Американци су уз помоћ купљених медија желели да прегледају резултате избора

Нови талас протеста, који је порастао у Србији као резултат председничких избора, подстакао је читаву земљу. До сада је, већ, сасвим неважно постало питање да ли су протести започели спонтано или не – своје сумње у спонтану природу побуна по моделу обојених догађања народа детаљно смо образложили у прошлом броју „Печата“ – и да ли су узроци незадовољства убедљиве већине учесника у демонстрацијама оправдани или нису, многи од њих јесу, а најважнијим је постало питање, с прилично очигледним одговором, ко то сад покушава да незадовољство (дела) народа искористи за своје политичке потребе.

Најпре о улици као месту и методу политичке борбе. Прошле недеље указали смо на податак да су из Новог Сада дошли захтеви демонстраната који су потом усвојени и у Београду и у остатку Србије (смена чланова Републичке изборне комисије, смена Савета Регулаторног тела за електронске медије, РЕМ-а, смена председнице Скупштине Србије Маје Гојковић и смена главног уредника и уредника информативног програма РТС-а, ако се све то не испуни и још понешто приде, онда ванредни парламентарни избори), и да су у Новом Саду важну, а можда и главну, реч имали Недим Сејдиновић, председник Независног друштва новинара Војводине (НДНВ), и томе слични примаоци грантова америчких владино-невладиних организација. Кад смо већ код Новог Сада, узгред буди речено, али и не само узгред него и да се види ко (са)учествује у текућим протестима, репортери листа „Данас“ тамо су срели и Александра Попова, директора Центра за регионализам чији су донатори Фонд за отворено друштво Џорџа Сороша, Косовска фондација за друштво истог шпекуланта тобожњом филантропијом, Фонд браће Рокфелер, америчка Национална задужбина за демократију (НЕД), УСАИД, Европска комисија…

Исте ове донаторе проналазимо и међу дародавцима Независном удружењу новинара Србије (НУНС) – Сорошев Фонд за отворено друштво, НЕД, УСАИД, Делегација Европске уније у Србији… – које спомињемо зато што је, гле чуда, НУНС, заједно са НДНВ-ом, подржао захтеве улице за сменом уредника у РТС-у и Радио-телевизији Војводине, за разлику од Удружења новинара Србије које – храбро, с обзиром на чаршију и грантове – то није желело да учини.

Ствар је, наиме, у томе што је Србија већ исувише пута у протеклих неколико година имала прилику да бира и, свиђало нам се то или не, сваки пут је изабрала Александра Вучића. Тако да ће – као и до сада, уосталом – притисци на Србију бити вршени притиском на Вучића. А ослабљени, дестабилизовани и делегитимисани Вучић биће много попустљивији под притисцима него што би то био иначе. Притисци уз помоћ медија од 1999. године, од приказаног уживо на ТВ-у бомбардовањa Југославије, остаје најмоћнији инструмент америчке политике.