Hrišćanstvo

Isus Hristos, jevreski prorok iz Nazareta u Galileji, rođen nešto pre početka nove ere i razapet na krstu prema tradiciji, tokom proleća 33. godine nove ere, centar je hrišćanske religije. Njegov život i kratka karijera učitelja i iscelitelja i njegova smrt samožrtvovanjem su opsani u jevanđeljima. Istorijski izvori tog vremena gotovo da ne sadrže ikakav spomen na Isusa; radikalni teološki trend i dalje njegovo postojanje smatra fikcijom, dok ga glavna struja smatra činjenicom, iako neuhvatljivom.

Isus iz jevanđelja bio je sin Marije, žene drvodelje Josifa. Pošto ga je krstio Jovan Krstitelj, prorok kome je kasnije rimski marionetski kralj Irod odsekao glavu, Isus je počeo da propoveda i da čudotvorno isceljuje. Pokušaji da se rekonstruiše njegova originalna poruka potvđuju da je on podučavao kroz priče sa moralnim porukama – što je bio rabinski običaj – i da je najavljivao ustanovljenje Božjeg carstva na zemlji, koje će odbraniti dobre i potlačene...
[img width=353 height=480]http://www.spcportal.org/cms/images/upload/Image/Slave/sveti-jovan-krstitelj.jpg[/img]
U četvrtom veku nove ere, kanonizacija hrišćanstva je završena. Ona je sadržana u dvadeset sedam rukopisa koji se nazivaju «Novi zavet», različitih od hebrejske Biblije (Tanakh), ili «Starog zaveta», koji su hrišćani kanonizovali. Novi zavet se sastoji od četiri jevanđelja (Mateje, Marka, Luke i Jovana), Dela svetih apostola (nastavak pisca Jevanđelja koje se pripisuje Luki, za koga se pretpostavlja da je bio učenik apostola Pavla), Poslanica apostola (četrnaest se pripisuje Pavlu, jedna Jakovu, dve Petru, tri Jovanu i jedna Judi) i najzad Apokalipse (Otkrivenja) koje se pripisuje Jovanu. U svoj toj literaturi, Stari zavet obično je interpretiran teološki, jer sadrži proročanstva o dolasku Mesije Isusa Hrista...

Hrišćanski život imao je više dimenzija. Za neke konfesije (katoličku, pravoslavnu, nestorijansku, monofizitsku i anglikansku), liturgijska godina ima posebnu važnost. Dva glavna događaja čiji su akcenti prilično različiti na Istoku i na Zapadu, dominiraju hrišćanskim kalendarom: rođenje Hristovo, ili Božić, tradicionalno slavljen 6. januara a onda prebačen na 25. decembar – što je, slučajno, i festival paganskog boga Mitre, Sol Invictus (Nepobedivo Sunce) – i Hristova smrt na krstu (Veliki Petak) i vaskrsenje (nedelja iza, Uskrs), kojima tradicionalno prethodi četrdesetodnevni post. Evharistija, odnosno pričešće svetom hostijom i svetim vinom, jeste sveta tajna, ritual koji je uveo Hristos lično. Katolici priznaju sedam svetih tajni: krštenje, krizma, evharistija, poslednja pomast, brak, uvođenje u svete redove i pokora. Učestalost evharistijske pričesti zavisi od ispovesti i vremenskog perioda: kod katolika posle Drugog vatikanskog koncila to postaje dnevna praksa; kod pravoslavaca, to je praksa koja se obavlja u dosta dugim intervalima i ne kod svih vernika.

Treba reći, iako su tradicionalno isticale patrijarhalne vrednosti, hrišćanske crkve su, od svojih ranih vekova, otvorile monaške redove za veliki broj žena, koje su na taj način izborile pristup obrazovanju i kulturi i mogle da imaju i određenu nezavisnost koju je u njihovom društvu bilo nemoguće naći na nekom drugom mestu... A posebno treba naglasiti, kao neki uslovljeni zaključak, da je moralni život hrišćana važan kod svih denominacija...

Šta je to Hrišćanstvo i šta Hrišćani veruju?


--------------------------------------------------------------------------------


Pitanje: Šta je to Hrišćanstvo i šta Hrišćani veruju?

Odgovor: 1 Korinćanima 15:1-4 kaže, “Obznanjujem vam, braćo, evanđelje koje sam vam propovedao, koje vi primiste, u kom i stojite, kojim se i spasavate, ako ga čvrsto držite kako sam vam ja objavio, sem ako niste uzalud poverovali. Ja sam vam pre svega predao što sam i primio: da je Hristos umro za naše grehe – po Pismima, i da je sahranjen, i da je vaskrsnut trećeg dana po Pismima.

Ukratko rečeno, to je Hrišćansko verovanje. Hrišćanstvo je jedinstveno u odnosu na druge vere, zato što je Hrišćanstvo više stvar odnosa nego religijskih običaja. Umesto da se čvrsto drži liste “uradi i nemoj,” cilj Hrišćana je da neguju blizak odnos sa Bogom Ocem. Ovaj odnos je omogućen zbog onog što je Isus Hrist uradio, i zbog službe Svetog Duha u životu Hrišćana.

Hrišćani veruju da je Biblija nadahnuta, nepogrešiva Reč Božija i njeno učenje je najveći autoritet (2 Timoteju 3:16, 2 Petrova 1:20-21). Hrišćani veruju u jednog Boga koji postoji u tri osobe, Otac, Sin (Isus Hrist), i Sveti Duh.

Hrišćani veruju da je čovečanstvo stvoreno posebno da bi imalo odnos sa Bogom, ali da greh odvaja sve ljude od Boga (Rimljani 5:12, Rimljani 3:23). Hrišćanstvo uči da je Isus Hrist hodao ovom zemljom, u potpunosti Bog i u potpunosti čovek (Filipljani 2:6-11), i da je umro na krstu. Hrišćani veruju da je posle Njegove smrti na krstu, On bio sahranjen, da je ustao i da sada živi sa desne strane Oca, gde se neprestano moli za verne. (Jevreji 7:25). Hrišćanstvo tvrdi da je Isusova smrt na krstu bila u potpunosti dovoljna da plati cenu greha koju svi ljudi duguju i to je ono zbog čega je obnovljenje odnosa između Boga i čoveka moguće.(Jevreji 9:11-14, Jevreji 10:10, Rimljani 6:23, Rimljani 5:8).

Da bi se spasao, čovek jednostavno mora da u potpunosti poveruje u svršeno Hristovo delo na krstu. Ako neko veruje da je Hrist umro umesto njega i da je platio cenu njegovog greha, i da je ponovo ustao, tada će on biti spašen. Ne postoji ništa što neko može da uradi da bi zaslužio spasenje. Niko ne može da bude “dovoljno dobar” da bi ugodio Bogu sam od sebe, jer smo svi mi grešnici (Isaija 64:6-7, Isaija 53:6). Drugo, ne postoji ništa više što treba da se uradi, jer je Hrist svršio svo delo! Kada je bio na krstu, Isus je rekao, “Svršeno je” (Jovan 19:30).

Kao što ne postoji ništa što bi neko mogao da uradi da bi zaradio spasenje, isto tako, ako jednom poverujemo u ono što je Hrist uradio na krstu za nas, ne postoji ništa što možemo da uradimo da to spasenje i izgubimo. Upamti, Hrist je u potpunosti svršio delo! Ništa u vezi spasenja ne zavisi od onoga koji ga prima! Jovan 10:27-29 kaže “Moje ovce slušaju moj glas, i ja ih poznajem, te idu za mnom. Dajem im večni život, pa neće nikada propasti, niti će ih ko[čovek] oteti iz moje ruke. Moj Otac – koji mi [njih] dade – veći je od svih, i niko[čovek] ne može da otima[njih] iz ruke moga Oca.”

Neko može da misli , “Ovo je super—jednom kad sam spašen, mogu da radim što hoću, i neću izgubiti moje spasenje!” Ali kod spasenja se ne radi o tome da imamo slobodu da radimo šta hoćemo. Spasenje označava da smo postali slobodni da ne služimo svojoj staroj prirodi, i da smo slobodni da tražimo ispravan odnos sa Bogom. Sve dok verni žive na ovoj zemlji u svojim grešnim telima, uvek će postojati borba da popustimo pred grehom. Život u grehu nas sprečava da imamo odnos sa Bogom koji on želi da ima sa ljudima, i sve dok neko živi u grehu kao vernik, neće moći da uživa u odnosu sa Bogom koji je On nameravao da ima sa njim. Međutim, Hrišćani mogu da pobede u borbi sa grehom tako što će proučavati i primenjivati Božiju Reč(Bibliju) u svojim životima, i što će biti kontrolisani Svetim Duhom—što znači, da se pokore uticaju i vođstvu Duha u svim svakodnevnim okolnostima i da u Duhu poslušaju Božiju Reč.

I dok mnoge religije zahtevaju da osoba radi određene stvari ili da ih ne radi, u Hrišćanstvu se radi o odnosu sa Bogom. Hrišćanstvo je verovanje da je Hrist umro na krstu da bi platio cenu greha, i da je ustavo ponovo. Tvoj dug greha je plaćen i ti možeš da imaš zajedništvo sa Bogom. Ti možeš da imaš pobedu nad svojom grešnom prirodom i da hodaš u zajedništvu i poslušnosti sa Bogom. To je istinsko biblijsko Hrišćanstvo.

Pitanje: Šta je to Hrišćanin?

Odgovor: Vebsterov rečnik definiše Hrišćanina kao “osobu koja ispoveda veru u Isusa kao Hrista ili u religiju koja se zasniva na Isusovom učenju.” Iako je ovo dobar početak za razumevanje toga šta je Hrišćanin, kao i mnoge druge svetovne definicije, i ova je nedovoljna da komunicira Biblijsku suštinu pojma Hrišćanin.

Reč Hrišćanin je korišćena tri puta u Novom Zavetu (Dela 11:26; Dela 26:28; 1 Petrova 4:16). Sledbenici Isusa Hrista su prvi put nazvani “Hrišćanima” u Antiohiji (Dela 11:26) zbog toga što su njihovo ponašanje, aktivnosti i govor nalikovali na Hrista. Originalno je korišćen od strane nespasenih ljudi iz Antiohije kao neka vrsta prezrivog nadimka kojim su ismevali Hrišćane. Bukvalno ta reč znači, “pripadanje Hristovoj strani” ili “pristalica ili sledbenik Hristov,” što je jako slično Vebsterovoj definiciji.

Nažalost, tokom vremena, reč "Hrišćanin" je izgubila svoje pravo značenje i često se koristi za nekog ko je religiozan ili ima visoke moralne vrednosti, umesto za istinski nanovo rođene sledbenike Isusa Hrista. Mnogi ljudi koji ne veruju u Isusa Hrista smatraju sebe Hrišćanima samo zato što idu u crkvu ili pripadaju "Hrišćanskoj" naciji. Ali odlazak u crkvu, služenje onima koji su manje srećni od tebe, ili da si dobra osoba te ne čini Hrišćaninom. Kao što je jedan evanđelista jednom rekao, “Odlazak u crkvu od nekog neće napraviti Hrišćanina ništa pre nego, što će odlazak u garažu od nekog napraviti automobil.” Da si pripadnik neke crkve, da redovno odlaziš na službe, i daješ za rad u crkvi, te neće napraviti Hrišćaninom.

Biblija nas uči da nas Bog ne prihvata po dobrim delima. Tit 3:5 nam kaže “spasao nas je ne na osnovu dela koja smo mi učinili u pravednosti, nego po svojoj milosti – banjom koja preporađa i obnavlja Duhom Svetim.” Tako da, Hrišćanin je neko ko je nanovo rođen od Boga (Jovan 3:3; Jovan 3:7; 1 Petrova 3:23) i ko veruje u Isusa Hrista. Efesci 2:8 nam kažu, “Jer ste posredstvom vere blagodaću spaseni, i to nije od vas, - Božiji je dar; ne od dela da se niko ne pohvali.” Istinski Hrišćanin je neko ko se pokajao od svojihn greha i ko veruje u Isusa Hrista samog. Njihova vera nije u tome da slede neku religiju ili grupu moralnih principa, ili listu zabranjenih i dozvoljenih stvari.

Istinski Hrišćanin je onaj ko je poverovao u ličnost Isusa Hrista i činjenicu da je On umro na krstu da bi platio za naše grehe i ustao ponovo trećeg dana, da izvojejuje pobedu nad smrću i da da večni život svima koji veruju u Njega. Jovan 1:12 nam kaže: “A svima koji ga primiše, dade moć da postanu deca Božija, - onima što veruju u Njegovo ime.” Istinski Hrišćanin je u stvari dete Božije, deo Božije istinske porodice i onaj kome je dat novi život u Hristu. Istinski Hrišćanin se poznaje po ljubavi za druge i po poslušnosti Božijoj reči (1 Jovanova 2:4; 1 Jovanova 2:10).

БЕСЕДА НА ВАСКÐ*С
Свети Јустин Ћелијски
1966.

Христос воскресе! Ваистину воскресе! Ето, у четири речи сва судбина свих људи свих времена! У четири речи сва историја рода људскога! У четири речи твоја историја и моја. У четири речи највећа револуција у свима човечанским световима, највећа прекретница, највећа скретница. Када је воз људског живота, који је јурио шинама смрти, скренуо одједанпут ка бесмртности, све се изменило. Преврат невиђен! Шта се десило то са родом људским?

Васкрсењем Својим Господ је из пакла извео род људски и узнео у Ð*ај. Господ је из смрти ишчупао род људски и узнео га у Бесмртност. Господ је из ништавила, из небића, васкрсао људско биће у Живот Вечни. Господ је отео човека од ђавола и дао га у загрљај Богу. То је Ускрс! То је Васкрс! Највећа, заиста, револуција у свима световима. Једина савршена и довршена револуција, савршена и довршена, јер њоме - шта се даје човеку? Живот Вечни! Живот Вечни у који се улази кроз Истину Вечну, кроз Правду Вечну, кроз Љубав Вечну, кроз Ð*адост Вечну.

Ево дана који створи Господ! - тако се пева данас у једној дивној црквеној песми. А ко је до данас стварао дане људске? Ко је то стварао дане живота твог и мог, сваког човека - ко? Смрт! Смрт је створила твоје дане и моје дане и кроз грех бацила нас у загрљај ђаволу, а ђаво нас баца у пакао. Ето ко је стварао дане рода људског и дане живота људског. Грех, смрт, ђаво - ето твораца наших дана, ето црних сунаца у страшној ноћи греха и смрти, у којој је живео род људски до Господа Христа. Шта су они радили до Господа Христа? Дизали споменике. Коме? Смрти и ђаволу! Јер сваки грех, то је споменик који човек диже ђаволу. И овај свет до доласка Господа Христа претворио се у једно бескрајно игралиште, игралиште препуно лажних богова, препуно споменика греха и смрти, препуно споменика ђаволу. А те споменике дизали људи, људи гресима својим. Пун свет идола, пун свет лажних богова. Све њих стварао је човек лажући себе грехом, сластима греховним.

То човек и данас тражи после Васкрсења Господа Христа, када неће за Њим. Он и данас грехом својим диже споменике ђаволу, ствара разне идоле, лажне богове и клања им се. Колико се данас људи клања лажним боговима? Колико је данас људи неосетљивих на Васкрслог Господа? А људи, људи у лажима културе. Култура европска: идолиште, страшно идолиште пуно лажних богова, пуно лажних философа, лажних мудраца, лажних научника, лажних законика, лажних царева и краљева, лажних диктатора, лажних мучитеља, тирана. Све то без Христа и против Христа - и друкчије не може бити! Друкчије не може бити! Људи дижу стално споменике ђаволу, људи живе стално међу лажним боговима када не верују у Васкрслог Господа Исуса.

Овај свет без Господа Христа - шта је? Смртиште! Мртвачница! Огромна гробница! И у њој ставили човека, леш до леша, мртвац до мртваца, смрдљивац до смрдљивца. То је свет без Господа Христа! А са Њим, са Спаситељем, овај свет постаје васкрсилиште , постаје расадник бесмртности. Овај свет постаје миомирисно пролеће Вечности. То је учинило Васкрсење Господа Христа.

И ми хришћани, шта смо, ко смо ми? Ми смо мртваци који су изишли из гробова, васкрсли из гробова и живимо у овоме свету. Шта је то Господ учинио са нама Васкрсењем Својим? Шта је то Господ дао роду људскоме победивши нашег највећег непријатеља, смрт и ђавола и грех? Шта је дао Господ Христос? Дао нам је Живот, Бесмртни Живот, Вечни Живот, коме смрт не може да науди, коме ђаво не може да науди, коме никакав грех не може да науди. И Господ свако људско биће претворио у бесмртника. Ми хришћани у овоме свету живимо као васкрсли мртваци. Шта је Свето Крштење којим ми поштујемо Христа? - Свето Крштење није ништа друго него, како учи Свето Еванђеље, то је погребење са Господом Христом и васкрсење са Њим. И ми, кроз крштење погребавамо се у Господа Христа, како се вели у дивним песмама: "Јуче се с тобом сахраних, погребох, а данас васкрсавам с тобом". Да, васкрсавам с Тобом, Господе! То је хришћанин.

Хришћанин је човек који је саваскрсао са Господом Христом, и такав живи у овоме свету: као мртвац који је изашао из гроба, савладао све смрти, и хода кроз овај свет као бесмртник коме никаква смрт наудити не може. Не једна, него све смрти нека јуришају на Христовог човека, не могу му ништа! Бесмртник - јачи од свих смрти, он се чуди на сваку смрт и сатире је силом Васкрслог Господа. Ми, вели Свети Апостол, који у овоме свету живимо, Христос устаде, Христос васкрсе и ми у новом животу ходимо. То је наш подвиг, хришћански подвиг у новоме животу. Каквом? - Бесмртном животу.

Ти си хришћанин. Долази жалост кроз овај свет, али знај, све је бесмртно што чиниш. Све иде у Вечни Живот с тобом. "Ко је у Христу нова је твар", вели Свети Апостол Павле, нова је твар. Бити у Христу, вером си у Христу, гле, ти си нови човек, човек од крштења, човек бесмртности. Гле, ти нови човек, ти васкрсли мртвац, ти имаш ново срце, нову душу, бесмртно срце, бесмртну душу и бесмртну радост у Васкрсломе Господу. Гле, све "старо прође и ново настаде". Старо прође, прође стари смртни човек, и настаде нови, бесмртни човек у Христу. Прође смрад људског живота и настаде пролеће људског живота, вечно пролеће. Прођоше старе мисли, стара осећања, смрт смрдљива, и појавише се од Христа у човеку нова осећања, бесмртна и вечна, која миришу на Небо. Осећања и мисли хришћанинов� � миришу на Небо.

Ништа ново под сунцем осим једнога - осим Господа Христа! То је Једино Ново. И људи који хоће да имају у себи то Ново, то Вечно Ново, ту Новину која никад не стари, ето имају у Господу Христу. Њу стичу само вером у Њега, вером у Васкрслог Господа Исуса. Јер у овоме свету, браћо, ништа није вечно осим онога што не умире, осим онога што је јаче од смрти - а то је Господ Христос и све што је од Њега и у Њему. То никада не умире и то је Вечно Ново. Вечно Ново и за тебе и за мене и за сваког човека, јер та васкрсла Божанска сила коју Господ даје човеку, тај Вечни Живот, Вечна Правда, ето вечних сила које никаква смрт сатрти не може, нити истерати из тебе, Христовог човека.

Да, у овоме свету само су хришћани вечито нови, вечно млади, јер нема смрти у њиховој души. Њих не може ништа да застари. У овом свету човек застари од греха, застари од смрти, док не умре сав се распадне у каљузи својој. А Христов човек је вечно млад. Што дуже живи, све је млађи, јер таква је вечност коју Господ даје, таква је Вечна Сила, Вечна Правда, Вечни Живот који Господ даје Својим следбеницима.

Ми данашњи људи живимо у свету такозваних револуција. Ми живимо у свету преврата. Живимо у свету, како веле, највећих прекретница. Куда, куда прекретнице данашње воде? - У злочине, у убиства! Све су то лажне револуције! Све су то лажни преврати, који не воде човека бесмртном животу и Вечном Животу, који не воде човека правој истинској срећи! Све је то лаж! То је револуција палога у рају који је човека навео на грех - ђавола! Ð*еволуције ђавола, то су револуције садашње. Шта ја говорим? - Истину, сву истину историје људске. Јер шта је урадио ђаво са Адамом и Евом? - Он је навео њих на своју ђавољу револуцију. У чему је та револуција? У чему је тај преврат који је ђаво извршио у нашем људском животу? У чему је та страшна прекретница и та страшна скретница, која је воз људског живота скренула са шина бесмртности у смрт, у амбис смрти? Шта је ђаво урадио са људима? - Он је људе преварио, он је људе одвратио од Бога. То је та револуција ђавоља. Грех је убацио у њихову душу. А грех - шта је урадио са њима? Он им је обећао: "Ако једете од овога рода забрањенога ви ћете постати бесмртни, бићете као богови". Појели наши прародитељи, и гле, сурвали се у амбис смрти. Слагао их ђаво. Извршила се највећа револуција. Јадни наши прародитељи Адам и Ева: мислили су да ће помоћу зла доћи до добра, да ће помоћу ђавола постати богови. То је данашња револуција: да се хоће помоћу ђавола постати бог! У томе је сав грех. У томе је сва лаж свих револуција мимо Христа, мимо Васкрсења Господа Христа. Људи хоће да постану богови помоћу ђавола! Каква лаж!

Али у тој лажи живи не само род људски до Христа, него и данас. Данас - данас то се исто чини, то се исто ради. Људи хоће помоћу зла, помоћу злочина да зацаре на земљи правду, (такозвану) велику правду за све људе. Погледајте, каква се правда зацарује по Азији, Африци, Европи, Аустралији и Америци? Правда злочина, правда покоља! Ђавоља сила! Ђаво опио умове људи, саблазнио их највећом саблазни и преварио највећом преваром: преваром да се може постати добар помоћу зла, да се може постати добар помоћу ђавола, да се може бити добар без Бога и против Бога.

А Господ дошао у овај свет да покаже и докаже, да само помоћу добрих средстава може се постати добар, да се само помоћу Божијом може постати бог по благодати, да само помоћу Бога човек може постати савршен у овоме свету, савршен у добру, савршен у правди, савршен у истини, савршен у љубави. Без тога свет се гуши у злочину и злочинима. Непрекидан злочин - то је историја рода људског. Непрекидан злочин - без Христа и против Христа. Један дивни Светитељ, Симеон Нови Богослов, рекао је:" Добро које се не учини на добар начин, није добро". То је еванђелско учење, браћо. Добро се може постићи само добрим начинима. До доброг се може доћи само помоћу Бога, а не помоћу ђавола. Вечноме Животу, Вечној Истини, Вечној Правди може се стићи само помоћу Бога, Господа Христа, не помоћу лажи ђаволских, помоћу ђавола.

У чему је разлика између свих тих револуција и револуције Господа Христа - Васкрсење Његово! У чему? У томе што сва Европа учи, попут лажног папизма: "циљ оправдава средства". А Еванђеље Христово учи: не, циљ не оправдава средства, већ добар циљ тражи увек само добра средства, и добар се циљ може остварити само увек помоћу добрих средстава. Ништа се добро у свету не може постићи помоћу лошег, већ само помоћу доброг. Господ је Христос дошао у овај свет да људе спасе од греха, да спасе грешнике од греха, а не да сатре и убије грешнике због греха.

А Европа, ево је , стално убија човека због греха. Европске теорије, луде и глупе, ево врше покољ по Азији, по Африци, по целоме свету врше покоље, и хоће те лажне луде теорије европске да помоћу зла остваре добро у овоме свету, да помоћу злочина остваре срећу рода људског. А гле, све лаж до лажи, смрт до смрти! А пуно разних опијума: култура, цивилизација , биоскопи, позоришта, кафане, барови, безочна уживања, сладострасни призори, све изложба до изложбе ђавољих саблазни. И све оне врше страшан покољ људских душа. Покољ људских душа почиње од Европе, највише од Европе, и онда надаље шири се кроз све демонске светове.

А ми хришћани, ми хришћани од Крштења почињемо. То је једина сила, то је једино ново, ту силу даје Господ Христос свакоме од нас. И ми, ми се одликујемо од свих других људи тиме што верујемо у Васкрсење Господа Христа и у своје лично васкрсење. И ми, ми данашњи хришћани, у двадесетоме веку хришћани, иако кљакави и богаљи, ми сведочимо једну истину са Светим Апостолима. Сведочанство , какво? Сведочимо Васкрслог Господа! Васкрсао Господ, васкрсао је човек! То је наше сведочанство . Ми стално у овоме свету, сваки од нас као хришћанин проповеда једно, сведочи једно: Васкрслог Господа и васкрслог себе. И живи у овоме свету као васкрсли мртвац који је победио смрт, победио је све смрти и данас и сутра и вавек. Киме? - Васкрслим Господом Исусом Христом.

Христос воскресе! Ваистину воскресе!