Ma .....marim ja...

[size=small]Volim i da čujem kad neko kaže i volim sama da kažem malu frazu koja glasi - "ma, marim ja...". [/size]
[size=small]To su reči koje kao da se nalaze tačno na sredokraći između[/size]
[size=small]"ma, nek ide sve sa vetrom..i š`a me gabri...",[/size]
[size=small]s jedne strane[/size]
[size=small]i[/size]
[size=small]"o. gle mi lepih iluzija kako nestaju fino i lagano, pa šta i neka ih..." [/size]
[size=small]s druge strane.[/size]
[size=small]Dve strane jednih te istih dveju malenih reči, opisanih progovaranjem istovremeno, praćenih obično pokretima ruke koja blago odmahuje i nemarnim zabacivanjem glave i licem na kojem je kakav poluosmeh, češće vragolast nego pomirljiv, više "razvučen" iznutra nego spolja.[/size]
[size=small]"Marim ja" je jedan - sasvim neophodan izraz kojim opisujemo dragocene trenutke koje sami sebi stvaramo kad se dobro "navežba" nalaženje i kreiranje bar malo vremena u kom se baš tim rečim odgovara na pitanje "a, kako si ti ovih dana ?".[/size]
[size=small]Kako si ?[/size]
[size=small]Marim ja...[/size]
[size=small]Blagotvorno, lekovito, odmarajuće i opuštajuće kao odgovor :[/size]
[size=small]"ta, itesmilimbogom!"[/size]
[size=small]koji je umela da kaže moja baba, sasvim dobronamerno, skoro pokroviteljski i blagonaklono raznim ljudima koji su je "smarali" svojim malim, ponekad skoro ružnim i "gušećim" karakterima kojima su uvek sami sebe sprečavali da pomisle, izgovore i urade kakvu običnu, finu, sitnu stvar koja bi, sama po sebi bila kratka svežina i lep, mali događaj u svakodnevici ispunjenoj brigama, problemima, strahovima, svim i svačim što tako "potapajuće" obliva ljude koji propuste da nauče da kažu "ma, marim ja...", ikada.[/size]
[size=small]I trenutak u kom se te reči izgovaraju uvek mora biti sasvim, sasvim kratak, inače se gubi njihovo značenje i za čas čoveka odvuku u duboku ćutljivost iz koje se ponekad teško "izvlačiti" (ako uopšte i bude moguće). Te reči ne služe ničem drugom, osim da budu neophodan, kratak predah između svih onih reči kojima duboko i istinski - marimo. Marimo, (često veoma snažno i jako), ljude, događaje, tuđe reči i poglede, emocije, planove, poslove, obaveze, potrebu drugih za nama, naše potrebe za drugima, marimo za sve i svašta što treba smisliti, obaviiti, oposliti za sat, dan, mesec, u toku bilo kog vremena kojeg imamo, dugo i trajno (dok smo živi) na raspolaganju samo za to da - marimo.[/size]
[size=small]Bolje od - "marim ja..." - za pravi, kratak, osvežavajući predah od svega i svačega je samo - pecanje. I - ljubiti se između zalogaja, naravno, rekla bi moja baba.[/size]
[size=small]Pa, šta se prvo desi...marim ja...[/size]

[size=small]Djordje Balasevic - Marim Ja[/size]

[size=small]Djordje Balasevic - Ringispil[/size]