Расизам за српске жртве

Шта би рекле српске жртве Сребренице, данас кад читав свет говори о жртвама Сребренице - а о њима ћути?

http://www.intermagazin.rs/wp-conten...Bozic-1993.jpg

Шта би рекао Видоје Лазић, разапет на крст, шта би рекла Димитрић Милева, исечена на комаде, шта би рекао Радо Кукољ, испечен на ражњу? Шта би рекао једанаестогодишњи Слободан Стојановић, зверски мучен и убијен када је отрчао иза непријатељских линија да спасе љубимца: "Тата, остао ми Леси на ланцу"?

Од маја 1992. до фебруара 1993, српско становништво на подручју општине Сребреница дословно је десетковано. Од 9.390 Срба остало их је 860, од 59 српских села, 55 је етнички очишћено.

Срби су град напустили након убиства српског челника Горана Зекића. Ретки који су остали су убијани, попут непокретне Загорке Зекић. Заробљени Срби довођени су у Сребреницу и Поточаре у логоре, где се многима губи сваки траг.

Уз повике "Алаху екбер", сребренички џихадисти су походе на околна српска насеља изводили на велике хришћанске празнике. Страдало је више од 3.000 Срба, од којих су многи свирепо мучени, укључујући жене, децу и старе.

За ове жртве нема резолуција, манифестација ни меморијалних центара. Нема ни пресуда. За 23 године ниједан убица српских жртава Сребренице није приведен правди. Хашки суд је ослободио Насера Орића, а Тужилаштво и Суд БиХ нису процесуирали нити једног починиоца.

Неравноправност је преблага реч. Не добијају српске жртве мање поштовања. Оне не добијају апсолутно никакво поштовање. Пре три године, потомци су обележили 20 година од страдања Срба у Сребреници. Комеморација је у свету игнорисана, а у Србији исмејана. Агенција Бета назвала ју је срамотом и увредом, а таблоид "Блиц" фештом.

Ове године обележава се 20 година од страдања муслимана у Сребреници. Њихову комеморацију нико неће исмевати, још мање игнорисати.

По чему су српске жртве Сребренице толико различите? Срби су страдали на почетку рата а муслимани на крају; Срби током више месеци а муслимани током десет дана; Срби наводе 3.000 жртава а муслимани 8.000; Срби су касапљени а муслимани нису; српске жене су страдале а муслиманске нису.

Ниједна разлика није довољан разлог за дискриминацију жртава страдалих у истом рату, на истом месту. Брисање Срба из жртава Сребренице је расизам, по којем Срби немају права као други људи, а њихове жртве мање вреде.

Расизам баца сенку сумње на сав активизам везан за Сребреницу. Расисте ћете препознати по томе што говоре о жртвама Сребренице, а мисле искључиво на муслиманске жртве. Британска резолуције о Сребреници је расистичка јер не поштује све жртве без разлике.

Пример таквог активизма је Насер Орић, који Поточаре и даље доживљава као свој штаб, само је борбу против Срба заменио борбом против геноцида.

Не може се у исто време бити борац против геноцида и антисрпски расиста. Антисрбизам је основни узрочник геноцида на овим просторима. Срби су били најбројније жртве геноцида у овом делу нацистичке Европе, и једини су народ који је након геноцида поново доживео масовна истребљења.

Драго Митровић из Подравања код Сребренице као дечак је чудом преживео усташко клање. Пола века касније, дуж старих ожиљака на врату, потомак крвника му је одрубио главу: "Преживео си 1941, сада сигурно нећеш!" Клање га је затекло неспремног и први и други пут, као што би затекло и нас.

Превенција геноцида је реална потреба српског народа. Наше очеве и оце убијали су само зато што су били Срби. Морамо прекинути низ да бисмо заштитили своју децу.

Нема превенције геноцида док свет усваја расистичке резолуције. Нема превенције геноцида док српски медији исмевају српске жртве.

Морамо рећи: никад више! Култура сећања на жртве и борба против антисрбизма су национални приоритети. Очување Републике Српске, која је једино српско "никад више", од пресудног је значаја. Изнад свега, злочини над Србима не смеју остати некажњени.

Масакриране, лишене правде, заборављене и исмејане, српске жртве Сребренице нас данас упозоравају: немојте завршити као ми.

Андреј Фајгељ

Горњи текст говори о српским жртвама у односу на муслиманске.
Препоручује се незаборав као превентива.
Аутор се игра нашим емоцијама (ономе ко их има) али у суштини текст је прилично празан.
Не желим да омаолважавам аутора, али после читања ја нисам ништа паметнији,
нисам сазнао ништа ново.


Слушајући коментаторе после данашњег "инцидента" иако су позвани (стручни)
ништа паметно ни они не говоре. Зар стварно нема паметних људи у Србији који могу нешто
интелигентно да кажу?


Под тим првенствено мислим на праве узроке међунационаних сукоба.
Требало би детаљно анализирати и констатовати колики је страни утицај на та дешавања.


Да ли постоји неко у Србији ко је то у стању? Ја чисто сумњам.
Ако је тако онда је потпуно бесмислено да поставим следеће питање:
Ако би неко и урадио оно горе, ко би тада био у стању да одреди како да се Србија
(власт и популација) постави према томе и шта у односу на то да уради.


Кажу да проблем Косова није исти као проблем са РС. Мислим да само наивни могу веровати
да ће пријатељство са Меркеловом онемогућити да нам РС исцури кроз прсте.
Ево и ја спадам у оне који ништа паметно немају да кажу.


доматриос

ДРУГА СТРАНА
Забрањено спомињање

Никада у Европи српске жртве нису биле истоветне жртвама других народа. Злочин у Сребреници нико не пориче, али Срби траже да се макар спомену њихове жртве које су пале прве, много пре Сребренице


Нема ту ничег новог и нема места чуђењу. Никада у Европи српске жртве нису биле истоветне жртвама других народа, па зашто би данас било другачије. Ко у Европи и свету зна за концентрациони логор Јасеновац? Да ли се негде спомиње Јасеновац осим међу Србима. У том селу на обали Саве убијено је више од пола милиона Срба, десетине хиљада Јевреја, Цигана...

Није ово "великосрпски јасеновачки мит" већ податак Земаљске комисије Републике Хрватске, из 1945/46. године, комисије у којој није било Срба. Од свих логора Другог светског рата најстрашнији, по начину убијања, био је Јасеновац. Али, као да није постојао. Европа не зна за Јасеновац, нити је Јасеновац интересује.

Зна ли неко у Европи да је у првој години рата Независна Држава Хрватска у систему логора Јадовно ликвидирала 40.000 Срба. Не зна, нити је то занима. А и зашто би, жртве су Срби.

Ко је у Европи чуо за покољ у глинској цркви, по начину где је изведен и како је изведен, најстрашнији злочин у људском роду за последњих 200 година. Ритуално клање Срба, њих више од хиљаду, на светом месту, у цркви, на олтару. Европа о томе не говори. Разумљиво, жртве су Срби.

Ко данас у Европи сме да спомене податак да је из Хрватске, од 1990. до 1995. године, протерано најмање 450.000 Срба, да им је отето 37.000 станова, срушено на десетине хиљада кућа, да их је неколико хиљада убијено? Зна ли Европа да је у Сиску, у лето 1991. године - први је о томе проговорио Стипе Шувар - убијено више од 500 Срба? Не зна, нико јој није казао. Забрањено је.

У Сарајеву је за време последњег рата убијено око 7.500 Срба. Углавном из непосредне близине. Најмање их је страдало од дејства српске артиљерије, као што жели да прикаже бошњачка страна. Те Србе нико не спомиње, они никоме у Европи нису важни. За њих нема декларације.

У околини Сребренице, од 1992. до 1995. године, муслиманске снаге убиле су, на страшан начин, бирајући дане великих православних празника, 3.267 Срба, у огромној већини жена, деце и стараца. Европска јавност о томе ништа не зна, није јој казано, не сме да се каже.

Злочин у Сребреници нико не пориче, Срби свакако не, али Срби траже, моле, да се макар спомену њихове жртве које су, ово је изузетно важно, пале прве, много пре Сребренице. Не вреди, убијање Срба међународна заједница не бележи као злочин.

Знам да је све ово већини вас познато, да вам је мука и од спомињања српских страдања и од односа Европе према том страдању, али ако о овоме престанемо да говоримо, ако заувек заћутимо, изгубићемо и то јадно право да се бар подсећамо ми Срби између себе. Друге то не интересује.


Ратко Дмитровић за Вечерње Новости
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna...no-spominjanje

Горњи текст говори о српским жртвама у односу на муслиманске. Препоручује се незаборав као превентива.
Аутор се игра нашим емоцијама (ономе ко их има) алиу суштини текст је прилично празан.

Питање је сад, шта је по теби "пун" текст и зашто мислиш да МИ немамо емоција?

Не желим да омаолважавам аутора, али после читања ја нисам ништа паметнији, нисам сазнао ништа ново. Слушајући коментаторе после данашњег "инцидента" иако су позвани (стручни) ништа паметно ни они не говоре.
Зар стварно нема паметних људи у Србији који могу нешто интелигентно да кажу?

Опет је питање шта је то интилигенто што после данашњег "инцидента" треба да се каже,
а да је при том паметно, по теби?!

Под тим првенствено мислим на праве узроке међунационаних сукоба. Требало би детаљно анализирати и констатовати колики је страни утицај на та дешавања.

Ако за ових 25 пуних година не знаш и даље шта је прави узрок, сулудо је да ти се сада објашњава.
Немој бити наиван да ће икада тај страни утицај изаћи на видело.

Да ли постоји неко у Србији ко је то у стању? Ја чисто сумњам. Ако је тако онда је потпуно бесмислено да поставим следеће питање:
Ако би неко и урадио оно горе, ко би тада био у стању да одреди како да се Србија (власт и популација) постави према томе и шта у односу на то да уради.

Зар ти треба неко да те научи како да се поставиш и шта да радиш у својој земљи?!

Кажу да проблем Косова није исти као проблем са РС. Мислим да само наивни могу веровати да ће пријатељство са Меркеловом онемогућити да нам РС исцури кроз прсте.
Ево и ја спадам у оне који ништа паметно немају да кажу.

Наравно да није. Косово и Метохија су 15% Српске отете територије. РС је своја на своме, о припајању отом потом.
Ниси једини, ни моје речи нису баш Његошеве

Dobro,danas bi svaki Srbin trebao da stavi prst na čelo i razmisli da li ima smisla više uopšte da se brani ,izvinjava,priznaje ,negira,odriče se vere i svoga bića....Da li Srbine imaš ti žrtve uopšte,da li ste vi Srbi ili narod kome će da se pripisuje sve i svašta zavisi od nas samih .Danas je dokazano da je Srebrenica bila pre Bratunca ,Kravice i ostalih sela oko Srebrenice .Natura se sve i svašta ,istina se izvrće i okreće .laže se na sva usta čim se spomene Srbija.Da je bilo zločina,bilo je ,to niko normalan ne spori ,ali da li je moguće da se rat samo desio u Srebrenici ...ne ,ne ,izvinjavam se ,tamo je bio Genocid a rata nije bilo ,nije bilo Dobrovoljačke ulice ,Čemernog,Bratunca,Kravice....moglo bi se nabrajati dugo,nisu Srbi pobijeni ni u Oluji niti su proterani ...ne ,a nisam nešto primetio da je iko od suprotnih strana dolazio da se pokloni tim žrtvama,nikakve nevladine organizacije niti žene u crnom o tome da kažu ...Hag još nije odradio svoje ,sad idu gradjani i to će država naša da odradi odma ako slučajno nekom u Hagu zafali Srba ....šta će oni kad pomru svi Srbi u zatvoru tamo ,mora se to popuniti ....
Biće ovo leto jako vruće a mi ostali ili preostali, što smemo da kažemo da smo Srbi ,trebali bi da nam naprave rijaliti sa preživljavanjem i beganjem (uskoro će da nas love ko zečeve)jer treba udovoljiti EU i vladarima iz senke ...

Одговор Лончету


Појам прилично -празан текст- односио се на структуру самог текста.
Недостатак вертикалне организације. Глупо је очекивати да ће квантитетом,
самим низањем чињеница, сам текст добити неки виши кваитет, или да ће
читаоци постати просветљенији. Чему намера да се осећамо још више кривим,
да нам буде тешко због историјских дешавања? За разлику од тог промајин текст
има сасвим другачији приступ. Он је чињенице обојио сатирично-ироничним тоном
и дао томе аналогну поенту. Било ми је пуно занимљивије за читање.


>>>зашто мислиш да МИ немамо емоција?


Кажем да је аутор циљао на емоције. Не верујем да је ишао на оне потпуно без,
већ на оне којима нису довољно јаке. То ме подсећа на неку врсту политичке
агитације којој је циљ сама себи. У свим структурама друштва, младима којима је
важније друштво на Ади Циганлији, необразованима, високо образованима,
доказано се потврђује да их нервира подсећање на српске жртве, или подсећање
на дежурног кривца.


>>>шта је то интилигенто што после данашњег "инцидента" треба да се каже,


Неколико ствари.
Које су све делегације биле присутне, осим Клинтона? Мени је то важно.
Да и је ко од њих добио камен у главу и какве су реакције по том питању?
Зашто јуче нико није пренео званични руски став - а било га је (на дипломатском
нивоу)
Колика је била пројектована корист Вучићеве посете за Србију - пре инцидента.
Распекмезивање како Вучић саосећа као човек, чак и да је истина је глупост.
Колико странци уживају што је Вучић добио камен у главу.
Јасно и прецизно дефинисање каква штета би била за Србију да је Вучић био убијен.
Ко би га заменио, да ли би ослабио положај Србије на међународном нивоу?
Курчење (извини на изразу) Вучића да не брине за сопствену безбедност је
апсолутни и неопевани кретенизам.
Колико су Турци профитирали успешном реализацијом њиховог плана (уместо
навођења изјава мајки Сребренице) Нико не коментарише да је Вучић прихватио
позив градоначелника Сребренице да присуствује ... жртвама ГЕНОЦИДА!
И на крају једно грађевинско питање: колико је Вучић био спреман да плати кубик
камена?


>>>Немој бити наиван да ће икада тај страни утицај изаћи на видело.


Не слажем се с таквим приступом. Нико не спори да утицај постоји. Проблем је
само да се он дефинише.
Замисли ову слику: Неко те удара у леђа па под ребра, па у леђа па под ребра.
На питање шта си предузела ти одговараш - ништа. Зашто? Имао је маску на лицу
па нисам знала ко је!


>>>Зар ти треба неко да те научи како да се поставиш и шта да радиш у својој земљи?!


Мени и осталим од 7 мииона било би користно знати да су они који нас воде у стању
да нас увере да су способни урадити оно што је потребно. Не верујем у опцију да
они знају али неће да нам кажу.


>>>РС је своја на своме, о припајању отом потом.


РС није своја на своме. Србија је номинални гарант Дејтона. Дестабиизацијом
Србије она престаје да буде поуздан гарант. Тада долази до гласања и стварања
поуздане европске Велике Босне.
О припајању ни у најлуђим сновима.


Али, ко сам ја да причам о високој политици. Политичар нисам, само волим да
пишем сладуњаве љубавне приче.


доматриос

јаоо Дом изистински нисам баш толКо праволинијси расположена као ти, очигледно да би ти "о политици" ал не знаш беседити,
ја сам онај битан фактор(а требало би да су СВИ становници Србије) у овој држави, а то је онај листић у кутији, који нико не може прогласити неважећим, углавном, не живим у илузијама да ће доћи "онај чико на белом коњу" и дати нам одговоре на сва питања, кудиш текст који износи чињенице, факте, бројке и у томе видиш "игру на емоције" хаха мора да сам ја онда слепа па сам исто прочитала апсолутно другачије, но јбга свако има има свој како поглед на свет тако и поглед на прочитано...
Преко "пертле" (да не кажем гори термин) ми је више шлајмарисање по Србији, Србима и свему што је Српско, па било то паметно, глупо, озбиљно, шала ил "мишљење појединца" о овоме или ономе а поготову бркање Косова и Метохије са РС, то ми је тек ван памети.
Да ја не бих сад елаборирала, лепо је данас мој дргар на ФБ-у написао;

Ako je mišljenje kao dupe i ima ga svako, onda je bolje da pojedine osobe u komentar stave svoje dupe umesto svog mišljenja. Lepše je i kvalitetnije.

поздрав