Printable View
Omiljeni,obožavani,stAvljani na pijedestal ,mali ili veliki ljudi sa "dasaka koje život znače" ,iz filmskih produkcija,oni zbog kojih smo danima jurili karte za pozorište ili bioskope..
Da,riječ je o glumcima i to onima koji u stvarnom životu pokažu neko "drugo"(ili "prvo i jedino" lice),pa se mi sa ove strane platna pitamo kako je moguće da smo ih voljeli:hm:
http://www.mojabanjaluka.info/media/...vic_1000x0.jpg
Novinarka Žana Gauk iz Banjaluke je, kao i većina nas, odrasla uz Branka Kockicu. Bio je heroj njenog detinjstva, ali je prilikom skorašnjeg susreta sa njim doživela veliko razočaranje shvativši u kakvog je čoveka prerastao (ili je takav oduvek i bio, samo je na dobro glumio?).
“Branko, da li je danas teže zasmijati djecu s obzirom na to da im je dostupno mnogo medija”?
Čuveni Kockica zaurla: “Kakva su to glupa pitanja?
To je glupo. Kako ja mogu da kažem da li je lakše ili teže. Vi umišljate da sam ja pedagog. Ja sam samo glumac. Ja nikoga nisam nasmejavao ni učio. Imao sam tekst pred sobom i to sam čitao. Nikoga nisam vaspitavao. Šta da ti na to odgovorim, u pič… materinu”.
Kockica i dalje, preobražen u neki gadan lik, drsko odgovara: “Ne znam, neću da odgovorim. Morao bih da napadnem vlast, a ja sam Vladin službenik. Eto, neka ti odogovor bude da ne znam. Odgovori ti meni. Šta bi mi odgovorila na tu glupost? Zaista nemam vremena. Mene je dolazak na ovaj festival unakazio”.
Okreće se prema meni i kaže: “Pošalji pitanja na mail. Ne znam kada ću odgovoriti. Mene jedan ‘Nedeljnik'… Je l’ znaš šta je ‘Nedeljnik’? Oni me dve godine čekaju za intervju. Ali, tebi ću da odogovorim jer si iz Republike Srpske, a ja imam poseban osećaj prema Srbima”.
I nestade. Negdje na sceni.
Pogan čovek taj Branko :dada: pričao mi je puž kad je učestvovao kao dete u jednoj epizodi Kockice, da su svi bili toliko srećni kad su čuli da njihov omiljeni lik dolazi u vrtić da izabere grupu dece za snimanje, a kad se pojavio nigde ni traga od onog tatatatira drugara kog su deca obožavala. Na snimanju je bio strog, namćorast, vikao na njih, svi su bili uplašeni i zbunjeni.. a slične priče sam nalazila i po forumima, takođe potekle od ljudi koji su isto to doživeli kao deca učestvujući na snimanjima te emisije :aha:
Ne mogu da verujem, ja sam pre neki dan slučajno naletela na reprizu Kockice i odgledala je sa zadovoljstvom, i da ne znam kakav je zaista, opet bih kao i dok sam bila dete pomislila, kako je divan ovaj Branko :aha:
Al opet, ako čovek dobro radi svoj posao, a ovaj ga je očigledno dobro radio,jer smo svi verovali da je Branko drugarčina i po, treba li mu to što je namćor i što je grube, preke naravi, uzeti za zlo :hm: Plaćen je da glumi, i ako nas kao gledaoce to što nam serviraju kao gotov proizvod zadovolji, zašto nas toliko pogađa kakav je ko u privatnom životu :pardon:
Zanimljivo:sarmica:
Ne smatram da me pogađa,niti da bilo koga treba da pogađa, kakav je čovjek u privatnom životu,ako "kupujemo" njegovo djelo.
On nije neko ko je glumio Hamleta,pa sjajno to odradio,a u privatnosti tuče ženu,šmrče kokain i zlostavlja životinje naprimjer...pa kažem,baaš me briga šta radi privatno.
On je neko ko je činio radost i sreću našim najdražima,djeci,uz koga su odrasle generacije koje su ga voljele,čovjek je postao brand djetinjstva.
Tim,teže oprostivo.
Ali,otvara se jedno pitanje generalno,i dobro si ga dotakla na kraju posta...
Koliko nam može da smeta nečije "drugo lice"..jer evo,meni se često desi da kažem slijedeće:
"Sjajne tekstove piše,odrasla sam na njegovoj muzici,al ko čovjek je teško gomno i nema te sile zbog kojeg bih ga slušala"..to je,dakle jače od njegovog stvaralaštva..Za mene.
Govor mržnje koji se čuo od strane pojedinaca iz sveta muzike mi je bio veliki šok... nisam verovala da neko iz stare Juge koga su voleli i naši roditelji, pa uz njih i mi deca, može biti srbomrzac i tako se javno deklarisati... nažalost, nekad se desi da čujem njihove pesme i da mi prijaju, ali taj neki osećaj gorčine kad pomislim ko to peva, ne prija :aha: