-
Hrišćanstvo
Isus Hristos, jevreski prorok iz Nazareta u Galileji, rođen nešto pre početka nove ere i razapet na krstu prema tradiciji, tokom proleća 33. godine nove ere, centar je hrišćanske religije. Njegov život i kratka karijera učitelja i iscelitelja i njegova smrt samožrtvovanjem su opsani u jevanđeljima. Istorijski izvori tog vremena gotovo da ne sadrže ikakav spomen na Isusa; radikalni teološki trend i dalje njegovo postojanje smatra fikcijom, dok ga glavna struja smatra činjenicom, iako neuhvatljivom.
Isus iz jevanđelja bio je sin Marije, žene drvodelje Josifa. Pošto ga je krstio Jovan Krstitelj, prorok kome je kasnije rimski marionetski kralj Irod odsekao glavu, Isus je počeo da propoveda i da čudotvorno isceljuje. Pokušaji da se rekonstruiše njegova originalna poruka potvđuju da je on podučavao kroz priče sa moralnim porukama – što je bio rabinski običaj – i da je najavljivao ustanovljenje Božjeg carstva na zemlji, koje će odbraniti dobre i potlačene...
[img width=353 height=480]http://www.spcportal.org/cms/images/upload/Image/Slave/sveti-jovan-krstitelj.jpg[/img]
U četvrtom veku nove ere, kanonizacija hrišćanstva je završena. Ona je sadržana u dvadeset sedam rukopisa koji se nazivaju «Novi zavet», različitih od hebrejske Biblije (Tanakh), ili «Starog zaveta», koji su hrišćani kanonizovali. Novi zavet se sastoji od četiri jevanđelja (Mateje, Marka, Luke i Jovana), Dela svetih apostola (nastavak pisca Jevanđelja koje se pripisuje Luki, za koga se pretpostavlja da je bio učenik apostola Pavla), Poslanica apostola (četrnaest se pripisuje Pavlu, jedna Jakovu, dve Petru, tri Jovanu i jedna Judi) i najzad Apokalipse (Otkrivenja) koje se pripisuje Jovanu. U svoj toj literaturi, Stari zavet obično je interpretiran teološki, jer sadrži proročanstva o dolasku Mesije Isusa Hrista...
Hrišćanski život imao je više dimenzija. Za neke konfesije (katoličku, pravoslavnu, nestorijansku, monofizitsku i anglikansku), liturgijska godina ima posebnu važnost. Dva glavna događaja čiji su akcenti prilično različiti na Istoku i na Zapadu, dominiraju hrišćanskim kalendarom: rođenje Hristovo, ili Božić, tradicionalno slavljen 6. januara a onda prebačen na 25. decembar – što je, slučajno, i festival paganskog boga Mitre, Sol Invictus (Nepobedivo Sunce) – i Hristova smrt na krstu (Veliki Petak) i vaskrsenje (nedelja iza, Uskrs), kojima tradicionalno prethodi četrdesetodnevni post. Evharistija, odnosno pričešće svetom hostijom i svetim vinom, jeste sveta tajna, ritual koji je uveo Hristos lično. Katolici priznaju sedam svetih tajni: krštenje, krizma, evharistija, poslednja pomast, brak, uvođenje u svete redove i pokora. Učestalost evharistijske pričesti zavisi od ispovesti i vremenskog perioda: kod katolika posle Drugog vatikanskog koncila to postaje dnevna praksa; kod pravoslavaca, to je praksa koja se obavlja u dosta dugim intervalima i ne kod svih vernika.
Treba reći, iako su tradicionalno isticale patrijarhalne vrednosti, hrišćanske crkve su, od svojih ranih vekova, otvorile monaške redove za veliki broj žena, koje su na taj način izborile pristup obrazovanju i kulturi i mogle da imaju i određenu nezavisnost koju je u njihovom društvu bilo nemoguće naći na nekom drugom mestu... A posebno treba naglasiti, kao neki uslovljeni zaključak, da je moralni život hrišćana važan kod svih denominacija...
-
Šta je to Hrišćanstvo i šta Hrišćani veruju?
--------------------------------------------------------------------------------
Pitanje: Šta je to Hrišćanstvo i šta Hrišćani veruju?
Odgovor: 1 Korinćanima 15:1-4 kaže, “Obznanjujem vam, braćo, evanđelje koje sam vam propovedao, koje vi primiste, u kom i stojite, kojim se i spasavate, ako ga čvrsto držite kako sam vam ja objavio, sem ako niste uzalud poverovali. Ja sam vam pre svega predao što sam i primio: da je Hristos umro za naše grehe – po Pismima, i da je sahranjen, i da je vaskrsnut trećeg dana po Pismima.
Ukratko rečeno, to je Hrišćansko verovanje. Hrišćanstvo je jedinstveno u odnosu na druge vere, zato što je Hrišćanstvo više stvar odnosa nego religijskih običaja. Umesto da se čvrsto drži liste “uradi i nemoj,” cilj Hrišćana je da neguju blizak odnos sa Bogom Ocem. Ovaj odnos je omogućen zbog onog što je Isus Hrist uradio, i zbog službe Svetog Duha u životu Hrišćana.
Hrišćani veruju da je Biblija nadahnuta, nepogrešiva Reč Božija i njeno učenje je najveći autoritet (2 Timoteju 3:16, 2 Petrova 1:20-21). Hrišćani veruju u jednog Boga koji postoji u tri osobe, Otac, Sin (Isus Hrist), i Sveti Duh.
Hrišćani veruju da je čovečanstvo stvoreno posebno da bi imalo odnos sa Bogom, ali da greh odvaja sve ljude od Boga (Rimljani 5:12, Rimljani 3:23). Hrišćanstvo uči da je Isus Hrist hodao ovom zemljom, u potpunosti Bog i u potpunosti čovek (Filipljani 2:6-11), i da je umro na krstu. Hrišćani veruju da je posle Njegove smrti na krstu, On bio sahranjen, da je ustao i da sada živi sa desne strane Oca, gde se neprestano moli za verne. (Jevreji 7:25). Hrišćanstvo tvrdi da je Isusova smrt na krstu bila u potpunosti dovoljna da plati cenu greha koju svi ljudi duguju i to je ono zbog čega je obnovljenje odnosa između Boga i čoveka moguće.(Jevreji 9:11-14, Jevreji 10:10, Rimljani 6:23, Rimljani 5:8).
Da bi se spasao, čovek jednostavno mora da u potpunosti poveruje u svršeno Hristovo delo na krstu. Ako neko veruje da je Hrist umro umesto njega i da je platio cenu njegovog greha, i da je ponovo ustao, tada će on biti spašen. Ne postoji ništa što neko može da uradi da bi zaslužio spasenje. Niko ne može da bude “dovoljno dobar” da bi ugodio Bogu sam od sebe, jer smo svi mi grešnici (Isaija 64:6-7, Isaija 53:6). Drugo, ne postoji ništa više što treba da se uradi, jer je Hrist svršio svo delo! Kada je bio na krstu, Isus je rekao, “Svršeno je” (Jovan 19:30).
Kao što ne postoji ništa što bi neko mogao da uradi da bi zaradio spasenje, isto tako, ako jednom poverujemo u ono što je Hrist uradio na krstu za nas, ne postoji ništa što možemo da uradimo da to spasenje i izgubimo. Upamti, Hrist je u potpunosti svršio delo! Ništa u vezi spasenja ne zavisi od onoga koji ga prima! Jovan 10:27-29 kaže “Moje ovce slušaju moj glas, i ja ih poznajem, te idu za mnom. Dajem im večni život, pa neće nikada propasti, niti će ih ko[čovek] oteti iz moje ruke. Moj Otac – koji mi [njih] dade – veći je od svih, i niko[čovek] ne može da otima[njih] iz ruke moga Oca.”
Neko može da misli , “Ovo je super—jednom kad sam spašen, mogu da radim što hoću, i neću izgubiti moje spasenje!” Ali kod spasenja se ne radi o tome da imamo slobodu da radimo šta hoćemo. Spasenje označava da smo postali slobodni da ne služimo svojoj staroj prirodi, i da smo slobodni da tražimo ispravan odnos sa Bogom. Sve dok verni žive na ovoj zemlji u svojim grešnim telima, uvek će postojati borba da popustimo pred grehom. Život u grehu nas sprečava da imamo odnos sa Bogom koji on želi da ima sa ljudima, i sve dok neko živi u grehu kao vernik, neće moći da uživa u odnosu sa Bogom koji je On nameravao da ima sa njim. Međutim, Hrišćani mogu da pobede u borbi sa grehom tako što će proučavati i primenjivati Božiju Reč(Bibliju) u svojim životima, i što će biti kontrolisani Svetim Duhom—što znači, da se pokore uticaju i vođstvu Duha u svim svakodnevnim okolnostima i da u Duhu poslušaju Božiju Reč.
I dok mnoge religije zahtevaju da osoba radi određene stvari ili da ih ne radi, u Hrišćanstvu se radi o odnosu sa Bogom. Hrišćanstvo je verovanje da je Hrist umro na krstu da bi platio cenu greha, i da je ustavo ponovo. Tvoj dug greha je plaćen i ti možeš da imaš zajedništvo sa Bogom. Ti možeš da imaš pobedu nad svojom grešnom prirodom i da hodaš u zajedništvu i poslušnosti sa Bogom. To je istinsko biblijsko Hrišćanstvo.
-
Pitanje: Šta je to Hrišćanin?
Odgovor: Vebsterov rečnik definiše Hrišćanina kao “osobu koja ispoveda veru u Isusa kao Hrista ili u religiju koja se zasniva na Isusovom učenju.” Iako je ovo dobar početak za razumevanje toga šta je Hrišćanin, kao i mnoge druge svetovne definicije, i ova je nedovoljna da komunicira Biblijsku suštinu pojma Hrišćanin.
Reč Hrišćanin je korišćena tri puta u Novom Zavetu (Dela 11:26; Dela 26:28; 1 Petrova 4:16). Sledbenici Isusa Hrista su prvi put nazvani “Hrišćanima” u Antiohiji (Dela 11:26) zbog toga što su njihovo ponašanje, aktivnosti i govor nalikovali na Hrista. Originalno je korišćen od strane nespasenih ljudi iz Antiohije kao neka vrsta prezrivog nadimka kojim su ismevali Hrišćane. Bukvalno ta reč znači, “pripadanje Hristovoj strani” ili “pristalica ili sledbenik Hristov,” što je jako slično Vebsterovoj definiciji.
Nažalost, tokom vremena, reč "Hrišćanin" je izgubila svoje pravo značenje i često se koristi za nekog ko je religiozan ili ima visoke moralne vrednosti, umesto za istinski nanovo rođene sledbenike Isusa Hrista. Mnogi ljudi koji ne veruju u Isusa Hrista smatraju sebe Hrišćanima samo zato što idu u crkvu ili pripadaju "Hrišćanskoj" naciji. Ali odlazak u crkvu, služenje onima koji su manje srećni od tebe, ili da si dobra osoba te ne čini Hrišćaninom. Kao što je jedan evanđelista jednom rekao, “Odlazak u crkvu od nekog neće napraviti Hrišćanina ništa pre nego, što će odlazak u garažu od nekog napraviti automobil.” Da si pripadnik neke crkve, da redovno odlaziš na službe, i daješ za rad u crkvi, te neće napraviti Hrišćaninom.
Biblija nas uči da nas Bog ne prihvata po dobrim delima. Tit 3:5 nam kaže “spasao nas je ne na osnovu dela koja smo mi učinili u pravednosti, nego po svojoj milosti – banjom koja preporađa i obnavlja Duhom Svetim.” Tako da, Hrišćanin je neko ko je nanovo rođen od Boga (Jovan 3:3; Jovan 3:7; 1 Petrova 3:23) i ko veruje u Isusa Hrista. Efesci 2:8 nam kažu, “Jer ste posredstvom vere blagodaću spaseni, i to nije od vas, - Božiji je dar; ne od dela da se niko ne pohvali.” Istinski Hrišćanin je neko ko se pokajao od svojihn greha i ko veruje u Isusa Hrista samog. Njihova vera nije u tome da slede neku religiju ili grupu moralnih principa, ili listu zabranjenih i dozvoljenih stvari.
Istinski Hrišćanin je onaj ko je poverovao u ličnost Isusa Hrista i činjenicu da je On umro na krstu da bi platio za naše grehe i ustao ponovo trećeg dana, da izvojejuje pobedu nad smrću i da da večni život svima koji veruju u Njega. Jovan 1:12 nam kaže: “A svima koji ga primiše, dade moć da postanu deca Božija, - onima što veruju u Njegovo ime.” Istinski Hrišćanin je u stvari dete Božije, deo Božije istinske porodice i onaj kome je dat novi život u Hristu. Istinski Hrišćanin se poznaje po ljubavi za druge i po poslušnosti Božijoj reči (1 Jovanova 2:4; 1 Jovanova 2:10).
-
Re: Hrišćanstvo
БЕСЕДРÐÐ Ð’ÐСКÐ*С
Свети ЈуÑтин ЋелијÑки
1966.
ХриÑÑ‚Ð¾Ñ Ð²Ð¾ÑкреÑе! ВаиÑтину воÑкреÑе! Ето, у четири речи Ñва Ñудбина Ñвих људи Ñвих времена! У четири речи Ñва иÑторија рода људÑкога! У четири речи твоја иÑторија и моја. У четири речи највећа револуција у Ñвима човечанÑким Ñветовима, највећа прекретница, највећа Ñкретница. Када је воз људÑког живота, који је јурио шинама Ñмрти, Ñкренуо одједанпут ка беÑмртноÑти, Ñве Ñе изменило. Преврат невиђен! Шта Ñе деÑило то Ñа родом људÑким?
ВаÑкрÑењем Својим ГоÑпод је из пакла извео род људÑки и узнео у Ð*ај. ГоÑпод је из Ñмрти ишчупао род људÑки и узнео га у БеÑмртноÑÑ‚. ГоÑпод је из ништавила, из небића, ваÑкрÑао људÑко биће у Живот Вечни. ГоÑпод је отео човека од ђавола и дао га у загрљај Богу. То је УÑкрÑ! То је ВаÑкрÑ! Ðајвећа, заиÑта, револуција у Ñвима Ñветовима. Једина Ñавршена и довршена револуција, Ñавршена и довршена, јер њоме - шта Ñе даје човеку? Живот Вечни! Живот Вечни у који Ñе улази кроз ИÑтину Вечну, кроз Правду Вечну, кроз Љубав Вечну, кроз Ð*адоÑÑ‚ Вечну.
Ево дана који Ñтвори ГоÑпод! - тако Ñе пева Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ñƒ једној дивној црквеној пеÑми. Рко је до Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ñтварао дане људÑке? Ко је то Ñтварао дане живота твог и мог, Ñваког човека - ко? Смрт! Смрт је Ñтворила твоје дане и моје дане и кроз грех бацила Ð½Ð°Ñ Ñƒ загрљај ђаволу, а ђаво Ð½Ð°Ñ Ð±Ð°Ñ†Ð° у пакао. Ето ко је Ñтварао дане рода људÑког и дане живота људÑког. Грех, Ñмрт, ђаво - ето твораца наших дана, ето црних Ñунаца у Ñтрашној ноћи греха и Ñмрти, у којој је живео род људÑки до ГоÑпода ХриÑта. Шта Ñу они радили до ГоÑпода ХриÑта? Дизали Ñпоменике. Коме? Смрти и ђаволу! Јер Ñваки грех, то је Ñпоменик који човек диже ђаволу. И овај Ñвет до долаÑка ГоÑпода ХриÑта претворио Ñе у једно беÑкрајно игралиште, игралиште препуно лажних богова, препуно Ñпоменика греха и Ñмрти, препуно Ñпоменика ђаволу. Рте Ñпоменике дизали људи, људи греÑима Ñвојим. Пун Ñвет идола, пун Ñвет лажних богова. Све њих Ñтварао је човек лажући Ñебе грехом, ÑлаÑтима греховним.
То човек и Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ñ‚Ñ€Ð°Ð¶Ð¸ поÑле ВаÑкрÑења ГоÑпода ХриÑта, када неће за Њим. Он и Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ð³Ñ€ÐµÑ…Ð¾Ð¼ Ñвојим диже Ñпоменике ђаволу, Ñтвара разне идоле, лажне богове и клања им Ñе. Колико Ñе Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ñ™ÑƒÐ´Ð¸ клања лажним боговима? Колико је Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ñ™ÑƒÐ´Ð¸ неоÑетљивих на ВаÑкрÑлог ГоÑпода? Рљуди, људи у лажима културе. Култура европÑка: идолиште, Ñтрашно идолиште пуно лажних богова, пуно лажних филоÑофа, лажних мудраца, лажних научника, лажних законика, лажних царева и краљева, лажних диктатора, лажних мучитеља, тирана. Све то без ХриÑта и против ХриÑта - и друкчије не може бити! Друкчије не може бити! Људи дижу Ñтално Ñпоменике ђаволу, људи живе Ñтално међу лажним боговима када не верују у ВаÑкрÑлог ГоÑпода ИÑуÑа.
Овај Ñвет без ГоÑпода ХриÑта - шта је? Смртиште! Мртвачница! Огромна гробница! И у њој Ñтавили човека, леш до леша, мртвац до мртваца, Ñмрдљивац до Ñмрдљивца. То је Ñвет без ГоÑпода ХриÑта! Ð Ñа Њим, Ñа СпаÑитељем, овај Ñвет поÑтаје ваÑкрÑилиште , поÑтаје раÑадник беÑмртноÑти. Овај Ñвет поÑтаје миомириÑно пролеће ВечноÑти. То је учинило ВаÑкрÑење ГоÑпода ХриÑта.
И ми хришћани, шта Ñмо, ко Ñмо ми? Ми Ñмо мртваци који Ñу изишли из гробова, ваÑкрÑли из гробова и живимо у овоме Ñвету. Шта је то ГоÑпод учинио Ñа нама ВаÑкрÑењем Својим? Шта је то ГоÑпод дао роду људÑкоме победивши нашег највећег непријатеља, Ñмрт и ђавола и грех? Шта је дао ГоÑпод ХриÑтоÑ? Дао нам је Живот, БеÑмртни Живот, Вечни Живот, коме Ñмрт не може да науди, коме ђаво не може да науди, коме никакав грех не може да науди. И ГоÑпод Ñвако људÑко биће претворио у беÑмртника. Ми хришћани у овоме Ñвету живимо као ваÑкрÑли мртваци. Шта је Свето Крштење којим ми поштујемо ХриÑта? - Свето Крштење није ништа друго него, како учи Свето Еванђеље, то је погребење Ñа ГоÑподом ХриÑтом и ваÑкрÑење Ñа Њим. И ми, кроз крштење погребавамо Ñе у ГоÑпода ХриÑта, како Ñе вели у дивним пеÑмама: "Јуче Ñе Ñ Ñ‚Ð¾Ð±Ð¾Ð¼ Ñахраних, погребох, а Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ð²Ð°ÑкрÑавам Ñ Ñ‚Ð¾Ð±Ð¾Ð¼". Да, ваÑкрÑавам Ñ Ð¢Ð¾Ð±Ð¾Ð¼, ГоÑподе! То је хришћанин.
Хришћанин је човек који је ÑаваÑкрÑао Ñа ГоÑподом ХриÑтом, и такав живи у овоме Ñвету: као мртвац који је изашао из гроба, Ñавладао Ñве Ñмрти, и хода кроз овај Ñвет као беÑмртник коме никаква Ñмрт наудити не може. Ðе једна, него Ñве Ñмрти нека јуришају на ХриÑтовог човека, не могу му ништа! БеÑмртник - јачи од Ñвих Ñмрти, он Ñе чуди на Ñваку Ñмрт и Ñатире је Ñилом ВаÑкрÑлог ГоÑпода. Ми, вели Свети ÐпоÑтол, који у овоме Ñвету живимо, ХриÑÑ‚Ð¾Ñ ÑƒÑтаде, ХриÑÑ‚Ð¾Ñ Ð²Ð°ÑкрÑе и ми у новом животу ходимо. То је наш подвиг, хришћанÑки подвиг у новоме животу. Каквом? - БеÑмртном животу.
Ти Ñи хришћанин. Долази жалоÑÑ‚ кроз овај Ñвет, али знај, Ñве је беÑмртно што чиниш. Све иде у Вечни Живот Ñ Ñ‚Ð¾Ð±Ð¾Ð¼. "Ко је у ХриÑту нова је твар", вели Свети ÐпоÑтол Павле, нова је твар. Бити у ХриÑту, вером Ñи у ХриÑту, гле, ти Ñи нови човек, човек од крштења, човек беÑмртноÑти. Гле, ти нови човек, ти ваÑкрÑли мртвац, ти имаш ново Ñрце, нову душу, беÑмртно Ñрце, беÑмртну душу и беÑмртну радоÑÑ‚ у ВаÑкрÑломе ГоÑподу. Гле, Ñве "Ñтаро прође и ново наÑтаде". Старо прође, прође Ñтари Ñмртни човек, и наÑтаде нови, беÑмртни човек у ХриÑту. Прође Ñмрад људÑког живота и наÑтаде пролеће људÑког живота, вечно пролеће. Прођоше Ñтаре миÑли, Ñтара оÑећања, Ñмрт Ñмрдљива, и појавише Ñе од ХриÑта у човеку нова оÑећања, беÑмртна и вечна, која миришу на Ðебо. ОÑећања и миÑли хришћаниновРмиришу на Ðебо.
Ðишта ново под Ñунцем оÑим једнога - оÑим ГоÑпода ХриÑта! То је Једино Ðово. И људи који хоће да имају у Ñеби то Ðово, то Вечно Ðово, ту Ðовину која никад не Ñтари, ето имају у ГоÑподу ХриÑту. Њу Ñтичу Ñамо вером у Њега, вером у ВаÑкрÑлог ГоÑпода ИÑуÑа. Јер у овоме Ñвету, браћо, ништа није вечно оÑим онога што не умире, оÑим онога што је јаче од Ñмрти - а то је ГоÑпод ХриÑÑ‚Ð¾Ñ Ð¸ Ñве што је од Њега и у Њему. То никада не умире и то је Вечно Ðово. Вечно Ðово и за тебе и за мене и за Ñваког човека, јер та ваÑкрÑла БожанÑка Ñила коју ГоÑпод даје човеку, тај Вечни Живот, Вечна Правда, ето вечних Ñила које никаква Ñмрт Ñатрти не може, нити иÑтерати из тебе, ХриÑтовог човека.
Да, у овоме Ñвету Ñамо Ñу хришћани вечито нови, вечно млади, јер нема Ñмрти у њиховој души. Њих не може ништа да заÑтари. У овом Ñвету човек заÑтари од греха, заÑтари од Ñмрти, док не умре Ñав Ñе раÑпадне у каљузи Ñвојој. РХриÑтов човек је вечно млад. Што дуже живи, Ñве је млађи, јер таква је вечноÑÑ‚ коју ГоÑпод даје, таква је Вечна Сила, Вечна Правда, Вечни Живот који ГоÑпод даје Својим Ñледбеницима.
Ми данашњи људи живимо у Ñвету такозваних револуција. Ми живимо у Ñвету преврата. Живимо у Ñвету, како веле, највећих прекретница. Куда, куда прекретнице данашње воде? - У злочине, у убиÑтва! Све Ñу то лажне револуције! Све Ñу то лажни преврати, који не воде човека беÑмртном животу и Вечном Животу, који не воде човека правој иÑтинÑкој Ñрећи! Све је то лаж! То је револуција палога у рају који је човека навео на грех - ђавола! Ð*еволуције ђавола, то Ñу револуције Ñадашње. Шта ја говорим? - ИÑтину, Ñву иÑтину иÑторије људÑке. Јер шта је урадио ђаво Ñа Ðдамом и Евом? - Он је навео њих на Ñвоју ђавољу револуцију. У чему је та револуција? У чему је тај преврат који је ђаво извршио у нашем људÑком животу? У чему је та Ñтрашна прекретница и та Ñтрашна Ñкретница, која је воз људÑког живота Ñкренула Ñа шина беÑмртноÑти у Ñмрт, у Ð°Ð¼Ð±Ð¸Ñ Ñмрти? Шта је ђаво урадио Ñа људима? - Он је људе преварио, он је људе одвратио од Бога. То је та револуција ђавоља. Грех је убацио у њихову душу. Ргрех - шта је урадио Ñа њима? Он им је обећао: "Ðко једете од овога рода забрањенога ви ћете поÑтати беÑмртни, бићете као богови". Појели наши прародитељи, и гле, Ñурвали Ñе у Ð°Ð¼Ð±Ð¸Ñ Ñмрти. Слагао их ђаво. Извршила Ñе највећа револуција. Јадни наши прародитељи Ðдам и Ева: миÑлили Ñу да ће помоћу зла доћи до добра, да ће помоћу ђавола поÑтати богови. То је данашња револуција: да Ñе хоће помоћу ђавола поÑтати бог! У томе је Ñав грех. У томе је Ñва лаж Ñвих револуција мимо ХриÑта, мимо ВаÑкрÑења ГоÑпода ХриÑта. Људи хоће да поÑтану богови помоћу ђавола! Каква лаж!
Ðли у тој лажи живи не Ñамо род људÑки до ХриÑта, него и данаÑ. Ð”Ð°Ð½Ð°Ñ - Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ñ‚Ð¾ Ñе иÑто чини, то Ñе иÑто ради. Људи хоће помоћу зла, помоћу злочина да зацаре на земљи правду, (такозвану) велику правду за Ñве људе. Погледајте, каква Ñе правда зацарује по Ðзији, Ðфрици, Европи, ÐуÑтралији и Ðмерици? Правда злочина, правда покоља! Ђавоља Ñила! Ђаво опио умове људи, Ñаблазнио их највећом Ñаблазни и преварио највећом преваром: преваром да Ñе може поÑтати добар помоћу зла, да Ñе може поÑтати добар помоћу ђавола, да Ñе може бити добар без Бога и против Бога.
РГоÑпод дошао у овај Ñвет да покаже и докаже, да Ñамо помоћу добрих ÑредÑтава може Ñе поÑтати добар, да Ñе Ñамо помоћу Божијом може поÑтати бог по благодати, да Ñамо помоћу Бога човек може поÑтати Ñавршен у овоме Ñвету, Ñавршен у добру, Ñавршен у правди, Ñавршен у иÑтини, Ñавршен у љубави. Без тога Ñвет Ñе гуши у злочину и злочинима. Ðепрекидан злочин - то је иÑторија рода људÑког. Ðепрекидан злочин - без ХриÑта и против ХриÑта. Један дивни Светитељ, Симеон Ðови БогоÑлов, рекао је:" Добро које Ñе не учини на добар начин, није добро". То је еванђелÑко учење, браћо. Добро Ñе може поÑтићи Ñамо добрим начинима. До доброг Ñе може доћи Ñамо помоћу Бога, а не помоћу ђавола. Вечноме Животу, Вечној ИÑтини, Вечној Правди може Ñе Ñтићи Ñамо помоћу Бога, ГоÑпода ХриÑта, не помоћу лажи ђаволÑких, помоћу ђавола.
У чему је разлика између Ñвих тих револуција и револуције ГоÑпода ХриÑта - ВаÑкрÑење Његово! У чему? У томе што Ñва Европа учи, попут лажног папизма: "циљ оправдава ÑредÑтва". РЕванђеље ХриÑтово учи: не, циљ не оправдава ÑредÑтва, већ добар циљ тражи увек Ñамо добра ÑредÑтва, и добар Ñе циљ може оÑтварити Ñамо увек помоћу добрих ÑредÑтава. Ðишта Ñе добро у Ñвету не може поÑтићи помоћу лошег, већ Ñамо помоћу доброг. ГоÑпод је ХриÑÑ‚Ð¾Ñ Ð´Ð¾ÑˆÐ°Ð¾ у овај Ñвет да људе ÑпаÑе од греха, да ÑпаÑе грешнике од греха, а не да Ñатре и убије грешнике због греха.
РЕвропа, ево је , Ñтално убија човека због греха. ЕвропÑке теорије, луде и глупе, ево врше покољ по Ðзији, по Ðфрици, по целоме Ñвету врше покоље, и хоће те лажне луде теорије европÑке да помоћу зла оÑтваре добро у овоме Ñвету, да помоћу злочина оÑтваре Ñрећу рода људÑког. Ргле, Ñве лаж до лажи, Ñмрт до Ñмрти! Рпуно разних опијума: култура, цивилизација , биоÑкопи, позоришта, кафане, барови, безочна уживања, ÑладоÑтраÑни призори, Ñве изложба до изложбе ђавољих Ñаблазни. И Ñве оне врше Ñтрашан покољ људÑких душа. Покољ људÑких душа почиње од Европе, највише од Европе, и онда надаље шири Ñе кроз Ñве демонÑке Ñветове.
Рми хришћани, ми хришћани од Крштења почињемо. То је једина Ñила, то је једино ново, ту Ñилу даје ГоÑпод ХриÑÑ‚Ð¾Ñ Ñвакоме од наÑ. И ми, ми Ñе одликујемо од Ñвих других људи тиме што верујемо у ВаÑкрÑење ГоÑпода ХриÑта и у Ñвоје лично ваÑкрÑење. И ми, ми данашњи хришћани, у двадеÑетоме веку хришћани, иако кљакави и богаљи, ми Ñведочимо једну иÑтину Ñа Светим ÐпоÑтолима. СведочанÑтво , какво? Сведочимо ВаÑкрÑлог ГоÑпода! ВаÑкрÑао ГоÑпод, ваÑкрÑао је човек! То је наше ÑведочанÑтво . Ми Ñтално у овоме Ñвету, Ñваки од Ð½Ð°Ñ ÐºÐ°Ð¾ хришћанин проповеда једно, Ñведочи једно: ВаÑкрÑлог ГоÑпода и ваÑкрÑлог Ñебе. И живи у овоме Ñвету као ваÑкрÑли мртвац који је победио Ñмрт, победио је Ñве Ñмрти и Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ð¸ Ñутра и вавек. Киме? - ВаÑкрÑлим ГоÑподом ИÑуÑом ХриÑтом.
ХриÑÑ‚Ð¾Ñ Ð²Ð¾ÑкреÑе! ВаиÑтину воÑкреÑе!