Printable View
Дечак са сузом у оку
У шуми напуштен стећак
оборен лежи на боку
тужно га посматра дечак
са сетном сузом у оку
Године сурово лете
у бескрај негде високо
са њима одраста дете
ал’ сузу не пушта око
Очи су биле му чудне
ко вучје жућкасто сиве
и у сну бе’аше будне
у смрти осташе живе
А сетна у оку сена
то суза бе’аше права
што паде онога трена
кад му је клонула глава
Jedna pesmica iz mog ciklusa za decu:
Срна и ловац
Ругала се срна ловцу
како није све у новцу
скупа пушка и одело
завиди му цело село
али чим у шуму зађе
више не зна да се снађе
Џаба пушка и одело
треба ставит’ прст на чело
и размислит’ баш дубоко
јер за ловца треба око
и још треба мирна рука
треба имат’ душу вука
Настала је права збрка
по селу се дигла фрка
као ловац он се брука
јер он нема душу вука
већ он има срце зеке
он је ловац душе меке
Шарено јаје на Бадње вече
Крај мале куће на крају села
чудесно јаје кока је снела
и као да чу да неко рече:
Што шараш јаје пред Бадње вече
Погнула главу, к'о да се стиди
ал' шта се то на љусци види
у пар нијанси жућкасте боје
уз малог Христа три краља стоје
Тако то ето с чудима бива
ал' шта се у оној кућици збива
док вредна бака погачу пече
оде домаћин да бадњак сече
Опет су скупа, побожно посте
гледају у сат, чекају госте
ускоро биће јела и слада
само да деца стигну из града
Само за празник заједно сви су
одавно унуке видели нису
и свако мало кроз окна гледу
ево их стижу, све је у реду
Нека вам љубав испуни груди
причајте свима о овој згоди
и мир Божији, људи
Христос се роди
мало самм поправио последњу строфу:
Нека вам љубав испуни груди
причајте свима о овој згоди
уз мир Божији, добри људи
и срећан Божић, Христос се роди
Хамлетовска дилема
Сулудо и суицидно
ка магли се крећемо
не видећи очевидно
да себе се одричемо
Пред палим прецима
образ си прљамо
на нож крвницима
грлима срљамо
И док нам се бедна
судбина спрема
намеће се једна
хамлетовска дилема
Да ли ће настати
критична маса
која ће пристати
на руку спаса
Која од памтивека
искрено сама
с истока чека
пружена нама
http://politickasatira.blog.rs/galle...med/hamlet.JPG
Снови
Сељак је чувао овце
на брду једном високом
и вредно је скупљао новце
брижно се бавећи стоком
Маштао сељак је крути
о чаробној морској пени
и девојци свилене пути
коју би радо да жени
О само новац да скупи
па да си оствари снове
испроси деву, бродицу купи
и морем вечно да плове
У снове је тонуо лако
машти се пуштао радо
и док је снено маштао тако
вук му је поклао стадо
Мали бата
Један се мали бата
стално играо рата
оружје, тријумфи нови
такви му били и снови
Сањао мали је бата
да су му мама и тата
уместо негде на море
отишли да се боре
Остао мали је бата
са секом и два брата
сам у великом стану
а нису имали храну
Тешко је било том бати
тако нешто да свати
како проводити сате
кад нема маме и тате
Када се пробуди бата
тркну до другог спрата
изљуби маму и тату
не прича више о рату
Русија
На Србију сваки до сад напад
извели су Турчин, Бугар, запад
Русија је увек мати била
заједно се с нама и борила
па уместо да постане турски
барјак нам је наопако руски
Са тугом се сећа српска раја
Романова, цара Николаја
што ономад у велики рат уђе
због Србије која неће туђе
и не хтеде злотвору да преда
ту Србију која своје не да
До Валоне прегазисмо пешке
уз губитке претрпљене тешке
тад Русија опет нам се нађе
нагна Франце да пошаљу лађе
да допреме лекове и храну
и избаве војску отписану
Србима је болно кад се сете
четреспрве све до четреспете
колико је зла све тада било
и колико крви се пролило
са црвеном армијом смо били
Београдом победу славили
Па и сада док Србин се слама
једино је Русија са нама
робујемо западноме свету
што отима српску земљу свету
ал' док мати право вета има
ЊЕТ у УН биће Шиптарима
Циркус
У циркусу испод шатре
жонглер, пајац, гутач ватре
и публика што се стиска
бруји жамор, дечја вриска
ал’ и један незван гост
неугледан, прљав, прост
Није им’о ни за карте
провук’о се испод шатре
привукла га сва та граја
блештавило, срећна раја
сав у чуду све то гледа
кад опази га чувар реда
Неста среће на том лицу
избаци га на улицу
и сад тужан у прашини
он размишља о судбини
сирочету што зафали
трен радости макар мали
Lepo je ovo Luka, volim da pročitam tvoje stihove.
hvala... ako zelis mozes pogledati moj blog ili (naravno neizdanu) besplatnu knjigu (u PDF formatu) na netu.
http://politickasatira.blog.rs/blog/politickasatira
https://www.scribd.com/document/332385276
jos 1 pesma za decu:
Другари
Био једном један дечко
што се није пуно нећк’о
било лето или зима
дружио се он са свима
А у мору другара тих
издваја се двоје њих
нацртани чича Глиша
и шарени меда од плиша
http://politickasatira.blog.rs/galle...ews-med/jd.JPG
Насукани капетан
Некада моћни једрењак
насукан лежи на рту
капетан, његов имењак
проклиње судбину шкрту
Заједно прошли су мора
и света сваку страну
све док та олујна зора
кована маглом не свану
Дуго ће још капетан
осећат’ љуљање брода
ко кад је био сретан
под чаром небеског свода
А капетан без брода шта је
тешко се мири с тим крахом
судбина по некад даје
по некад узима махом
С бродом је насукан и он
понос му свлада срамота
ал’ и он је само пион
на шаховској табли живота
На западу све по старом
Западном сам беседио свету
какву су нам све нанели штету
од санкција и бомби до Косова
суздржах се да их не опсова’
Злочини се хиљадама броје
свака страна имала је своје
ал’ све су друге опрали у Хагу
сву су на нас пребацили љагу
Нисам иш’о много у ширину
не поменух вековну судбину
да што гора несрећа нас снађе
нож у леђа забише нам слађе
Нити хтедох дробит’ пола сата
од Турака до великог рата
како нас се не би ни сетили
да им Руси нису запретили
Ал’ на крају додах само кратко
да је сваки српски младић Ратко
и да смо се Шваби замерили
када год би на нас ударили
А тај олош само ми се смешка
и понавља да све је наша грешка
за бомбе смо сами себи криви
а криви смо ваљда што смо живи
Поново сам примио на знање
да за Билово црно обећање
како вратиће нас у камено доба
није кривац Клинтон него Слоба
А што нашег Косова се тиче
кол’ко сватих из њихове приче
нека проста логика се ствара
да Косово је земља „Косовара“
Мостови су пали због ракета
РТС им беше војна мета
а за смрт српскога детета
крива је колатерална штета
Ал’ не брину мене милитанти
нити други НАТО дилетанти
што западне вредности проносе
демократију бомбама доносе
Мене брину ове наше власти
што немају морала ни части
дал’ су луди ил’ их неко тера
па плаћају савет Тони Блера
Питање је можемо л’ се спас’ти
док нам странци регулишу власти
сви су они пословни партнери
а у ствари сви су хохштаплери
Po istoimenoj Andricevoj Pripovetci:
Аска и вук
Био једном један страшни шумски вук
беше велик, беше снажан и моћан и зао
где год да би дошао одмах наста мук
шта год да би видео тај је одмах клао
Покрај шуме те је било и имање
а на том имању играло се јање
мало слатко јање необично беше
изнад свега оно волеше да плеше
И то мало јање беше врло мило
ал’ је ипак страшно усамљено било
чак и добра јањад умеше да греше
тако су је стално зезала што плеше
Куцнуо је час да се упознате с тиме
том живахном јањету Аска беше име
Једном је Аска тако почела да лута
замишљена сасвим скренула је с пута
и док она тако машта и весело скакута
крволочно гледају је два зла ока жута
И убрзо се Аска испред вука нађе
друго јање не би знало да се снађе
ал’ баш ово јање беше мала Аска
она поче плесати већ следећег часка
Очарала је Аска вука њеним плесом
потпуно је потиснуо своју жуд за месом
мислио је да то јање увек може клати
несвесно је почео Аску он да прати
И тако полако они ишли су пут села
где је вука дочекала сачмарица врела
ова прича прочула се и постаде славна
мала Аска на имању отад беше главна
Један живот
Још када је мала била
обузе је нека туга
као да се виша сила
цурици тој вечно руга
Одрастање беше скромно
без пакости и без греха
али беше истодобно
без радости и без смеха
Кад одрасте ко лепота
прочуло се на далеко
њена скромност и доброта
и проклетство тужно неко
Имала је удвараче
ал’ се ником не хте’ дати
бојала се клетва да ће
и њих почети да прати
И када је остарила
пратила је тужна сена
лепота је напустила
вид одузе сива мрена
Кад издахну мученица
лица сетног пуног бора
једна бела голубица
долете јој до прозора