Knjige koje su promenile svet

KNJIGE KOJE SU PROMENILE SVET

Od Platonove Republike do danas pisci su svojim romanima, raspravama o idelanim drzavama
ili ekspozeima nepravde znacajno uticali na nacin covekovog razmisljanja i ponasanja…

REPUBLIKA, PLATON (oko 375g. p.n.e)
Prekretnica u Platonovom zivotu 399.g.p.n.e. bilo je izvodjenje pred sud i pogubljenje njegovog prijatelja i ucitelja Sokrata, mozda najveceg atinskog filozofa.

Ti dogadjaji iz korena su ga potresli:” Bio sam prinudjen da verujem da jedini nada u pronalazenje pravde za drustvo ili pojednica lezi u cistoj filozofiji i da covecanstvo nece moci da predahne od muka sve dok pravi filozofi ne dobiju politicku vlast ili dok politicari nekim cudom ne postanu pravi filozofi”.

Tako je rodjena ideja o vladaru (ili kralju) filozofu da bi je kasnije razvio Platon u svojoj Republici.
Platonov opis idealne drzave ni aristokratske ni demokratkske, vec umesto toga zasnovane na prosvecenoj vrlini apsolutnog vladara
postace temelj zapadnjacke misli…

ISPOVESTI SV. AVGUSTINA (oko 397-400)

Ovi duhovni memoari severnoafrickog biskupa nisu samo prva autobiografija u modernom
smislu te reci vec su tokom vekova postali osnovni inspirativni tekst zapadnjackog hriscanstva.
Avgustinov prelazak u hriscansku veru njegova borba sa culnim iskusenjima
"Boze ucini me cednim i uzdrzanim, ali ne sad",
njegov promenjiv odnos prema Bogu,
o svemu tome sv. Avgustin pripoveda na nacin koji spaja
dramsku neposrednost sa strogom teologijom.

"Jedan od najlepših poklona koji nam je sudbina sačuvala iz starog doba jesu,bez sumnje,Platonova dela." - Hegel

Platon je jedan od najvećih filozofa uopšte.Pod uticajem pitagorejaca i elejaca,a posebno Sokratove etike.On je na svoj način domislio tokove,predpostavke,temeljne stavove i konsekvence dotadašnjeg razvoja grčke filozofije,koja je već bila izvela i ponavljano naglašavala razliku u vredosti razumske i osetilne spoznaje.Mišljenje vodi pravoj istini,znanju,a opažanje mračnoj spoznaji,mnenju,prividu.Ovako je bilo i kod pitagorejaca i kod elejaca pa i kod samog Heraklita,i mnogih drugih.
Platon medjutim uvodi pored razlikovanja spoznaja,i razlikovanje samih predmeta tih spoznaja.
Umovanje ima za svoj predmet pravu zbilju,istinsku realnost,umni prostor,misaonu realnost,svet ideja.S druge strane,opažanju odgovara prolazna realnost,svet pojava -postojanja,promena,prolaznosti,mnoštva,raznolikos ti pojedinačnih predmeta.

Ideje su večne i nepromenjive biti svega.One su bitak i bit,po njima tek nešto uopšte jest i jest to što jest.Ideje su izvor,uzrok,i uzor svega,praslike - paradigme stvari.One su savršenije i realnije od pojedinačnih materijalnih stvari koje su tek kopije,derivat,odraz,odblesak ideja.

Platon kroz ovaj iskaz podvaja,razdvaja realnost na istinsku realnost ideja i vidljivi materijalni svet pojava,koje su tek sene ideja.
Lepota je samo jedna,savršena,nepromenljiva,a lepih predmeta je mnogo.Oni su lepi upravo po lepoti koja sudeluje u njima.Lepota ih čini lepim stvarima.
Medjutim ,kod Platona postoji hijerarhija ideja i u toj hijerarhiji najviša je ideja dobra.U njoj su obuhvaćene sve druge ideje,ona je suštinski sadržaj sve realnosti,izvor bitka i bit,suština.

Dobro je ono po cčmu nešto jest i po čemu jest to što jest.

Po Dobru jest sve što jest.Na primer - stolar je stolar,ako je dobar stolar,po tom dobru on jeste stolar,ali,ako nije dobar stolar,onda on uopšte i nije stolar,samo se tako zove.
Ovakvo Platonovo učenje o idejama je izrazit primer objektivnog idealizma.

Za oblikovanje Platonove koncepcije,bilo je presudno Sokratovo razlikovanje opšteg i pojedinačnog.Sokrat je tražio ono opšte,znanje koje će vredeti za sve i tako prevladati relativizam,a našao je to u opštim pojmovima.I,dok,su pojmovna odredjenja idealna,kakvi su na primer pojmovi pravednosti,hrabrosti,umerenosti,pojavni oblici uvek zaostaju za tim uzorima.Kako? Nijedan odredjeni pravednik,koji ima ime i prezime,nije potpuno i savršeno ostvarenje ideala pravednosti.Isto važi i za pojave hrabrosti,umerenosti,mudrosti itd....Po Sokratu je pojmovno savršenije od pojavnog.
Medjutim Platon ide još dalje : on je opštim pojmovima pridavao vrednost samostalnih,izvornih vrednosti,napravio ih entitetima - bićima.Pojmovi su sada ideje,a ideje su bitak,suština.

Jedan od glavnih izvora razlikovanja i podvajanja pojmovnog i pojavnog je bila matematika koju je Platon jako dobro poznavao i cenio,jer su matematička odredjenja pojmovna,čista,savršene zamisli.Medjutim konkretna ostvarenja tih pojmova,očito uvek odstupaju od svojih idealnih definicija.Dok je pojmovno jedno,savršeno i večno,pojavno je mnoštvo,nesavršeno i prolazno.U vidljivom svetu,ostvarenje kružnice (pojavni oblik)je samo gruba kopija,sena njene pojmovne zamisli,idealna kružnica kao geometrijska mesta tačaka jednako udaljenih od čvrste tačke u ravnini.

Kod Platona je tako matematika argument za nauku o idejama,a matematička spoznaja primer misaone spoznaje koja je približna najvišoj spoznaji - spoznaji ideja.Zaključak bi iz ovoga bio da je
matematičko mišljenje priprema za filozofiju.

[quote author=Ninani link=topic=973.msg18992#msg18992 date=1263506677]
KNJIGE KOJE SU PROMENILE SVET

Od Platonove Republike do danas pisci su svojim romanima, raspravama o idelanim drzavama
ili ekspozeima nepravde znacajno uticali na nacin covekovog razmisljanja i ponasanja…

REPUBLIKA, PLATON (oko 375g. p.n.e)
Prekretnica u Platonovom zivotu 399.g.p.n.e. bilo je izvodjenje pred sud i pogubljenje njegovog prijatelja i ucitelja Sokrata, mozda najveceg atinskog filozofa.

Ti dogadjaji iz korena su ga potresli:” Bio sam prinudjen da verujem da jedini nada u pronalazenje pravde za drustvo ili pojednica lezi u cistoj filozofiji i da covecanstvo nece moci da predahne od muka sve dok pravi filozofi ne dobiju politicku vlast ili dok politicari nekim cudom ne postanu pravi filozofi”.

Tako je rodjena ideja o vladaru (ili kralju) filozofu da bi je kasnije razvio Platon u svojoj Republici.
Platonov opis idealne drzave ni aristokratske ni demokratkske, vec umesto toga zasnovane na prosvecenoj vrlini apsolutnog vladara
postace temelj zapadnjacke misli…
[/quote]

Savršen izbor dela u okviru podforuma,istorije književnosti, koji bi se mogao svrstati i u književnost i filozofsku misao.
Ono što bi bilo dobro,mogla bi se razviti i diskusija o svakom delu ponaosob,jer zaista zaslužuju pažnju.

Još malo o Platonovoj državi.
Platon je bio trajno obuzet problemom savršenog društvenog uredjenja.Kako prevladati izrazite nedostatke svih postojecih oblika društva? Kako zasnovati poredak u kojem bi priroda pojedinca i njegove sposobnosti bile u službi ideala opšteg dobra zajednice?
U svom cuvenom delu,Platon podrobno razradjuje nacrt,strukturu i oblike života u idealnoj državi.
Dražava je nastala iz potrebe ljudi za saradnjom u podeli rada.Cilj je države sreća svih gradjana,sreća zajednice u celini.Po osnovi sposobnosti,Platon je sve gradjane zajednice razvrstavao u tri grupe,odnosno staleža :
proizvodjači - zemljoradnici,zanatlije i drugi koji ostvaruju proizvodna dobra za sve pripadnike društva
vojnici - čuvari,brane državu od svih i spoljnih i unutrašnjih neprijatelja
vladari - upravljaju
P r a v e d n o s t se sastoji u tome da svak radi svoj posao,odnosno onaj za koji je sposoban,i da ne ometa druge u izvršavanju njihovih zadataka.
Pravednost je dakle,sklad,harmonija i saglasje svih delova društvene celine.Ideja države jest ideja pravednosti.Ako država ne ostvaruje ideju pravednosti,onda je ona država samo po imenu....a takve su,na zalost sve nama poznate postojeće države.
Platon je svoju zamisao idealnog drustva,države,gradio na analogiji sa prirodom čoveka.Što je čovek u malom,to je država u velikom.Razlikujemo tri dela duše ;požudni,voljni i umni,a čovek je pravi čovek tek onda kad umni deo vodi druga dva.Po toj logici,i država će biti prava tek tada kada je bude vodio taj umni deo,odnosno,najbolja je država u kojoj vladaju najbolji,odnosno najmudriji.
Proizvodjači ,kao požudni deo države,skloni su u svojoj težnji za zaradom,poroku gramzivosti,a primerena vrlina je razboritost umerenosti,samosavladavanje ili skromnost.
Mana čuvara ili vojog dela države je težnja za vlašću i častoljubljem,a vrlina koja odlikuje vojnika i njegov stalež je hrabrost.
Vrlina vladara je mudrost, mudrost prosudjivanja.Zato su vladari filozofi.Platon zagovara aristokratiju - vladavinu onih koji su najbolji (aristoi),a to znači najmudriji.
Ako svaki stalež ostvaruje samo svoju vrlinu,država je u celini,i svaki stalež i svaki pojedinac-gradjanin, pravedan.
Država je savršeno dobra kad je mudra,hrabra,umerena i pravedna.
Pravednost,mudrost,hrabrost i umerenost su četiri temeljne vrline Platonove filozofije politike i etike.Glavna funkcija države je obrazovanje i vaspitanje gradjana,jer Platon smatra da je upravo vaspitanjem,ono što se nalazi u svačijoj duši kao predispozicija za odredjene sposobnosti,razvija i oblikuje u potrebne socijalne karakteristike,i da razvije smisao za pravednost i za zajednicu.
Platonova zamisao ,nesporno je vodjena idealnim pobudama.U vremenu iza njega,mnogi su u njegovoj *Drzavi* nalazili i prve primere utopije....neki su i celokupno delo smatrali utopijskim.Mnoga njegova rešenja predstavljaju zadatke koji nadilaze i okvire i mogućnosti ,pa su i danas neostvareni,ili još bolje neostvarivi,jer još uvek predstavljaju idealne zahteve ; stroga zakonitost kao odbrana od zloupotrebe vlasti,ostvarenje pravednposti,obavljanje funkcija na osnovu sposobnosti,jednaki uslovi i zajedničko vaspitanje i obrazovanje dece,potpuna ravnopravnost žena,ograničavanje krajnosti bogatstva i siromaštva.....
Kad se polako pročita,onda se zapitamo,nakon više od dve hiljade godina,da nije njegova predstava idealne države zaista bila utopija,ili se ljudska svest i presporo razvija,pa su njegove ideje o idealnom i danas još uvek teško ostvarljive...bar neke .
Aristotel je najpoznatiji Platonov učenik ,ali istovremeno i beskompromisan kritičar.Za razliku od Platonovih idealnih zahteva i nacrta idealnog društva,Aristotel upućuje na ono što je realno,ili moguće u skladu sa istorijskom realnošću.U različitim državnim oblicima moguća je d o b r a vladavina,kojoj je cilj opšte dobro,a nezavisno od toga vlada li jedan ,nekolicina ili mnogi ( Kraljevstvo,aristokratija,republika)....a moguća je i l o š a vladavina,kojoj je cilj samo korist onih koji su na vlasti (tiranija,oligarhija,demokratija).I kod Aristotela je vaspitanje gradjana temeljna funkcija drzave.
Čovek je po prirodi političko bice - zoon politikon,biće zajednice ili društveno biće - stoga svoje biće može ispuniti tek u političkoj zajednici ili državi.

"A onaj ko ne može živeti u zajednici,ili kome ništa nije potrebno jer je sam sebi dovoljan,nije deo države - to je ili zver,ili Bog." - Aristotel

VLADALAC, NIKOLO MAKIJEVELI (1513)

Firentinski diplomata Nikolo Makijeveli, verovao je da je snazan vladar koji ce ujediniti Italiju
i obezbediti joj politicku stabilnost mnogo vazniju od slobode, tradicionalnih gradjaskih vrednostiili sirih etickih obzira.
Njegova rasprava postavila je, sa cinicnom preciznoscu i
prefinjenoscu medote potrebene za postizanje efikasne tiranije.

U periodu jakih centralizovanih vlada knjiga je postala uticajna sirom Evrope i buducim tiranima
ostavila zloglasno nasledje zasnovano na surovosti i prevari.

Makijeveli je smatrao da je Vladalalac objektivan opis politicke realnosti.

Posto je smatrao da je ljudska priroda podmitljiva, grabljiva i okorela u sebicnosti, preporucio je
okorelu lukavost kao najpodesniji nacin da se sprovedi vlast. Iako je izazivala divljenje
zbog pisceve britke i blistave inteligencije knjiga je osudjivana kao cinicna i amoralna
a “makijavelizam” je dobio znacenje prevrtljivosti, beskrupuloznosti i manipulativnosti.

DZEJN EJR, SARLOTA BRONTE (1847)

Junakinja ovog engleskog romana-koji ce kasnije doziveti veliki broj filmskih verzija
jeste jednostavna siromasna guvernanata, koja se zahvaljujuci cistoj inteligenciji, morarlnoj odlucnosti i znazi karaktera, izdize iznad okolnosti.
“Citaoce, udala sam se za njega”. Tako pocinje poslednje poglavlje knjige.

Prica o nezavisnoj Dzejn i njenoj ljubavi prema gospodinu Rocesteru opcinila
je viktorijanske citaoce, otvorila nove dimenzije za zene pisce i junakinje romana i posluzila kao svetionik generacijama feministkinja.

CICA TOMINA KOLIBA, HARIJETA BICER STOU (1852)

Usled Americkog gradjanskog rata Abraham Linklon opisao je spisateljecu ovog veoma popularnog romana protiv ropstva-prevedenog na 23 jezika kao
“malu zena koja je napisala knjigu koja je uzrokovala ovaj veliki rat!”
Ona je bila skromnija “Bog je napisao knjigu a onda ju je meni izdiktirao”
U svakom slucaju izuzetno sentimentalna prica o odanom i dragom crnom robu pokazala se mocnim pokretacem znacajnih dogadjaja koju su uskoro poceli da se nizu.

NA ZAPADU NISTA NOVO, ERIH MARIJA REMARK (1929)

Najpoznatiji pacifisticki roman bio je prodat u pola miliona primeraka za samo cetiri meseca po objavljivanju u Nemackoj, a do kraja 1930 vec je po njemu snimljen filmski klasik.
U Nemackoj su knjiga i film postali predmet sve zescih napada nacista, koji su tvrdili da je Remark ukaljao cast vojnika koji su se borili u rovovima. U drugim zemljama ovaj roman odigrao je vaznu ulogu u stvaranju pomirljivostim koja ce tokom 30-tih godina 20v. obeleziti reakciju Evrope na uspon Adolfa Hitlera.

ZDRAVORAZUMSKA KNJIGA O NEZI NOVORODJENCETA I DETETA, BENDZAMIN SPOK (1946)

Doktor Spok bio je njujorski psihijatar cija je knjiga uputstava postala najprodavanija knjiga svih vremena.
Buneci se protiv bihejviorizma u medjuratnom periodu, kada je smatrano da je emocionalno neprikladno poklanjati detetu preveliku ljubav, Spok je usvojio liberalan pristup, u kojem “roditelji puni ljubavi svakodnevno podsticu svoje dete.” da ono postigne “emocionalnu dubinu i inteligenciju”.
60-tih. Godina proslog veka “drustvo koje sve dopusta” koje je doktor Spok zagovarao, kritikovalo ga je, ali je ipak pokazatelj ogromnog uticaja koji je on izvrsio na vaspitanje dece.

1984, DZORDZ ORVEL (1949)

"Veliki brat te posmatra".
Ovako vlasti upozoravaju preplaseno stanovnistvo u verovatno najpoznatijem
delu imaginativne knjizevnosti 20.v. Poslednja knjiga ovog engleskog romanopisca
1984, zastracujuci je prikaz totalitarne drzave u buducnosti, koja i danas ima uticaj.
Stvorivsi jezicke kovanice, "novi govor" (eng. newspeak) i "dvostruko razmisljanje"
(doublethink), knjiga je odigrala veliku ulogu u podrivanju opsteprihvacenih ideja
o posleratnom svetu o autonomnoj dobronamernosti drzavne kontrole.

JEDAN DAN U ZIVOTU IVANA DENISOVICA, ALEKSANDAR SOLZENJICIN (1962)

Ovaj kratak Solzenjicinov roman objavljen je tokom kratkog perioda
liberalizacije u Rusiji posle 1956. kada je novi sovjetski vodja Nikita Hruscov
kritikovao politiku svog prethodnika J.V.Staljina.
Zasnovan je na piscevom licnom iskustvu zatvorenistva i izgnanastva izmedju
1945 i 1956 g. u njemu je opisan jedan tipican dan pun bede i nehumanosti
u staljinistickom radnom logoru.
Kako dodiruje mnogobrojene teme koje su prethodno bile tabu, u koje spada
i masovna deportacija gradjana zbog njihovih verskih ili politickih ubedjenja
ili klasne ili eticke pripadnosti, roman je imao ogroman uticaj.
U Rusiji je uzrokovao pojavu niza memoara bivsih zatvorenika, u inostranstvu
Solzenjicin je postao vodeci sovjetski disident.
Njegovi kasniji opisi staljinistickog uzasa naposletku su mu doneli
proterivanje iz Sovjetskog Saveza 1974.g.