Radni dan u Srbiji

VREME U DRŽAVNOJ SLUŽBI KOD PRIVATNIKA

6:00h Spavaš snom pravednika. Sanjaš da te oralno zadovoljavaju nečije tople i pune vrele usne dok stojiš uzdignutih ruku na tribinama stadiona u Bariju. Spavaš snom pravednika. Sanjaš regres, nepocepane gaće i Sašu Ilića kako drži predavanje iz objektnog programiranja.

6:15h Alarm. NIJE LJUUUBAV STVAR Alarm. LANE MOJE OVIH DAAANA

6:16h Žena gasi alarm, gura te iz kreveta i okreće se da spava. Žena gasi alarm, ustaje da ide na posao u Republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova gde radi kao treći referent u Odeljenju istraživanja i razvoja.

6:17h Shvataš čije su bile usne iz sna. Mrmljaš „Saša, prekini“ tiho, da te žena slučajno ne čuje. Ustaješ i bauljaš pravo ka džezvi za kafu i pakli vinstona. Okrećeš se i nastavljaš da spavaš, mrmljajući „Saša, prekini“. Žena na trenutak pomisli da imaš ljubavnicu, ali onda se seti da si već tri godine impotentan od kombinacije stresa, kafe, pljuga i praćenja domaćeg fudbala.

7:00h Tuširanje? A ne mora danas. Pranje zuba? Dva orbita. Odlaziš i zatvaraš tiho vrata. Žena odlazi na posao, namerno zaljupljujući vrata. Saša Ilić se pretvorio u Sašu Radulovića. Iz protesta ležiš u krevetu budan još pola sata prolazeći strategije za onlajn poker u glavi.

7:30 Pekara Gicko. Burek. Jogurt pola litre. Ono s eurokremom. Ustaješ. Tuširanje: mora. Brijanje: mora. Afteršejv: ****na noćna mora.

8:00 Stižeš na posao pola sata kasnije. Razmišljaš kako da izbegneš vrata od šefove kancelarije, a onda se setiš da ga niko nije video još od 2006. Koktel nikotina i kafeina te je povratio u garantom roku, spreman si za nove radne pobede, mlad si, lep si, moš volu da iščupaš i rep i kitu i sastaviš ih u simbol plodnosti prikucan na stoletnom hrastu. Danas dokazuješ kako je tvoje radno mesto samo jedan stepenik na merdevinama koje simbolički predstavljaju uzbudljivi haos kapitalizma!

8:30h Ulaziš u praznu kancelariju. Kratko razmišljaš da li si se opet zajebao i došao u subotu, ali onda ipak vidiš na šalterima nekoliko obrisa. Pozivaš kolegenice na pauzu za kafu. Stižeš na radno mesto pola sata ranije. Željko iz noćne smene je opet zasrao celu portirnicu mašću od mangulice.

9:00h Fejzbuk Smešiš se i otvaraš vrata ljudima koji nose bolja odela od tebe.

10:00h Pauza. (Do)ručak. Hleb i kifle. Jebiga.

10:30h Fejzbuk. Pomažeš marketing asistentkinjama da isparkiraju tojota jarise iz novobeogradskih parking mesta napravljenih za hladnjače sa prikolicama.

11:30h Ručak. Danas: banjalučki ćevap. Po hranu šalješ Sima jer zna se da po hranu ide najmlađi po stažu. Doduše, jes ih došlo dvanaestoro u toj drugoj turi prošle nedelje, ali Simo je svima prvi dan rekao da je posao dobio kao nagradu za botovski angažman. Svi su zaključili da to mora da znači da zna s tim kompjuterima i eto ga sad reinstalira desktop Karamarkovićki. I ide po hranu. Gazdi treba da se pokupi konzerva andaluzijskih sardina sa Surčina, “aj ti Mićo, al’ idi svojim kolima, nemamo putne naloge.” Oću, što da ne, iako se ****no ne zovem Mića, tri godine me niko ne **** osim tebe što me šalješ u Surčin sad na plus tries.

11:35h Igraš šaha protiv direktorove fotelje na kojoj je prebačen njegov sako Nicola’s sezona 2006, u fazonu saće da se vrati. Novi Beograd – Surčin.

12:00h Fejzbuk

12:30h Jebo više ovaj fejzbuk, nema ništa na njemu. Majnsviper. Čekićaš pošiljku na aerodromu. Koristiš vreme da pokupiš marketinške fore divljih taksista. Njihova poslovna metodologija bi ti mogla biti korisna kada najzad ostvariš works at san svoj gazda.

13:00h Fejzbuk. Pokupio si sardine. Kao što si i mislio, konzerva košta 56 evra i za mačku su.

13:30h Fejzbuk ali našao si fotke Biljane iz srednje i njenih drugarica iz Boleča, album Mikonos 2011. Već sada se ovo može nazvati uspešnim danom, a nije još ni podne! (prošlo je pola dva) Surčin-Novi Beograd.

14:15h Au vidi koliko se papirčina nagomilalo. Mogao bih stvarno bar par da uradim, ipak iza svakog od tih papira stoje neki ljudi od krvi i mesa koji čekaju neke bitne stvari da bi mogli da nešto srede u svom životu, da reše neki problem, da mogu da nastave sa potragom za srećom… “Super si, Mićo, tapš tapš. Ae sada vidi da popuniš ove zaostale putne naloge od 2011, znaš da se Anđela ne snalazi baš u tome, hehe, a plaćam je bar triput više od tebe, eto što ti je život.”

14:30h Kolke sise jebo te srndać! Putni nalozi 2011.

14:55h Ne, stvarno bi mogao par ovih predmeta da obradim, šta, pečat, potpis, fajliranje, ***** bre od posla, evo saću.

15:00h Candy Crush Saga: Mlađa Vojinović has sent you a request. Mićo, ae samo isparkiraj Anđeli hondicu, znaš kako se izlupala prošli put, ako me razumeš heheh

15:15h Dobro, evo uradiću sad, evo, samo još da stignem do 60. nivoa, toliko mi keva puni godina danas au moram da se javim kevi! Putni nalozi 2011.

15:30h Fiju, gotov jedan. Au vidi kolko je sati! Pa ne, ja stvarno ne znam kako oni misle da stignem sve ovo… Ček, Zoki, ideš kolima? Putni nalozi 2012. Da li da ostavim za sutra ili da završim sad?

15:35h Okrugli žbun se kotrlja nasred prašnjave šalter sale. Zvrrr… “Mićice, oni putni nalozi mi trebaju za sutra ujutro, nisam ti rekla, ma pusti, nešto su gazdi dolazili u kancelariju, svašta su ga pitali.”

16h Obaveštenja lepeću na zamašćenim staklima. Putni nalozi 2012.

17h Vrata od kancelarije lupkaju. Putni nalozi 2012.

18h Izgleda da je definitivno neko zaboravio da zatvori prozor i sad se svuda uvukla promaja. Al će bude sranja kada Karamarkovićka sutra to zatekne hehe jedva čekam. E stvarno ne razumem ljude koji kukaju na svoj posao. Putni nalozi 2013. Stavljaš glavu između vrata i dovratka portirnice i zalupiš ih svom snagom u reforme.