Отворено писмо Вучићу поводом одлуке о признавању Косова

Отворено писмо Вучићу поводом одлуке о признавању Косова: „Господине Председниче ко Вам даје за право да тргујете мојом дедовином?“

Господине Председниче,
Разлог да Вам се обратим на овај начин јесте Ваша намера да коначно решите статус Косова и Метохије. У ваздуху се осећа да је Ваша жеља да се ратосиљате јужне српске покрајине јер, забога, како Ви кажете, нећете тај проблем да остављате својој деци.

2012. године када сте кренули у преговоре са Приштином говорили сте да Србија мора да учини тешке и болне компромисе што је резултирало издајничким Бриселским споразумом. Бриселски споразум је фактичкиу кинуо институције државе Србије на Косовуи Метохији, односно, укинуо је државу Србију на Косову и Метохији. Ви иначе скоро пуни тих пет година водите преговоре са сепаратистима који су ужасни по српске националне и државне интересе јер, како Србина Косову и Метохији, тако ни Република Србија, никакву вајду није имала од њих. За ових пет година Косово и Метохијусте од Србије удаљили корацима од седам миља, градећи темеље за стварање још једне албанске државе на Балкану, или боље рећи «Велике Албаније».

На Западу је свима апсолутно јасно да без подршке Србије сепаратисти у Приштинине могу да створе државу а Ви им у томе здушно помажете. Данас схватамо да се спремате да под притиском Запада потпишете мировни споразум са Албанцима на Косову и Метохији. Такав споразум једноставно значи признање Косова, признање да Косово и Метохија више није Србија. То је такође један од услова за улазак Србије у Европску унију. У преводу то значи, ако Србија хоће у ЕУ мора да се одрекне своје јужне покрајине.

Зашто нисте искрени према грађанима Србије па да организујете један поштен референдум да се народ Србије изјасни да ли је спреман да уђе у ЕУ тако што ће да се одрекне Косова и Метохије? Кажем «поштен» из разлога јер су све ваше кампање до сада биле политички прљаве и где сви актери нису имали равноправан приступ медијма да изнесу своје ставове.

Господине Председниче, зашто нисте коректни према грађанима Србије да кажете којим то силама небеским или боље рећи којим земљама Запада сте обећали да ћете да се одрекнете Косова и Метохије? Приче о унутарсрпском дијалогу су само празне флоскуле јер Ви у том нечасном послу тражите саучеснике да у издаји не бисте били сами.

Уосталом, Ви сте преговорима са Приштином приступали на неозбиљан начин. Без концепције, стратегије, плана. Или је можда у старту био план да Косово и Метохија не буде Србија. Ово Вам кажем јер сам био члан преговарачког тима Београда од 2006-2008. године када смо преговоре водили на транспарентан начин обавештавајући грађане Србије о њиховом току. Ангажовани су били најквалитетнији стучњаци које Србија поседује из најразличитијих области. Из тог разлога је и углед који је преговарчки тим Београда имао код ЕУ и Америке био на високом нивоу и никоме није падало на памет да се са таквом делегацијом игра, нити да је затвара по било каквим ћумезима да би се од српске делгације извукле концесије. Вама су то радили господине Председниче јер је квалитет људи са којима сте водили преговоре о најважнијем српском питању био јако скроман.

Теоретски се поставља питање зашто журите да решите проблем Косова и Метохије? Време не ради за Албанце него за нас.

Позивате се на реалност која данас влада на Косову и Метохији заборављајући, притом, чињеницу како се дошло до те реалности. До те сурове реалности се дошло убијањем, паљењем кућа и светиња, етничким чишћењем, злочинима најгоре врсте… Управо пре два дана се навршило 18 година од убијања жетелаца у селу Старо Гацко. Својомпричом о реалностивитретирате злочинкао реаланначинза осваривање политичкихциљева, тј. за стварање још једне албанске државе на Балкану. Ако већ желите да се мирите са Албанцима нека се прво врати 250.000 протераних Срба па да онда говоримо о миру.
Морам да Вас подсетим, да се држао Ваше логике 1912. године Никола Пашић никада не би кренуо у ослобађање Косова и Метохије. И да Вам кажем да је 1912. године проценат Срба који је живео на Косову и Метохији био мањи него што је данас. Али такав критеријум за ондашњег председника владе није био валидан. У аргументу да се одрекнете Косова и Метохије упорно понављате пример Малишева јер, забога, Срби тамо не желе да иду да живе. Следећи такву логику Срби не желе да живе ни у Прешеву, ни у Тутину, па хоћете ли и тих места и градова да се одрекнете? Број Руса који живе у Чеченији је у траговима, али Русији не пада на памет да се одрекне ни Чеченије ни Ингушетије.

Не заборавите да се суштина проблема на Косово огледа у борби два народа за простор, Срба и Албанаца. Албанци су остварли предност, увек и само, уз подршку окупатора који су владали тим простором. Прво Турци, па онда Немци у два рата, па комунисти, и на крају Американци. Па је и то један од разлога да не смемо да им препустимо Косово и Метохију.

Данас Србију Косово и Метохија не кошта пуно. У време Слободана Милошвића, када сте били министар, додуше, тада сте имали другу причу, јер сте заступали принцип да за једног убијеног Србина треба убити сто Бошњака, Косово и Метохија је Србију коштало много више. Тада је Србија финансирала бесплатно лечење ишколовање и Албанаца иСрба којиживе на Косовуи Метохији. А да се вратимо јошдаље, иако је до 1912. године тзв. Стара Србија (Косово и Метохија и Македонија) била усаставу Османске империје Краљевина Србија је финансирала целокупно школство. Тако је рецимо, да не ређам даље, Ваш земљак српски књижевник Петар Кочић био професор српског језика у Српској гимназији у Скопљу. Али ондашња Србија је имала планове за сопствено ширење у оквирупраисконскихсрпских области а не као Вида је смањујете исужавате.

Жестоко сте се окомили на мит о Небеској Србији, заборављајући притом да је та идеја сачувала васколики српски народ било где да се налазио. Захваљујући тој Небеској Србији Ваши у Бугојну су Срби а не, рецимо, Хрвати или Муслимани. Косово и Метохија су темељ српске државности, духовности и писмености. Овде је све настало. Ако то дате као што сте наумили Ви ћете да сасечете корене на којима је израстао српски народ, Ви ћете му одузети душу и никакви бртуо-друштвени производи неће моћи да га сачувају и спасу. Народ ће постати аморфна маса без боје, укуса и мириса, без имена и идентитета.

Кад смо већ код материјалног морам да Вас подсетим на предмет познавање природе и друштва који смо сви учили у школи, у њему стоји да се више од 70% рудогбогатства Србије налазина Косовуи Метохији. Вредносттогрудногбогатств а, по независнимистраживањима, се креће између 2 и 3 хиљаде милијарди евра. Поставља се питање како то Србијиможе да буде боље ако се тога одрекне, односно, ако се смањи. Пошто волите да се играте историје морамда Васподсетимда је Метохија много плоднија одВојводине, изтогразлога житница некадашње Римске империје није била Панонија него Дарданија.

И кад смо већ код историје, господине Председниче, много се дивите Веберу и немачком протестантизму, али једну ствар сигурно не знате, да је та германска творевина створена на геноциду балтичких Срба који су живели компактно источно од реке Рајне. Бедан остатактог огромногнарода суЛужичкиСрбида сведоче о погромукојисукрозвекове доживели. Њихова држава је престала да постојина Видовдан 1189. године губиткомпоследњегупоришта које се зове РујанилинемачкиРиген. Имена данашњихнемачкихградова убедљиво говоре о онима којисуихстварали. Берлин је брлогилиблато на словенском, Дрезден је по птицидрозд (на срскомкос, по коме је иКосово добило име), Лајпцигпо липи, а Бранденбург је некдашњиБранибор. Чакирека Елба је Лаба господине Председниче са именомистоветне реке на Косовуи Метохијикојегсе Витако лако одричете.
Заиста господине Председниче ко сте Ви уопште да мене одвојите од моје Србије? Ко Вам даје за право да тргујете мојом дедовином? То није ни лепо, није ни пристојно.

Али стварно ми није јасно зашту журите са предајом Косова и Метохије? Да ли је можда разлог да на тај начин желите да сачувате своју фотељу и каријеру жртвујући 15% државне територије. Или је можда у питању новац, јер сте се за ово време, заједно са Вашим братом, енормно обогатили. Ако сте у сукобу са Западом нарочито Америком тај новац немате начина да сачувате па је можда и то разлог да предајом Косова и Метохије желите да «великом брату» са друге стране океана удовољите. Ја то добро знам јер сам на америчкој црној листи и моја имовина покретна, непокретна, било која, је подложна конфискацији ако је изван граница Републике Србије. Америка ипак од мене неће много профитирати, али код Вас је већ нешто друго. Прича о 128.000 динара, од којих Ви наводно живите, је гола неистина. Верујте ми, у то више нико у Србији не верује.

Ипак Председниче имајте у виду, ако данас дате Косово и Метохију сутра ће Вам тражити да уведете санкције Русији, па да уведете Србију у НАТО пакт, и на крају ће опет да Вас смене јер ћете за њих бити истрошен и ислужен политичар.

Неки чак кажу, а колико је тачно показаће време, да је разлог Ваше журбе око Косова и Метохије жеља да Ви и Хашим Тачи добијете Нобелову награду за мир. Таква награда у старту би била вулгаризована јер швајцарски адвокат Дик Марти са пуно аргумената оптужује Вашег партнера у преговорима за трговину људских органа Срба. Михаил Горбачов је добио Нобелову награду за мир зато што је разбио Совјетски Савез али је зато најомраженија личност у Руској Федерацији.

На крају, сасвим добронамерно желим да Вам кажем да то не чините. Немојте да бацате проклетство на Вашу децу јер она то не заслужују. Ваш старији син доста често борави на северу Косова и по многим причама ради се о безазленом и пристојном младићу који има родољубиве црте, немојте тим жигом срамоте и издаје да их оптеретите за цео живот. Током преговора у Бечу лично сам водио рачуна о само једној ствари, да званичан став Републике Србије не крене путем уступака Приштини да би се Косово одвојило од ње. Да је тако кренуло, био сам спрман да аутоматски напустим преговоре. Немам право да етикету издаје и бешчашћа товарим својој породици. Томе ме је научила Небеска Србија коју Ви тако наглашено презирете.

Марко Јакшић
некадашњи члан преговарачког тима Србије
у пероду 2006-2008. године и
члан Председништва Народног покрета Срба
са Косова и Метохије „Отаџбина“