Književna genologija - uvodna tema

Zašto podforum posvećen književnoj formi ?
Iz prostog razloga što je neophodno napraviti klasifikaciju,jer bez toga,nije moguće govoriti o pojedinim segmentima književnosti.Tematika je toliko strukturno razudjena i razgranata i po dubini i po širini,da bi jednostavno bilo nemoguće sve upakovati na jedno mesto.
Možda i bilo moguće ali,pitanje je koliko bi se moglo lako,u svemu tome snaći.Pri tom,mislim da je ponekad korisno i nešto novo saznati,ili po nekom modelu lakše istaći ono što smatramo više važnim od nečeg drugog.
Dakle,ovde ćemo u uvodu reći par reči o problemu klasifikacije,a svaka klasifikacija ima zadatak rešiti dva problema:

1.Nejasnoće koje proističu iz književnog materijala
2.Problemi koji proističu iz pristupa materijalu

Kod nejasnoća koje proističu iz književnog materijala,prva nejasnoća može biti aspekt dela,u odnosu na sadržaj koji postaje predmet klasifikacije.Isto tako,može biti i problem razdvajanja onih vrsta koje su već klasifikovane ili su konstituisane na osnovu istih načela - ovde je jako važno poznavati žanrovsku tradiciju,na koju se odredjeno delo naslanja.Pronalaženje uzroka koji objašnjavaju razloge ,zbog kojih su se dela ,nastala u različitim poetikama,konstituisala na različitim načelima a poseduju odredjene stilske,strukturalne ili neke druge podudarnosti.

Probleme koji proističu iz pristupa materijalu posmatramo

- sinhronijski :

Proizilazi iz predpostavke da svaku književnu vrstu možemo posmatrati kao univerzalnu kategoriju definisanu nekim odredjenim obeležjem - strukturalnim ,sadržajnim,stilskim ili nekim drugim.Ovakav pristup se oslanja na filozofsko shvatanje književnosti,a nedostatak ovakvog pristupa je sadržan u činjenici da je svako književno delo pripadnik vrste u svom vremenu(u kojem je nastalo),u kojem istovremeno delo uspostavlja i odnos sa nekim postojećim žanrovskim sistemom svog vremena.

- dijahronijski

Ovakav pristup sagledava osobine jednog dela u odnosu na konvencije vremena u kojem delo nastaje,pa je za ovakav pristup karakterističan pojam književnog razvoja.Ovaj pristup ima i nedostatak u tome da mu vrlo često može promaknuti činjenica,da dela nastala u različitim epohama,mogu medjusobno nalikovati i pripadati istoj vrsti,bez obzira na vremensku distancu koja ih deli,odnosno da nisu nastala transformacijom iste vrste.

Da bi našli sredinu i pomirili ova dva pristupa ,potrebno je jedno književno delo posmatrati sinhronijski - kako bi se utvrdila struktura njegovih neizmenjivih delova,a potom i dijahronijski - sposobnost dela da stvara kontinuitet.Oba pristupa su važna u definisanju svih komponenti dela - strukturalnih,stilskih,formalnih,estetičkih,znač enja,itd...
Dihotomiju koja vlada izmedju ova dva pristupa moguće je ukloniti definisanjem književne vrste.Ovo bi za posledicu trebalo imati da sinhronijskim modelom proučavamo književnu formu u različitim razdobljima,što doprinosi jasnijem sagledavanju žanrovskih sistema,a dijahronijskim prstupom izgradjujemo model obzirom da se pojedina dela pojavljuju u nekim razdobljima ili ih sagledana samo u kontekstu vremena u kojem su nastala možemo nazvati književnim delom.

Navedene relacije su usko povezane sa pojmom žanrovskog sistema - sistem vrsta,podvrsta i žanrova u jednoj epohi ili u okviru jedne poetike.Zadatak je ovog sistema da pronadje model i odredi mesto koje jedna književna forma u okviru njega zauzima.
Kada se utvrde načela i uslovi klasifikacije književnih dela,ne treba zaboraviti dva najvažnija načina za klasifikaciju književnih dela - vertikalni i horizontalni.

Vertikalni podrazumeva:

Klasifikacija koja obuhvata načela po kojima se jedna dela smatraju višima,druga nižima.i u ovu klasifikaciju su uknljučena dela iz različitih epoha - književne forme ne žive neovisno jedna od druge,već čine sistem koji se tokom istorije menja.
Hijerarhija tih formi zavisi od poetičke podloge na koju se oslanjaju.U jednom slučaju se vrednost odredjuje (nezavisno od književnih merila),nekom estetičkim,filozofskim ili društvanim merilom.U drugom slučaju hijerarhija je isključivo vezana za poetiku i njena načela u odredjenom vremenu.
Osnovni cilj vertikalne klasifikacije je bavljenje odnosom forme prema temeljnom modelu,odnosno njegovim transformacijama u odnosu na istorijske promene žanrovskog sistema.Delo koje nastaje kao pripadnik manje grupe sličnih dela u okviru vrste,ne konstituiše se samo u odnosu na tu manju grupu,nego i u odnosu na vrstu u celini.

Horizontalna podrazumeva:

Bavljenje odnosom književnih formi prema vladajućem sistemu.odnosno načelima na kojima se odredjene književne forme medjusobno razlikuju u okviru odredjenog žanrovskog sistema,kao i načelima po kojima se odredjena književna dela svrstavaju u odredjene modele razlike.Ova klasifikacija je usko vezana sa ispitivanjem žanrovskog sistema u okviru kojeg se analizirana književna forma pojavljuje,i svoja istraživanja neminovno vezuje za vertikalnu klasifikaciju,odnosno,uvek se podrazumeva istraživanje književnih epoha.
Tako dolazimo do termina - književni rod.
Postoji najpre ona razina na kojoj se književnost deli na najveće moguće grupe dela koja su po nečemu slična,bez obzira da li se podela oslanja na formalne,strukturalne,sadržajne ili neke druge kriterijume.Radi se dakle o onom nivou klasifikacije u kojem se književnost deli na epiku,liriku i dramatiku,na poeziju,prozu i dramu,ili neke druge slične grupe.
Ovaj nivo klasifikacije je najuopšteniji,a termin rod je najprihvatljiviji u odnosu na vrstu ili oblik.

Književne vrste - to su uopštene grupe koje su najčešće dalje deljive,a u koje se uključuju književne forme kao što je roman,komedija,pripovetka,i slično.Kod definisanja potrebno je utvrditi način na koji su konstituisane i pomoću kojih elemenata možemo utvrditi kojoj vrsti odredjeno delo pripada.
Obeležje vrste je sadržano u činjenici da svaka od njih uspostavlja odredjeni poetički odnos prema drugoj vrsti,a ponekad i prema rodovima.U nijednoj od njih nije čvrsto odredjen ni jedan poseban aspekt,već oni koji su opšti,pa tako jedna vrsta deli te uopštene aspekte sa svim drugim vrstama.Vrstu po sebi čini samo medjusobni specifičan odnos tih aspekata,jedan prema drugom i taj odnos je u datoj vrsti samo njima svojstven.Nema vrste u čistom obliku i nijedno delo ne pripada samo vrsti.Grupe koje se imenuju nazivom vrste,pripadaju nižoj grupi bez posebnog imena.
Ukoliko ove manje grupe u okviru vrste poseduju važan različit sadržajni ili formalni aspekt onda govorimo o - podvrstama.
Preduslov da bi se ovaj način klasifikacije mogao primeniti je odredjivanje dominantnog postupka po kojem možemo utvrditi razliku vrste i podvrste - formiranje oko sadržajne suštine i karakterističnog načina obrade.Ono što je zanimljivo kod podvrsta je da iste podvrste po ovim kriterijumima možemo naći,prisutne u različitim vrstama.
Poslednji nivo klasfikacije na kojoj se pojavljuje najviše posebnih odredjenja,a sam model ostaje u drugom planu,pa se zbog toga dela najoštrije razlikuju od drugih grupa,nazivamo - žanr.
Žanrom je konvencionalno odredjen sadržaj i način njegove obrade.Sinhronijski gledano,žanrovi se najčešće vezuju za odredjene sisteme.Gledano dijahronijski,lako je poverovati da su neki od današnjih oblika,a koje doživljavamo kao podvrste,u žanrovskom sistemu u kojem su nastale,u stvari bile shvaćene kao žanrovi - oblici kod kojih je konvencionalizovan i sadržaj i način njegove obrade.
Model se u sistemu interpretira tako da je rezultat te interpretacije forma koja u okviru sistema vredi kao žanr,odnosno,forma koja je strogo konvencionalizovana na svim nivoima.Tek naknadne modifikacije,svest o tadiciji i istorijskom karakteru književnih formi,čini da se one modifikuju i podvrgnu novim interpretacijama.

lepo si to napisala :)
mene zanima da li možeš da mi napišeš nešto o književnim formama pohvala i slovo?

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od mitzy

lepo si to napisala :)
mene zanima da li možeš da mi napišeš nešto o književnim formama pohvala i slovo?

---

Napisat ću ti svakako :),samo bih te molila da mi pojasniš u kom smislu forma - slovo?
Da li misliš na slovo kao komentar ili nešto drugo ?
Slovo u smislu izlaganja ili govora?

e hvala :)
pa nisam ni ja baš sigurna... zapravo, taj pojam mi je dat zajedno sa drugim književnim formama, koje treba da objasnim, npr: apokrif, epistola, autobiografija... sve ostale sam našla, ali "slovo" ne mogu da nađem :)

Pohvala bi se pre mogla svrstati u žanrove nego u književne forme,a pohvala kao takva je stari antički,a kasnije i vizantijski književni,retorički oblik. Pohvala je stari vizantijski književni žanr, vezan uglavnom za odredjenu ličnost koja se proslavlja u samostalnom tekstu pohvale, ili u sklopu nekog drugog žanra. Prisutna je i u staroj srpskoj književnosti i naziva se *pohvalnoje*,*slovo pohvalno* ili pohvala.Ovaj književni oblik je bio jedan od nazastupljenijih kod pisaca srpske književnosti srednjeg veka,jer je bio najzahvalniji za svaki vid proslavljanja,bilo u proznim ili lirskim delima.Pohvala se koristila i kao završnica nekog drugog književnog oblika ,kao poetska kruna svega do tada napisanog.
Neki od jednostavnih žanrova mogu se umnožavanjem iskaza proširiti u složene žanrove. Niz pohvala, smisaono i estetski sabranih, čine lirsku pohvalnu pesmu ili pohvalni govor.
Moglo bi se reći da je svo srednjevekovno pesništvo po samoj svojoj prirodi bilo pohvala,odnosno pohvalno proslavljanje onog o kome ili o čemu je govorilo,ponajčešće o Svetome.
Kompozicija pohvale je takva da pisac navodi velika dela i vrline Svetoga,a potom ga zaziva da pomogne svom narodu i autoru dela.
Pohvala Svetom Simeonu i Svetom Savi,delo Teodosija Hilandarca, prva je poznata samostalna pohvala u srpskoj književnosti. Ima trodelnu kompoziciju koja u završnom delu sadrži čisto hvaljenje svetih u stihovima, gde su česta ponavljanja uzvične rečenice i radosne zapovesti: Raduj se! Ovaj uzvik i usklik ima duboko biblijsko utemeljenje. To je pozdrav kojim je Bogorodicu pozdravio andjeo Gavrilo blagovesteći joj začeće Spasitelja i koji od tada ne prestaje da odzvanja u tekstovima i srcima vernih.
Medjutim,najpoznatije delo ovog žanra,širim čitalačkim slojevima je čuvena Jefimijina "Pohvala Knezu Lazaru",u kojem ona ,aludirajući na pomoć koju joj je Lazar dao kad je izbegla kod njega na dvor, završava svoju Pohvalu rečima:

"Na moja mala prinošenja pogledaj i u mnoga ih pribroj, jer ne prinesoh ti pohvalu kako dostoji, nego prema moći malog mi razuma. Stoga i male nagrade očekujem.
Ali ti nisi bio, o mili moj gospodine i sveti mučeniče, tako malodaran u prolaznom i malovečnom, koliko više u neprolaznom i velikom, što si primio od Boga, jer mene telesno stranu na strani othranio si obilno, a sada te dvostruko molim: da me ishraniš i da utišaš buru ljutu duše i tela moga.
Jefimija usrdno prinosi tebi ovo, sveti."

U ovom delu,umesto veličanstvenosti starih biografija,prevladava osećajnost, sapatnja umesto divljenja, nema likovanja, sve je tužno i uzdržano, tiha smirenost koja proističe iz dubokog uverenja da se postupilo kako se moralo. To je otmena poezija žrtve i moralne pobede.

Raniji radovi u kojima se može naći ovaj retorički oblik su radovi Svetog Save ,koji je ovaj oblik uneo u svoja dela,pored molitve,besede i citata iz Svetog pisma i na taj način obogatio naraciju.Ovim je Sv.Sava spojio žitije i pohvalu, što će ostati kao jedna od bitnih osobina srpske biografske književnosti.

O slovu mogu reći samo toliko da je to manja književna forma,nastala nakon žanrovskog usitnjavanja književnosti u srednjovekovnoj Srbiji, a može se reći da je to kraći tekst poetskog karaktera.
Može se podeliti na povesno, pohvalno i pohvalu (mada je pohvala pre žanr sam za sebe,a pisali smo o tome u gornjam postu).
U povesnim slovima pohvala je skopčana s izlaganjem u retorskom obliku najvažnijih dogadjaja iz života onog kome je namenjeno.
Slovo namenjeno knezu Lazaru - dela patrijarha Danila III "Slovo knezu Lazaru" i "Pomen knezu Lazaru" ili kako ga još nazivaju "Povesno slovo". U njima se govori o dogadjajima iz kneževa života koji su gotovo svi ušli u narodnu pesmu i na način koji, i pored crkvene retorike, podseća na heroiku epske pesme. Središnji dramatični trenutak u njima nije samo bitka nego Lazarevo savetovanje s vojvodama, besede u kojima su sadržane lepe, aforističke izreke o sramoti ropstva i lepoti žrtvovanja za slobodu.
Drugom tipu.pohvalnog slova, pripada "Pohvalno slovo knezu Lazaru" od nepoznata pisca, u stvari beseda držana na godišnjicu Lazareve smrti, bez ičeg biografsko-narativnog. Od ostalih spisa razlikuje se i po radosnom, pobedničkom raspoloženju, u kojem nema ni senke tragike. O Lazarevom danu govori se kao o radosnom prolećnom prazniku kada se spaja nebo sa zemljom, a svetlost obasjava "svega sveta kute". Slovo bi bila retorička forma poruke.
Despot Stefan Lazarević je autor pesničke poslanice "Slovo ljubve", neka vrsta pesme u prozi s akrostihom, jedan od najlepših kraćih književnih tekstova u našoj literaturu srednjeg veka. Posebno svojstvo tog teksta jeste lirska sugestivnost. Govoreći o ljubavi, pesnik ništa ne kaže do kraja, sve ostaje u nagoveštaju. Pesnik je najodredjeniji kad govori o prirodi. Lirska sugestija tada prelazi u deskripciju. Slike koje se nižu pune su pokreta, širine i radosnog doživljaja obnove prirode. Kroz ovo Slovo despota Stefana prvi put se u našoj književnosti oseća sveži dah proleća i ljubavi.
Još jedan tekst bi se mogao pripisati ovoj formi - "Otpisanije bogoljubno" Jelene Balšić, kćerke kneza Lazara, Nikonu Jerusalimljaninu.U pitanju je jedno od redjih sačuvanih privatnih pisama iz srednjeg veka,a odlikuje se visokim stilskim kvalitetima.
"Nadgrobno slovo" despotu Djurdju nepoznata pisca, lamentacija ne samo nad umrlim vladarom nego i nad sudbinom Srbije i celog hrišćanskog sveta.

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od mitzy

e hvala :)
pa nisam ni ja baš sigurna... zapravo, taj pojam mi je dat zajedno sa drugim književnim formama, koje treba da objasnim, npr: apokrif, epistola, autobiografija... sve ostale sam našla, ali "slovo" ne mogu da nađem :)

---

baš mie drago mitzy štoj si se vrnula i uključila u diskuciju.
najme neki odnas su izrazili sumlju dašda dojdeš jope vamo da viš odgovor na pitanje.
dobrodošla mitzy

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od gurbet

baš mie drago mitzy štoj si se vrnula i uključila u diskuciju.
najme neki odnas su izrazili sumlju dašda dojdeš jope vamo da viš odgovor na pitanje.
dobrodošla mitzy

---

Obzirom da se nalazimo na temi književnosti i da je u pitanju kolegica
koja je učenica,bilo bi lepo da se pismeno izražavamo :).
Šta mislite kolega ?

Inače,kolega aludira na moju sumnjičavost u pogledu ponovne posete,
koja je demantovana,pa se ja izvinjavam korisnici mitzy.
Nadam se da će ona izvinjenje prihvatiti :).
Hvala !