uslovima hvali ili ignoriše, a u drugim kažnjava. Sve ovo utiče na činjenicu da dete postaje nesigurno i nije u mogućnosti da sve te poruke integriše u sopstveni sistem ponašanja.
Dominantni roditelji koji onemogućavaju ispoljavanje aktivne agresivnosti provociraju mogući razvoj pasivne agresivnosti kod dece. Nakon uticaja ovakve roditeljske agresivnosti potrebno je dosta vremena, navikavanja na nove uslove koji ne zahtevaju primenu pasivne agresije. Možemo reći da je potreban ponovni proces odrastanja kako bi se ovi nezreli obrasci ponašanja promenili i kako ne bi nastavljali da donose više štete nego koristi po osobu i njenu funkcionalnost.
Pasivna agresivnost na poslu
Pasivno agresivne ličnosti su sklone da odlažu obaveze koje imaju i otežu sa radom, a uvek se čini da sve što rade, rade sporije nego što bi mogle. Paradoksalno je to što veruju da posao obavljaju mnogo bolje nego što drugi misle i često ostanu zatečeni povratnom informacijom koju dobiju od nadređenih
Nezadovoljstvo na poslu ne iskazuju otvoreno, ali se od njih može očekivati da frustraciju pokažu manjkom koncetracije na sastancima, zevanjem, ignorisanjem drugih, protezanjem i sl. Skretanje pažnje na takvo ponašanje najčešće nema konstruktivnih efekata, ne priznaju svoje ponašanje kao destruktivno, brane se otpočinjanjem igre zbunjenog i iznenađenog učesnika. Na posao se stalno žale, nezadovoljni su i frustrirani većinu vremena.
Povratne informacije koje dobijaju od nadređenih, koje su često negativne, osećaju kao nepravdu. Odbijaju priznanje svog udela u sukobima koji nastaju na poslu, dok nadređenog najčešće pokušavaju da iskoriste kao paravan za opravdanja koja slede. Karakteriše ih stav odbrane u kome naizgled prihvataju stavove i zaduženja koja dolaze od nadređenih a koja, pre ili kasnije, prate komentari kao što su: “Ja to već znam, ja sam to već rekao, ja sam to već probao…”.
Pasivna agresivnost predstavlja indirektnu agresiju kroz pasivnost i sabotažu, što je zapravo izražavanje fundamentalne agresije na prikriven način.
Pasivna agresivnost predstavlja indirektnu agresiju kroz pasivnost i sabotažu, što je zapravo izražavanje fundamentalne agresije na prikriven način.
Slična ponašanja očekivana su kod dece i adolescenata dok uče da se suprotstave odraslima. Međutim kod odraslih osoba smatra se nezrelim mehanizmima odbrane.
Od pasivnog ka aktivnom.
Konstantno izražavanje negativnog stava i pasivna agresija predstavljaju problem sa brojnim posledicama. Ipak, ovu vrstu ponašanja u određenoj meri možemo naći u svakodnevnom životu.
Mnogi od nas su se našli u situaciji kada određeni autoritet na neki način ograničava naše ponašanje. Taj osećaj budi potrebu za buntom, nekom indirektnom osvetom. Neki nepravdu vide u poštovanju nametnutih rokova, plaćanju PDV- a državi i sl. Verovatno ste uhvatili sebe u maštanju u kom možete da se suprotstavite autoritetu i vi budete ti koji će odlučivati - takve misli su normalne i svakodnevne. Međutim, pasivno agresivna ličnost svaki zahtev vidi na taj način, svako zadovoljenje očekivanja oseća kao potčinjavanje, a svako ispunjenje zahteva kao poniženje.
Pasivno agresivne ličnosti su aktivno ambivalentne; ambivalencija se ogleda u konfliktu između toga da samo svoje potrebe stavljaju na prvo mesto i da zadovolje zahteve drugih i sredine. U nemogućnosti da nađu balans, variraju sa jedne strane na drugu ispoljavajući pritom sva pomenuta ponašanja i nepredvidljivost.
Sa jedne strane, kada ispunjavaju zahteve drugih, ljute se na sebe jer ne uzimaju u obzir svoje potrebe, a zatim odmah i menjaju ponašanje u svoju korist. Međutim, na ovaj način ugrožavaju važne odnose i gube potrebnu podršku od drugih. Sledi kajanje i vraćaju se prvobitnom ponašanju.
Na ovaj način možemo razumeti dinamiku pasivno agresivnog ponašanja. Oni pristaju na sve ponuđene aktivnosti, ali ne ostaju dosledni , sabotiraju ono na šta su pristali, menjaju značenje dogovora i odnosa do toga da njihova aktivnost i njihov udeo postaje beskoristan.
Promene u psihoterapijskom radu kod pasivno agresivnih ličnosti se dešavaju kontinuirano, radom na pojedinačnim ispoljavanjima problema;
Potpuno odbijanje ispunjenja zahteva koje nameće posao ili prijatelji i porodica postepeno zamenjuje prihvatanje ispunjenja zadataka uz davanje ličnog pečata.
Umesto omalovažavanja autoriteta razvija se sposobnost konstruktivnog suprotstavljanja, bez preterivanja.
Konfliktno ponašanje spram mogućnosti rešenja istih uz poštovanje druge strane.
Zavist i želja da se napakosti boljem i uspešnijem menja se trudom da se i sam bude takav, iako osećanje razočaranosti ponekad prati neispunjenje tog cilja, ali ne prerasta u zavist i osvetničko ponašanje.
Oscilacije prkosa i kajanja su povremene, ali ne čine sastavni deo ponašanja.
Umesto stalnih žalbi na ličnu nesreću razvija se sposobnost prihvatanja uslova života koji ne zavise od same osobe, ali se i razvija inicijativa da se menja moguće.
Na ovaj način možemo razumeti dinamiku pasivno-agresivnog ponašanja: Oni pristaju na sve ponuđene aktivnosti, ali ne ostaju dosledni, sabotiraju ono na šta su pristali, menjaju značenje dogovora i odnosa do toga da njihova aktivnost i njihov udeo postaje beskoristan.
Kako znati da li je neko pasivno-agresivan? Osim očiglednog pokazatelja (najčešći je da ljudi izbjegavaju takvu osobu), postoje određene stvari koje treba uzeti u obzir kako bi se utvrdilo da li je nečije ponašanje pasivno-agresivno. Dobra vijest je da ljudi, po svojoj prirodi, nisu pasivno-agresivni.
To su, zapravo, način njihove komunikacije i obrasci upravljanja sukobima, a koji se uče (ljudi se ne rađaju s njima). Srećom, to se može promijeniti. Iako muškarci i žene svoje pasivno-agresivno ponašanje ispoljavaju nešto drugačije, uopšteno govoreći, ponašate se na taj način ukoliko redovno radite nešto od sledećeg.
- Niste voljni da otvoreno kažete istinu, ljubazno i iskreno, kada vas neko pita za mišljenje ili kada vas neko pita da uradite nešto za njega.
- Imate dražestan nastup, kompatibilni ste i prijatni, ali ste zapravo ogorčeni, ljuti i zavidni
- Plašite se samoće, ali se podjednako plašite i da zavisite od nekoga
- Često se žalite da se drugi nepravedno odnose prema vama
- Često odugovlačite, posebno kada je riječ o stvarima koje trebate uraditi za druge
- Niste voljni da dajete direktne odgovore
- Zlovolja i povlačenje u svoju “čahuru”, posebno u slučajevima kada drugi od vas očekuju da se ponašate u skladu sa vašim obećanjima, obavezama ili dužnostima
- Čest osjećaj nepripadnosti koji se “pokriva” superiornošću, prezirom ili neprijateljskom pasivnošću
- Često kašnjenje i/ili zaboravnost
- Odugovlačenje samo da biste frustrirali druge
- Izmišljanje priča, izgovora i laži
- Konstanta potreba da se “štitite” kako niko ne bi saznao koliko se plašite da ste nesavršeni, ostavljeni, zavisni od drugih ili da ste, jednostavno, ljudsko biće.